Dobro došli u Kontekst

Draza-Petrovic-kolumna-kontekst„Moje prvo upoznavanje sa čovekom, ljudinom, Igorom Mikićem, rodom iz Peći… Divan čovek, čestit, pošten i što je meni najvažnije, Grobar od glave do pete“, napisao je Branko Ružić na svom Fejsbuk profilu uz zajedničku fotografiju sa Igorom Mikićem, vokalnim solistom prolećnog šlagera „Vučiću pederu“ sa prepunog JNA.

Premijerno izvođenje je direktno prenosio RTS, uz prateće vokale Predraga Strajnića, koji je tom prilikom napravio facu karakterističnu za ljude koji su se upravo setili da su zaboravili da isključe ringlu.

Da je sreo, recimo, predsednika Srbije, Ružić bi napisao: „Moje prvo upoznavanje sa čovekom, ljudinom, Tomislavom Nikolićem, rodom iz Bajčetine… Divan čovek, čestit, pošten i što je meni najvažnije, grobar od glave do pete“.

A da je kojim slučajem sreo premijera, Ružić bi napisao: „Moje prvo upoznavanje sa čovekom, ljudinom, Aleksandrom Vučićem, rodom sa Kriptona… Divan čovek, čestit, pošten i što je meni najvažnije, peder od glave do pete”.

Usklici srpskim premijerima kroz savremenu istoriju razlikovali su se po lascivnosti. Đinđiću su pevali: „Mogu da ti puše Zorane“, a Aleksandru: „Vučiću pederu“. Što ukazuje da biračko telo povremeno zna da bude nastrano. Takoreći, da se zalaže za različitosti.

Mada bi aktuelni premijer više voleo da njemu skandiraju: „Mogu da ti puše Aleksandre“, a da su ovi prethodni imali svog ličnog Igora Mikića.

Međutim, za to treba da se stvore određeni uslovi, pošto Aleksandra, ispostavilo se, niko ne voli baš do felacija, mada ime nekih koji ga vole do škode felicije.

Taj slučaj sa Fejsbuk profilom Branka Ružića podsetio je na egzotičnu istoriju srpskog premijera, divnog čoveka, čestitog, poštenog, koji se u vremenima pre patentiranja Fejsbuka oduševljavao ljudima prema kojima vokalni solista Igor Mikić izgleda kao prvi sopran Hora bečkih dečaka.

„Moje prvo upoznavanje sa čovekom, ljudinom, Zvezdanom Jovanovićem, rodom iz Jedinice sa specijalne operacije… Divan čovek, čestit, pošten i što je meni najvažnije, srpski heroj od glave do pete“ – napisao bi Vučić 2003, samo da je tada postojao Fejsbuk.

U vreme kad je Mark Zakerberg već uveliko brojao lovu od Fejsbuka, Vučić je imao druge idole.

„Moje prvo upoznavanje sa čovekom, ljudinom, Ratkom Mladićem, rodom iz bekstva… Divan čovek, čestit, pošten i što je meni najvažnije, sto Muslimana za jednog Srbina od glave do pete“ – napisao bi on tada samo da je u Srpskoj radikalnoj stranci bilo dozvoljeno korišćenje Fejsbuka, opijuma za mase budućih tviteraša.

Kada je Amir Zukić pre neki dan pitao srpskog premijera usred Sarajeva za onu izjavu „sto M za jednog S“, premijer Vučić je rekao da je to izvučeno iz konteksta…

Izvlačenje iz konteksta u slučaju premijera Vučića je nešto što izgleda kao kada izvučete lastiš iz gaća.

-Kontekst, to vam je, Zukiću, jedno malo mesto istočno od Karlobaga – objasnio je Vučić Amiru Zukiću: „Znači, idete pravo ka Karlobagu, kod raskrsnice u centru skrenete desno, onda prva levo, pa onda prva desno i nailazite na tablu: Dobro došli u Kontekst“ – rekao je srpski premijer Amiru Zukiću, koji nije imao pojma da ima taj Kontekst istočno od Karlobaga, odakle je nadljudskim naporima Sektora za vanredne sutuacije izvučen premijer Vučić.

Izvlačenje premijera Vučića iz Konteksta bilo je dramatično, ali je pokazalo rezultat – miš za macu, maca za Stefanovića, Stefanović za kravu, krava za Babića, Babić za babu, baba za dedu, deda za premijera Vučića, povuci, potegni – izvukoše ga iz Konteksta. I on je sada drugi čovek.

-Ali, ima jedan vaš snimak iz vremena kada ste živeli u Kontekstu, gde kažete: Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana… – bio je uporan Zukić.

– Jeste! Ali na tom snimku iz Konteksta ne vidi se da sam ja rekao posle: „Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana… Da vodimo na piće… Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana… Da vodimo u Vrnjačku banju, ol inkluziv… Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana… Da izvedemo na večeru sa svećama… Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana… Da besplatno uselimo u Beograd na vodi. Eto, o tome sam ja govorio, o regionalmom pomirenju. Ako treba, evo, ja ću i na poligraf da idem, pa neka on pokaže, molim lepo“ – rekao je premijer Vučić Amiru Zukiću.

Onda se premijer Vučić vratio u Srbiju iz Sarajeva i izjavio: „Ubijte jednog Tanjuga, mi ćemo sto Tasovaca“.

Desilo se, naime, baš kad se premijer Vučić vratio sa obnavljanja nove Jugoslavije, da ujutru stigne na sednicu Vlade Srbije, gde mu saopšte da je upravo ukinuta Telegrafska agencija nove Jugoslavije, skraćeno Tanjug, jedina stvar koja je povezivala novu Jugoslaviju, osim Dina Merlina, Al Džazire, Lepe Brene, N1, vegete, Vučića i plazma keksa.

A on o tome nije imao pojma. Osim što je potpisao rešenje o ukidanju Tanjuga.

-Tasovac, pa ti nisi normalan! Bolje da si ukinuo N1, Dina Merlina i vegetu, nego Tanjug – rekao je premijer ministru kulture i informisanja, koji se informisanjem bavi samo kad nešto treba ukinuti, a od kulture je napravio časovničarsku radnju koja postavlja digitalne satove iznad ulaza u muzeje.

Kako je tog jutra javio Tanjug u jednom od svojih poslednjih tikera, premijer je rekao na sednici Vlade: „Hoću zbog stenograma i istorije da kažem koliko sam razočaran onim što se desilo oko Tanjuga. Hoću zbog stenograma i istorije da kažem da sam bio protiv gašenja Tanjuga“ – više nego doslovno citirao je Tanjug potpisnika rešenja o ukidanju Tanjuga.

Iz te izjave može se zaključiti da se sednice Vlade Srbije održavaju samo da bi stenografkinje upisale u stenogram precizne premijerove izjave, kako ih posle neko ne bi izvukao iz Konteksta, pitoreskonog mestašca kraj Karlobaga, i dostavio onom Amiru Zukiću.

Dok na sednicama vlade ostali samo klimaju glavom, pa stenografkinje imaju lak posao.

Vučić: Iako sam ja bio protiv gašenja Tanjuga, a ti Tasovac za….

Tasovac: …

Vučić: Ti Tasovac nisi podmetnuo svoja leđa, podmetnuo si moja leđa, kao i obično.

Tasovac: …

Vučić: Hoću da se osnuje Telegrafska agencija za podmetanje leđa!

Tasovac: …

Tako da uskoro očekujete status na Fejsbuk profilu Ivana Tasovca:

„Moje prvo upoznavanje sa čovekom, ljudinom, Igorom Mikićem, rodom iz Peći… Divan čovek, čestit, pošten i što je meni kao muzičaru najvažnije, zna da peva“.

 

Dragoljub Draža Petrović

(Izvor: N1)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *