Deseti, jubilarni susret fudbalera – veterana Vodica i Ždrebana: SIMBOL BRATSKE SLOGE I LjUBAVI

-Utakmica, razmena  poklona, zdravice i drugarsko druženje

 

Osvanulo je rano junsko jutro. Kod vodičke škole i firme „Tolča“ u Smederevskoj Palanci okupljaju se fudbaleri – veterani. „Lastinim“ autobusom kreću u posetu prijateljima u selu Ždreban. Bliži se susret starih znanaca. Ovoga puta deseti, jubilarni. Učitelj Milan Todorović iznosi zanimljiv podatak – do ovog susreta odigrano je 18 utakmica, devet u Vodicama i isto toliko u Ždrebanu. Rezultatima ne pridaje naročit značaj, oni ovde i nisu toliko važni. Druženje, prijateljstvo i bratski odnosi su nešto  što je od početka bilo u prvom planu. Na većini dosadašnjih utakmica pobedu su odnosili veterani iz Vodica,  a bilo je i više remi-rezultata. Lopta je okrugla i teško je prognozirati koliko će se puta naći u mreži gostujuće ili ekipe domaćina.

Na jubilarnoj utakmici bio je pljusak golova, ukupno 15. Najviše pogodaka postigli su domaćini – fudbaleri veterani Ždrebana. Tome je, kao i minulih godina, prethodio zanimljiv scenario susreta. Veterani Vodica sačekani su u ataru sela Skrugić. Na čelu ove ekspedicije zalepršale su zastave Srbije i Republike Srpske. A na krajnjem odredištu, pred zgradom u kojoj je i lepo uređena prostorija lokalnog Fudbalskog kluba, srdačni pozdravi i zagrljaj starih znanaca. Tu je i tradicionalni simbol dočeka – srpska pogača i so, naravno uz čašicu šljivovice u  čemu žitelji Ždrebana ne oskudevaju. Ovo selo je  gotovo u epicentru šljivarstva Bosne i Hercegovine. Gradačac, koji je posle rata pripao muslimanskom entitetu, nekad je na širim prostorima eks Jugoslavije bio domaćin velikog Sajma šljive. Taj grad je nadomak Ždrebana, na „vratima“ Republike Srpske.

Posle zajedničkog ručka, domaćini vode goste  svojoj kući, ili  u obližnje gradske centre: Gradačac i Modriču. Učitelj Milan Todorović koristi priliku da se pridruži učesnicima proslave u Mišićima, na mestu gde su se tokom rata susrele Prva krajiška  i Prva posavska brigada. Tim činom, da podsetimo, otvoren je za Srbe  koridor nade i spasa. Zvaničnici na toj svečanosti koriste priliku da pozdrave i fudbalere-veterane  Vodica.

Teren seoskog fudbalskog kluba, na kome se igra utakmica, besprekorno je održavan i uređen, kao da se na njemu igra Svetsko prvenstvo. U zgradi osnovne škole nedavno su zablistale nove svlačionice za fudbalere. Od meštanina iz susedstva saznajemo: škola je pred gašenjem, u njoj nastavu pohađa samo šest đaka. Ništa neobično, reklo bi se. Takva sudbina čeka mnoge škole na prostorima koje nastanjuju Srbi.

Na „zeleni tepih“ istrčavaju veterani  Vodica i Ždrebana. Najpre razmena poklona i „slika za uspomenu“. Iznad  glava fudbalera leprša srpska trobojka. Lebdi u vazduhu zahvaljujući dronu. Na njemu je i kemera koja će sa bezbedne visine snimati ovaj sportski susret. Utakmica protiče u fer – igri. Delilac fudbalske pravde je lokalni fudbaler –veteran. Sudi „ni po babu ni po stričevima. Dok susret teče, u sali za zajedničku večeru, lokalni muzičari se spremaju za nastup. Cilj je da veče, a i deo noći, protekne u veselju. Fudbalerima Ždrebana i Vodica  na drugarskoj večeri pridružuje se i rukovodstvo opštine Modriča. Slede reči dobrodošlice i opet podela poklona. Učitelj Milan Todorović je mnogo toga obezbedio zahvaljujući sponzorima. Domaćini uzvraćaju na isti način.

A kad  su zvaničnici završili kratke govore, pune bratske ljubavi, salom je odjeknuo „Marš na Drinu“. Svi su na nogama i svi pevaju.  A onda pesma „Vidovdan“ – nova, moglo bi se reći  nezvanična himna Srba sa Kosova i Metohije. Smenjuju se pesme, većinom stare, ali i po neka nova. Pesma traje do ponoći.  Vodički fudbaleri – veterani spremaju se za polazak. Čeka ih dug put do Smederevske Palanke Vodica. Svi su puni lepih utisaka. Tako je uvek bilo prilikom susreta braće po krvi i veri. Učitelj Milan Todorović, koji je  i inicijator  ovih susreta, već razmišlja o novom – u Vodicama, naravno.

D. Janojlić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *