Изложба графика из збирке Галерије Дома Војске Србије у Народном музеју у Смедеревској Паланци: ФИНО ЧИТАЊЕ ЛИНИЈЕ

-У поставци избор од 35 радова из фундуса који броји 1.500 дела

 

У Народном музеју у Смедеревској Паланци отворена је изложба графика из збирке Галерије Дома Војске Србије под називом „Читање линије“. Директор Стеван Мартиновић, тим поводом,  истакао је да је надасве чудно (и занимљиво) да је паланачки Музеј у последње две године имао прилику да „угости“ изложбе високог уметничког домета попут „Поетике и судбине 20. века“ уприличене прошле године. Сарадња са Галеријом Дома војске у Београду  омогућила је ликовној публици Смедеревске Паланке да ужива у разгледању правих ремек дела. Истовремено Народном музеју пружила се и прилика да се врати тамо где му је и место, да се у Београду представи после вишедеценијског излагачког „поста“. Сарадња са Галеријом, односно Медија центром „Одбрана“, пружа вишеструке могућности, како да се Паланчанима прикаже оно што они раде и да се Народни музеј представи у Београду.

-За врло кратко време остварили смо врло успешну сарадњу са Народним музејом у Смедеревској Паланци – казао је пуковник Стеван Карапанџа, директор Медија центра Отаџбина.-Ми смо пре две године гостовали овде са изложбом „Поетика и судбине 20. века“.  Наш Медијски центар делује у некадашњем Ратничком дому у Београду, који је грађен од  1929. до 1932. године. Ликовна збирка почела је да се ствара 1945., а званично 1953. почиње да функционише и Галерија Дома Војске. Последњих неколико година она доживљава својеврсну ренесансу и данас представља центар културних дешавања у Београду и шире, са годишњих шест до седам изложби са намером да тај број увећамо. Страни војни представници и дипломате, а и други често нас питају одкуд то да једна таква Војска, каква је наша, има један  такав објекат са 1.500 дела у фундусу. Наш одговор је увек исти: Основна улога војника је да чува мир, а најбоље га чува тако што га гради, поред осталог, и културом.

Галерија Дома Војске Србије има пет сталних поставки, захваљујући и спољним сарадницима, какав је Никола Кусовац. У штампи се први пут налази каталог у коме ће бити заступљене све уметничке збирке што ће много значити, не само за поменуту галерију, већ и за историчаре уметности.

-Изложба која је пред вама представља  избор из збирке радова на папиру – рекла је на отварању Јелица Кнежевић, начелник Галерије Дома Војске Србије.- Овде су посебно издвојене графике, а у нашој  збирци их се налази неколико стотина. У овој поставци се налази 30 дела графичке уметности. Она су настала шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година минулог века, а настајала су на простору некадашње СФРЈ. Поред тематских радова, који су овде изложени, имамо и радове као што су мртва природа, интимистички радови, као и радови који говоре о чудноватим бићима. Један од најстаријих радова потиче из 1954. године, а уметничка графика се код нас први пут јавља после оснивања Академије примењених уметности 1947. Аутор најстаријег рада је Бошко Карановић, али имамо и дела која су настала деведесетих година минулог века. Најмлађи рад из 1994. године потписао је Мирослав Арсић. У овој поставци имамо рад Ђорђа Андрејевића Куна, Бранка Шотре, Бранка Миљуша, Сафета Зеца… То су све сами великани наше графичке уметности.

Д. Јанојлић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *