PRLjANKOVIL: Kako je propao ROK, koji se ROLAO uzbrdo!

Kada me neko, ko nije odavde, upita kako se došlo do ove apokaliptične realnosti u Prljankovilu, pa makar to bio i fanatični #žutać, #crvednać ili #naPRDnjak, često mi misli odlutaju u neko vreme, gde se i nismo puno razlikovali od ostalih sredina, koje su imale tendenciju da se rapidno zadužuju. Po nekima je to 2007. godina, a opet po drugima je u pitanju 2012., ali ne može sve ni tako jednostavno da se sagledava. Najrealniji, a ujedno i najobjektivniji odgovor bi morao da sadrži dublju analizu međusobnih odnosa političkih faktora u ovoj sredini, kao i pojedinačne animozitete između ovih i onih. U suštini, zanemarimo li na trenutak neke unutarkoalicione spletke do 2012. godine, pravi sunovrat je upravo tada i krenuo.

Zašto baš tada?

Pretpostavljam da možete i da pogodite – pojava #naPRDnjaka.

Elem, ko mi danas kaže, da nisu sabotirali Kenana i #žutaće na svakom koraku, a da nije ozloglašeni član još ozloglašenijeg #naPRDnog internet tima i primoran da laže, po meni je neSNSvesno biće i tu pomoći nema. No, kada u tu ujdurmu uključimo i to, da Kenan danas skoro isto radi njima, što su oni njemu, onda se dolazi do prilično realnog odgovora na prvobitno pitanje. Dakle, Prljankovil je žrtva međustranačkog rata, u to nema sumnje, a i činjenično se sve uklapa. Naravno, neće to oni da priznaju, jer nije u duhu stranačke discipline i političkog delovanja, ali i jedni i drugi će da se žale kako su sve sabotirani i čak će to i da dokumentuju. Sklope li se ta dokumenta u celinu, onda i to što ne priznaju postaje besmisleno i sa jednim – jedinim, već navedenim, mogućim objašnjenjem. Što je najgore, ni jedni ni drugi se ne odriču svojih kompromitovanih kadrova i uporno ih guraju u prvi plan, nespretno ih brane ili kontranapadima prave maglu, u kojoj su svi politikanti iste boje – ogavne za oči. Eto, možda smo po tome nešto originalniji, jer su sami autodestruktivno radili na tome da se građanima zgade i da se sve više akumulira otpor prema svim strankama sa centralama u prestonici.

Svakako, da im jedino ide na ruku i to, što se nije pojavila neka ozbiljnija alternativa, koja bi bila bez prestoničke centrale, ali to ne znači i da neće. Lično čak verujem da smo na dobrom putu, da se ovde ponovi „Zaječarski scenario“, gde je pokret Ničića pobedio samo zahvaljujući tome što se većina građana više izjasnila protiv prestonice, negoli što je za njega ili za njegov pokret.

Slična situacija je trenutno i u Kragujevcu, gde je na izborima za Savete mesnih zajednica ubedljivo pobedio Dragan Jovanović, iako je i sam otpadnik od Nove Srbije, jer je nešto naklonjeniji Vučiću, ali je i poseban i drži do svog integriteta, pogotovo u smislu odnosa sa #naPRDnjacima. Iskreno, nisam ni verovao da će smeti da se iz Topole proširi na atar dinastije Nikolić, ali obzirom da „Bolja Srbija“ ima status stranke, možda sam ga malo i potcenio.

Mislim da upravo to i nama nedostaje; neko ko neće raditi u interesu stranačke centrale u prestonici, već u interesu građana ovog municipala. I ne zavaravajte se da je to isto, jer nije; čak naprotiv – često su ta dva interesa u koliziji. Nema ovaj municipal više nikakvog interesa da plaća „izlete“ do Kovačice, političke ekskurzije autobusima po Srbiji, pa ni one pređašnje proteste u organizaciji #žutaća, niti razvoj te stranke, koja tumara po pomračini sopstvenih grešaka iz prošlosti, te nikako da ih bude svesna i kadrovski se dovede u red.

Možda neki drugi municipali i gradovi imaju taj kapacitet i kapital, da razvijaju stranke, da ih finansiraju, ali apokaliptični Prljankovil za to više nema ni sredstava, ni snage ni vremena. Uostalom, previše su nas stranke koštale do sad i skupu smo cenu platili, vidljivu na svakom koraku i u svakoj ustanovi ili javnom preduzeću.

Neko će reći da nije fer i da treba pustiti i #naPRDnjake da se recipročno #žutaćima i oni „nalopovišu“, ali bojim se da će morati da se zadovolje sa onim što su izlopovisali do sad, jer je vremena sve manje, a priliv u kasu sve tanji, prvenstveno zbog masovnog iseljavanja građana. Bolje im je da na vreme prihvate tu realnost, inače će ih snaći akumulirani bes, a i ovo sa vodosnabdevanjem i svim blokranim javnim preduzećima i ustanovama ne može da traje večno.

Ne znam da li su zaista toliko kadrovski slabi ili im centrala nije dopustila da budu mudriji, ali prioritete uopšte nisu postavili kako treba. Sad bi neki od njih, vodeći se politikanstvom rekli, da ni Kenan nije imao dobro organizovanu listu prioriteta, ali onaj ko amnestiju za sadašnjost traži u prošlosti, takođe ne misli dobro ovoj sredini, a samim tim se i diskvalifikuje da se pita za bilo šta.

Eto, nadam se da sam odgovorio zainteresovanima, a čak i predvideo eventualna potpitanja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *