GODINA KOJU SU POJELI NAPREDNjACI! (Preobimno je i nije za svačije oči i svačiji stomak!)

Prisetimo li se svih obećanja u predizbornoj kampanji za prošlogodišnje lokalne izbore (24. april, 2016.) i svog onog entuzijazma koji je usledio odmah nakon objavljene pobede, sve što danas može da nam odzvanja u ušima su afere. Moguće je da nije baš primereno čestitati godišnjicu vlasti spočitavanjem vlastodršcima za sve učinjeno ili neučinjeno, ali čak ni kod njih nema slavljeničkih bubnjeva, jer su i sami svesni koliko ih je realnost osvestila u odnosu na te nedosanjane snove. No, da krenemo redom…

MILIĆEV REŽIM (Od 29.05.2016. – 16.12.2016.)

  1. Najhitnije rešavanje problema sa vodosnabdevanjem.

Svojih 6 i po meseci vladavine, Petar Milić i jeste deklarativno posvetio ovom problemu, kao što je i najavljivao u predizbornoj kampanji, ali ne i rešenju. Taj period će i ostati upamćen kao najsušniji u istoriji ove Opštine, što se tiče vodosnabdevanja. Uprkos nekakvom populizmu da su restrikcije povremeno ukidane, bar što se tiče dnevnog termina, sve brojke iz nesrećnog #otrovoda idu u prilog činjenicama, da nikada nije bio manji dotok iz Trnovča, kao i sveukupna količina vode koja je dolazila u lokalno postrojenje #otrovoda.

  1. Privođenje, procesuiranje i utamničenje odgovornih za zatečeno stanje u Opštini po preuzimanju vlasti.

Iako je veći deo kampanje bio posvećen upravo obećanju građanima, da će dobiti bar kakvu-takvu satisfakciju za sve ono što ih je tištilo godinama i što su mogli da vide i čuju, naročito u saopštenjima nesrećnih naprednjaka, do dan-danas, a pod Milićem prvenstveno, nije se maklo sa mrtve tačke. Niti JEDNA osoba nije privedena, ni procesuirana, a kamoli utamničena. Nema čak NITI jedne krivične prijave protiv odgovornih; verovali ili ne. Dakle, nakon godinu dana naprednjačke vlasti, imamo samo par revanšističkih smena i ništa više. Niko kriv, niko odgovoran!?

  1. Lažni investitor iz Nemačke.

Možda bi ovo predizborno obećanje mnogi stavili u segment sa aferama, ali pošto se radi o jasnoj zloupotrebi uticaja na biračku volju, skandalozno je da se za ovu prevaru niko nije izvinio građanima. Možda ste i zaboravili, ali tim predizbornim obećanjem su ponizili svakog stanovnika ove Opštine, a u paketu sa tim nam još doveli Zoricu Brunclik i Kemiša, kao garant te investicije. No, kakva garancija, takvo i ispunjenje. Mislim da se ti muzičari danas stide u čemu su saučestvovali, a naprednjaci beže od te teme kao Đavo od… Milića.

  1. Izmirivanje svih zaostalih zarada, doprinosa, naknada… i deblokada svih Javnih preduzeća i ustanova.

Ovo predizborno obećanje je meni delovalo sumanuto još kad je i izrečeno. Neosporno je da nisu bili ni svesni razmera prezaduženosti Opštine, ali je mediokritetska demagogija presudila da se i sa ovim svesno obrukaju. Sećam se da su nakon izbora, prvi izveštaji i prve brojke o prezaduženosti Opštine zaokruženi od strane Petra Milića (za govornicom) na 2.34 milijarde dinara, pa je i to delovalo šokantno, a pre izbora su insinuirali da se radi o dugovima od 4, 5 i 6 milijardi ili 4, 5 i 6 godišnjih budžeta Opštine!? Tek mnogo kasnije je utvrđeno da su bili neSNSposobni i dugove da utvrde, a kamoli da se bave izmirivanjem do obećanog nivoa.

  1. Rekonstrukcija lokalne infrastrukture, a prvenstveno putne mreže i trotoara.

Odmah po preuzimanju vlasti, lokalni napredni kadrovi su se razleteli, kako bi drugome uvalili ovaj i dan-danas gorući problem. Naravno, dovukli su izvođače iz PZP-Požarevac, koji su ubrzo i odradili deonice koje spadaju pod njihovu nadležnost, ali bez utrošenog dinara lokalno. Ostale puteve u Opštini, kao i trotoare, nisu ni pipnuli, jer su za takve radove neophodna sredstva iz lokalnog, prezaduženog i već opljačkanog budžeta. Trebalo bi ih danas pitati, da li su građanima obećavali u ime PZP-Požarevac ili u svoje, kako bismo znali, da li na sledećim izborima da glasamo za te Požarevljane.

  1. Ozbiljniji pristup uređenju i čistoći u Opštini.

Prljankovil već decenijama opravdava svoje, mnogo kasnije stečeno, nepopularno ime. Svi pamtimo kako su naprednjaci spočitavali Kenanu (nekadašnjem Predsedniku opštine) probleme oko uređenosti i čistoće, naročito gradskog dela Opštine. Spočitavali!? Preslaba reč. Slikali su kontejnere, đubre, prljavštinu… i više vremena provodili po mini-deponijama sa foto-aparatima, negoli što su brinuli o ličnoj higijeni. A šta su oni promenili? Apsolutno ništa! I danas vidimo te iste slike, samo svežijeg datuma, ali sada im nije kriv Kenan, već neuredni građani. Ma da; uvek je neko drugi kriv, samo nisu krivi oni koji su obećavali.

Bilo je još predizbornih obećanja – NITI JEDNO nisu ispunili, ali mi je muka da više bavim tim njihovim lažima, a oni i ovako nemaju ni stida ni obraza da bi se bilo za šta izvinili lokalnom stanovništvu.

E, zato ću preći na afere…

  1. Namirivanje finansijskim sporazumom lične sekretarice Petra Milića. (objavljen dokument).
  2. Partijsko zapošljavanje. (objavljeno više ugovora, a finalna brojka iznosi 74 člana za 6 i po meseci!)
  3. Nepotizam – zapošljavanje rođaka, kumova, bliskih prijatelja. (objavljeno čak i u više prestoničkih medija)
  4. Vašarska pljačka. (oko milion dinara, plus dodatni kvadrati za šatore i reketiranje tezgaroša – izveštaj nije usvojen ni dostavljen Skupštini dan-danas)
  5. Bahaćenje pojedinaca. (proslave od 500.000 din., ručkovi po elitnim restoranima itd. – takođe ispraćeno medijski!)
  6. Pljačka na groblju. (od jednog, možda i jedinog, zdravog JKP, neSNSposobnim kadriranjem napraviše cirkus sa blokadom računa, dugovima, tužbama čak i kadrova koje su sami postavili!?)
  7. Katastrofalan odnos prema medijima. (zatvaranje sednica veća za javnost, nepozivanje novinara, pretnje, „komandovanje“ da se ugase kamere – rezultiralo BOJKOTOM svih medija kada su #naPRDnjaci u pitanju!)
  8. Izmene većnika u noći pred sednicu 27.05.2017. (da, da – u noći! …tj. između 19č i 8č ujutru.)
  9. Maratonska #trećaNEsreća od sednice. (čak 6 nastavaka! Nezabeležena bruka u čitavoj Srbiji!)
  10. Imenovanje @zloOD50kg uprkos upozorenjima. (kasnije je i sami smenili!)
  11. Protivzakonite uplate odborniku. (2 puta po 50.000din. – dokumenta objavljena u medijima!)
  12. Neusvajanje tačaka koje sami predlože i koje prođu Opštinsko veće. (u više navrata!)
  13. Laži podvaljene Ministarki Ani Brnabić. (broj zaposlenih u Opštini, nepovezanost na regionalni vodovod itd.)
  14. Krađa kirije za stranačke prostorije. (zbog neplaćanja vlasnica lokala napravila cirkus u opštinskoj zgradi, a zatim ih i najurila iz lokala!)
  15. Dupliranje direktora. (sve revanšističke smene poništio sud! Troškovi suđenja, plate, kamate… itd. idu na teret Opštine – čitaj: poreskih obveznika ili građana! Svoje direktore uredno namirivali!)
  16. Kupovina odbornika sa liste #crvendaća. (Radiša-Miniprom, Jedinstvena Srbija – dodeljena kancelarija za dijasporu; Isa, Nova Srbija – direktorsko mesto u Kulturnom centru!)
  17. Zaboravljene pumpe iz #otrovoda na servisu u Beogradu. (adresa servisa objavljena u medijima!)
  18. Skandali u Predškolskoj ustanovi. (više afera, tužbe roditelja, ujdurme sa Upravnim odborom, smena direktorke, pa poništavanje smene itd.)
  19. Tužbe radnika i presude. (u više Javnih preduzeća i ustanova; sve na teret opštine.)
  20. Nepojavljivanje postavljenih direktora na poslu, kao i radnika. (više političili – manje radili!)
  21. Ostavke postavljenih direktora. (neki čak nisu ni prišli svojoj kancelariji!)
  22. Administrativne greške na sednicama. (sve svalili na @zloOD50kg i smenili je, ali nije sve bilo do nje. Bez izvinjenja nastavili.)
  23. Pljačke na blagajni #otrovoda. (rezultiralo promenom blagajnika; usledila i seksualna afera sa istim akterima!)
  24. Estradno #naPRDna, anti-sekularna bolnica „Stiven Karnigton“. (više afera, uglavnom posledica višegodišnjeg instaliranja #naPRDnjaštva u toj ustanovi. Medijski ispraćeno, čak i u prestonici!)
  25. Rat sa naprednim Narodnim poslanikom Cokićem, a i ostalim Narodnim poslanicima koji nisu baš napredni. (takođe zabeleženo u medijima, kako lokalnim, tako i prestoničkim!)
  26. Toplkusove afere (veterinarska stanica i članstvo kod #radikalaCa i #žutaća. Objavljeno u medijima!)
  27. Milićeve laži u vezi svog članstva kod #crvendaća. (objavljena pristupnica!)
  28. Pljačke preko sportskih organizacija i Kulturnog centra. (FK Radnik, RK Palanka itd., kao i partijske pozorišne predstave, koje ove građane koštaju u litrima vode, kilometrima asfalta i metrima trotoara! Dokumenta objavljena u medijima!)
  29. Napredne gorile. (plaćeni stranački batinaši, koji su obezbeđivali mir na sednicama!)
  30. Smena neSNSposobnih 16. decembra, 2016. (kao kulminacija i rezultat svih navedenih afera!)

 

TOPLIKSUOV REŽIM (od 16.12.2016. – …)

Ako bih ovde podvukao crtu, neko bi rekao da sam naklonjen ovim mlađim kadrovima, koji su nasledili Milićev režim, ali ono što je usledilo nakon 16. decembra, bar mogu da ocenim kao blago, svakako ne i dovoljno, pobošljanje. U startu mi se nije dopalo to što je za šefa kabineta upravo izabrana Milićeva sekretarica sa aferom finansijskog sporazuma, ali i imenovanje kompromitovanog Devetkara Spletkarića u veće. Naravno, kada se njima pridoda i „Đavo od Azanju“, sve je delovalo kao nastavak naprednjačkog kompromitovanja, međutim neke stvari su se i popravile.

Narednih 5 i po meseci, drastično je smanjeno partijsko zapošljavanje, te je brojka od 821 zaposlenih ukupno, a 74 samo pod Milićem i ostala. Šta više – smanjena je na 819. Novi kadrovi koji su imenovani, uglavnom su bili mlađi i ambiciozniji, a nepotizam kao da je precrtan, verovatno i zbog gore pomenutih afera i medijskog pritiska.

Što se tiče samih medija, situacija se promenila potpuno i saradnja se popravila. Ukinute su sve odluke o zabrani prisustva medija na sednicama Opštinskog veća, a i po onome što su mediji zabeležili vidljiva je i bar želja za većom transparentnošću u radu.

Situacija sa vodosnabdevanjem se drastično popravila i mada će mnogi zasluge pripisati Milićevom režimu, koji se na kraju svoje političke avanture čak i posvađao sa direktorom #otrovoda, ipak je sve punu stabilnost dobilo tek nakon pada Milića.

Što se tiče svega onoga što je podvaljeno Ministarki Ani Brnabić, ispravljeno je. Konačno se može reći da je pravo stanje prezentovano resornim ministarstvima, što je i rezultiralo sanacionim planom, za koji je rečeno da se nalazi na stolu, ne baš milog mi – Predsednika vlade.

Administrativnih grešaka na sednicama Skupštine i sednicama Opštinskog veća nije bilo ili bar meni nije poznato, jer obično to tek kasnije ispliva, a i nekako su se sednice proredile, te smo imali samo jednu, nakon one 16. decembra, 2016.

Opozicioni narodni poslanici (imamo ih dvoje) nastavili su sa kritikom lokalnih vlasti, ali se bar odnos sa Narodnim poslanikom Cokićem popravio, te opštinsko rukovodstvo bolje komunicira i sarađuje sa njim.

Sednice lokalnog parlamenta više ne obezbeđuju nikakve napredne gorile i batinaši, a na onoj prvoj sednici bez njih se i videlo da nisu bile ni potrebne.

Ako bi sa nečim mogao Toplikus da se ponosi, to je što u svim nastupima delujemo civilizoavnije, kako pred lokalnim stanovništvom, medijski i uopšteno, tako i pred resornim ministarstvima, jer su se zaista ovi mladi ljudi razleteli, kao niko do sad. Neko će reći da vole da se slikaju i snimaju!? A čega da se stide? Svog rada? Svojih kontakta? Svojih ambicija? Što se mene tiče, tu zamerki nemam.

Sve bar izgleda i zvuči kako treba.

No, sa aferama se nastavilo. Možda u manjoj meri, ali bi bilo ne-fer da se izostave.

  1. Potrošnja goriva i vozikanje opštinskim vozilima. (sa ovim imaju najveći problem! …kao i sa onim sipanjem pogrešnog goriva u opštinski Pežo, pranjem rezervoara, slupanim Puntom itd.)
  2. Namirivanje ne-socijalnih slučajeva preko Centra za socijalni rad. (Dobrila se napotpisivala tih jednokratnih pomoći pojedincima kao nikad do sad!)
  3. Reprezentacija. (po mnogima je nešto veća negoli u Milićevo vreme, mada niti jedan račun nije objavljen. Najbolje bi bilo izvući kartice za sve ugostiteljske objekte gde je potrošen novac i uporediti, ali mislim da smo od te transparentnosti i dalje udaljeni svetlosnim godinama.)
  4. Afera sa plaćenim majicama, zastavama i nalepnicama od strane Centra za razvoj sporta – 80.280din. (objavljena su dokumenta, ali razrešenja ove afere i dalje nema.)
  5. Afera sa nestalim mobilnim telefonima dobijenim od MTS-a. (još se istražuje, a dokumenata nema!)
  6. Čudne presude i reakcije Javnog pravobranilaštva na dospele blokade. (bašta bioskopa, kredit kod banke „Inteza“ itd. Svakako da je dugove trebalo da utvrdi još Milićev režim i pozabavi se odgovarajućm odbranom pred sudovima, ali i ovi omladinci su mogli više da urade da ih takve stvari ne iznenađuju.)
  7. Skupštinska većina. (mali broj sednica dovodi u pitanje postojanje ikakave volje za sednicama, a evo i za ovu najavljenu smo pred isticanjem svih rokova. Dnevni red će biti najobimniji do sad. Mnogi sumnjaju u postojanje ikakve skupštinske većine, a uticaj koordinatora je podignut na najviši nivo, jer ispada da je jedino njegovo zaduženje da makar i nasilno obezbedi 27 podignutih ruku. Rasplet se očekuje ovih dana.)
  8. Dve ostavke Načelnika opštinske uprave. (prvo Dragan Milić, a onda i Nada Nestorović!?)

Suma sumarum svega onoga u protekloj godini naprednjačke vlasti verovatno neće nikada biti izveden kako treba, jer sem dosta nasleđenih problema, koji su im prečesto samo izgovor, više su se bavili namirivanjem sopstvenih neSNSposobnih kadrova, negoli animiranjem sposobnih ljudi, a koji bi više doprineli revitalizaciji ove devastirane Opštine. Pozitivnih pomaka ima, ali je dosta toga i dalje samo u najavama, dok afere ne posustaju i samo se gomilaju.

Odmah nakon preuzimanja vlasti, Toplikus je i sam podvukao crtu i izneo da su u tom trenutku dugovi Opštine već prešli prag od 3 milijarde dinara i to prilično, čime nam je svima ukazao, da nas je Milićev režim koštao još oko milijardu dodatno, u odnosu na ono što je prijavio (2.34 milijarde).

Želim da verujem, da će ovi mladi ljudi bar zaustaviti odliv stanovništva, prvenstveno onih koji su im generacijski bliski, ali ako uzmem u obzir apatiju koja lokalno vlada, bojim se da će morati da budu još mnogo transparentniji i mnogo privrženiji lokalnom stanovništvu, negoli što su svojim centralama. Nakupilo se te negativne energije prema političarima, politikantima, a pogotovo prema vlastodršcima, pa se bojim da sav taj akumulirani bes prema istrošenim kadrovima iz prošlosti ne snađe upravo njih, iako su najmanje odgovorni.

Jedan njihov protivnik iz iste opcije mi reče da nemamo političku stabilnost i da zbog toga Opština ne može da stane na noge, a i da su tamo neki „gore“ nepoverljivi prema mlađim kadrovima. Možda i jeste u pravu, ali to je onda „kvar“ na višim instancama, a ne kod nas.

Imamo li bolje?

Možda.

Ali tih boljih nema na odborničkim listama, a i pitanje je da li bi ovaj narod glasao ikada za te bolje, dok god je izborni sistem ovakav kakav jeste.

Kada se strpljenje pretvori u „trpljenje“, tek onda spoznamo i sopstvenu slabost da išta promenimo, a neki bar rade da i ovako oštećeni preživimo. A jesmo oštećeni. Oštećeni smo, jer smo kusur od onih koji su odavno pobegli odavde glavom bez obzira. Mi preostali samo možemo da se pomirimo sa tim da tako mora i…

…strpljivo.

Trpeći.

 

(Preuzeto: Ataman Zaglibljanski)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *