Десети, јубиларни сусрет фудбалера – ветерана Водица и Ждребана: СИМБОЛ БРАТСКЕ СЛОГЕ И ЉУБАВИ

-Утакмица, размена  поклона, здравице и другарско дружење

 

Освануло је рано јунско јутро. Код водичке школе и фирме „Толча“ у Смедеревској Паланци окупљају се фудбалери – ветерани. „Ластиним“ аутобусом крећу у посету пријатељима у селу Ждребан. Ближи се сусрет старих знанаца. Овога пута десети, јубиларни. Учитељ Милан Тодоровић износи занимљив податак – до овог сусрета одиграно је 18 утакмица, девет у Водицама и исто толико у Ждребану. Резултатима не придаје нарочит значај, они овде и нису толико важни. Дружење, пријатељство и братски односи су нешто  што је од почетка било у првом плану. На већини досадашњих утакмица победу су односили ветерани из Водица,  а било је и више реми-резултата. Лопта је округла и тешко је прогнозирати колико ће се пута наћи у мрежи гостујуће или екипе домаћина.

На јубиларној утакмици био је пљусак голова, укупно 15. Највише погодака постигли су домаћини – фудбалери ветерани Ждребана. Томе је, као и минулих година, претходио занимљив сценарио сусрета. Ветерани Водица сачекани су у атару села Скругић. На челу ове експедиције залепршале су заставе Србије и Републике Српске. А на крајњем одредишту, пред зградом у којој је и лепо уређена просторија локалног Фудбалског клуба, срдачни поздрави и загрљај старих знанаца. Ту је и традиционални симбол дочека – српска погача и со, наравно уз чашицу шљивовице у  чему житељи Ждребана не оскудевају. Ово село је  готово у епицентру шљиварства Босне и Херцеговине. Градачац, који је после рата припао муслиманском ентитету, некад је на ширим просторима екс Југославије био домаћин великог Сајма шљиве. Тај град је надомак Ждребана, на „вратима“ Републике Српске.

После заједничког ручка, домаћини воде госте  својој кући, или  у оближње градске центре: Градачац и Модричу. Учитељ Милан Тодоровић користи прилику да се придружи учесницима прославе у Мишићима, на месту где су се током рата сусреле Прва крајишка  и Прва посавска бригада. Тим чином, да подсетимо, отворен је за Србе  коридор наде и спаса. Званичници на тој свечаности користе прилику да поздраве и фудбалере-ветеране  Водица.

Терен сеоског фудбалског клуба, на коме се игра утакмица, беспрекорно је одржаван и уређен, као да се на њему игра Светско првенство. У згради основне школе недавно су заблистале нове свлачионице за фудбалере. Од мештанина из суседства сазнајемо: школа је пред гашењем, у њој наставу похађа само шест ђака. Ништа необично, рекло би се. Таква судбина чека многе школе на просторима које настањују Срби.

На „зелени тепих“ истрчавају ветерани  Водица и Ждребана. Најпре размена поклона и „слика за успомену“. Изнад  глава фудбалера лепрша српска тробојка. Лебди у ваздуху захваљујући дрону. На њему је и кемера која ће са безбедне висине снимати овај спортски сусрет. Утакмица протиче у фер – игри. Делилац фудбалске правде је локални фудбалер –ветеран. Суди „ни по бабу ни по стричевима. Док сусрет тече, у сали за заједничку вечеру, локални музичари се спремају за наступ. Циљ је да вече, а и део ноћи, протекне у весељу. Фудбалерима Ждребана и Водица  на другарској вечери придружује се и руководство општине Модрича. Следе речи добродошлице и опет подела поклона. Учитељ Милан Тодоровић је много тога обезбедио захваљујући спонзорима. Домаћини узвраћају на исти начин.

А кад  су званичници завршили кратке говоре, пуне братске љубави, салом је одјекнуо „Марш на Дрину“. Сви су на ногама и сви певају.  А онда песма „Видовдан“ – нова, могло би се рећи  незванична химна Срба са Косова и Метохије. Смењују се песме, већином старе, али и по нека нова. Песма траје до поноћи.  Водички фудбалери – ветерани спремају се за полазак. Чека их дуг пут до Смедеревске Паланке Водица. Сви су пуни лепих утисака. Тако је увек било приликом сусрета браће по крви и вери. Учитељ Милан Тодоровић, који је  и иницијатор  ових сусрета, већ размишља о новом – у Водицама, наравно.

Д. Јанојлић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *