Знањем против дроге: НАРКОМАНИЈА – БОЛЕСТ ЗАВИСНОСТИ (18)

Пројекат „ЗНАЊЕМ ПРОТИВ ДРОГЕ“, ПОРТАЛА „ШУМАДИЈСКЕ ВЕСТИ“, суфинансиран је из буџета РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА.

(НАПОМЕНА: Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)

 

Како препознати особу која злоупотребљава испарљиве раствараче (лепак, боје, лакове, бензин, разређивач, ацетон)?

 

Ове супстанце проузрокују стања слична пијанству, а препознају се по следећим знацима:

  • Јака секреција из носа и сузне очи;
  • Слаба мишићна контрола, тетурање након удисања;
  • Дах и одећа миришу на супстанцу која је удисана;
  • Психомоторна узнемиреност;
  • Неразговетан говор;
  • Непријатан задах;
  • Постојање пластичних или папирних кеса или платна са сасушеним лепком или талогом;
  • Замазана одећа или делови тела (руке, лице);
  • Дремљивост или бесвесно стање.

Наравно, наведени знаци су само оријентација, сигнал да се посумња на злоупотребу дрога. Појављивање ових знакова је индивидуално и није обавезно да ће се они појавити код сваке особе која злоупотребљава одређене дроге. Ни њихово појављивање није  сигуран доказ злоупотребе, али заједно са већ наведеним општим знацима, ови знаци треба да учврсте сумњу о употреби супстанци и подстакну одговорност родитеља да се обрати стручњацима за помоћ.

 

Шта треба да предузмете ако посумњате да ваше дете злоупотребљава неку психоактивну супстанцу?

 

Први и једини корак који треба да сами предузмете када посумњате да ваше дете користи дроге је да консултујете стручњаке. Можете се обратити релативно великом броју људи који се у Србији баве педијатријом, дечијом психијатријом, психологијом, психотерапијом, болестима зависности, али је свакако најбоље да контактирате стручњаке специјализованих установа за превенцију и лечење болести зависности.

Од тога колико брзо учините овај корак, у великој мери зависи да ли ће третман успети да спречи настанак зависности од дрога.

Можда не можете учинити све, али то није разлог да не учините ништа од оног што се препоручује као корисно и потребно за спречавање злоупотребе дрога.

Можда је баш то оно што ће ваше дете спасити од ризика и учинити да остатак живота проведе срећније, а уз њега и ви као његови родитељи.

Можда друге шансе неће бити. Будите сигурни – та инсвестиција се исплати.

 

Наркоманија – болест зависности

 

Наркоманија као облик зависности од хемијских средстава укључује компулзивну употребу средстава која изазивају и зависност од дроге, а карактеришу је :

  • Неодољива жудња за настављањем узимања дроге – психоактивне супстанце ( тј. супстанце које мењају стање свести, рапосложење и понашање ) природног или синтетичког порекла;
  • Дугим узимањем дроге долази до пораста толеранције, па се количина дроге повећава ради постизања одговарајућег фармакодинамичког и психолошког ефекта;
  • Психичка или физичка зависност или једна и друга;
  • Апстиненцијални синдром након престанка узимања дртоге ;
  • Штетне последице за поојединца и друштво.

Знатижеља, незадовољство и младалачка побуна против света, жеља за прихватањем у друштву које им импонује, несигурност и недостатак самопоуздања – само су неки од разлога због којих млади људи почну да експериментишу са дрогама.

Родитељи, у вечној трци да породици осигурају „ нормалан“ живот, могу се наћи у ситуацији да не реагују на време. Понекад се и родтељи који мисле да раде „најбоље“ нађу пред зидом и ужасном спознајом да се њихово дете коцка са будућношћу и животом.

Зато, треба наћи времена и разговарати , треба познавати своје дете. Баш као што дете учимо решавању других животних проблема и ситуација, тако не треба затварати очи ни пред дрогама.

Млад човек мора да научи каква му заиста опасност прети. Породична срећа, па и живот могу бити цена којом се плаћа занемаривање и помисао „ моје дете се не дрогира, то раде нека друга деца“.

Родитељи , по правилу, касније примете да им је дете зависник од дрога. Деца користе дрогу и по неколико година, а њихови родитељи то сазнају, рецимо, тек у последња два месеца. Осим што су заузети и преокупирани борбом за осигурање егзистенције, најчешће су родиетљи „слепи“ за промене у понашању код своје деце. Шта више, родитељи негирају промене у дететовом понашању.

Време почињања конзумирања психоативних супстанци у просеку се померило на око 15 година. Чак се код све млађих и млађих адолесцената , код деце од 12, 13, или 14 година успоставља зависност или злоупотреба узимања дрога. Обзиром да адолесценти још немају сопствену организовану личност, они желе да се идентификују са вршњацима, да постану део групе у коме неће да штрче ни на који начин.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *