Predstavljena tridesetpeta knjiga Nikole Vladisavljevića: ZAVIČAJNIK ZA SVA VREMENA

DSCN1611-„Jasenički biografski rečnik“ donosi 1249 imenoslova važnijih ljudi

 

„Jasenički biografski rečnik“ je tridesetpeta knjiga Nikole Vladisavljevića. Ovaj svojevrsni zavičajnik izdala je Kulturno-prosvetna zajednica Srbije. Čitalačkoj publici predstavili su ga Slobodan Todorović-Toki, Slavoljub Đurić, Žika Ajdačić, Momčilo R. Todosijević i autor.

Todorović je napomenuo da „Jasenički biografski rečnik“ obuhvata 1249 imenoslova važnijih ljudi, od Novaka Belocrkvića, prvog poznatog gospodara naselja, do generacija koje su prevalile petu deceniju života. U ovom  slovarijumu zasluženo mesto našla je i rasprava despota Đurađa Brankovića i njegove žene Jerine oko izgradnje prestonog grada, ali i tragedija jedne žene, Ružice, koja je 1916. ubijena kundakom u glavu i to istog dana kad je na grčkom ostrvu Vido, daleko od kućnog praga, ispustio dušu njen suprug Nikola.

-Među koricama ove knjige je uzburkani tok trajanja i više od hiljadu kratkih dragocenih priča o nama – dodao je Todorović uz naglasak da je ovo kapitalno i životno delo hroničara Nikole Vladisavljevića.

-Ovo nije običan, već istorijski dan – rekao je predsednik Skupštine opštine Smederevska Palanka Slavoljub Đurić.- Knjiga Nikole Vladisavljevića na neki način skreće pažnju i  svom rodu kaže ko je, šta je i odakle je, a da pri tom pokaže i put u budućnost. Za nova pokoljenja  „Jasenički biografski rečnik“ predstavlja zavet za budućnost, da svako u njega upiše ono što u njegovom vremenu najviše vredi. Mi smo u ovom delu Jasenice mnogo puta i u mnogo čemu bili prvi, ali na žalost mnogo toga nije zapisano, pa su nam tako krali našu istoriju. Za Nikolu imam samo reči hvale, mogu reći hvala mu što se rodio ovde, što postoji i što je ovoliko značajnih knjiga napisao. Buduće generacije će svakako umeti to da cene kao jedno nadahnuće za budućnost, jer čovek bez prošlosti nema budućnost. To je ono što treba da znamo i našu decu tome da učimo. Prelistavajući ovu knjigu, ono što mi je posebno palo u oči, to je da su se u njoj, na jednom mestu, našli seljaci i radnici, sveštenici i filozofi, doktori i neuki, sve strukture stanovništva. Možda su u svojim životima, po materijalnim  vrednostima bili nejednaki, ali su generacijama iza njih ostavili i nešto za trajno pamćenje.

Generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Živorad Ajdačić, podsetivši da je Nikola Vladisavljević autor 35 knjiga, i konstatujući da napisati toliko knjiga nije ni malo lako, podvukao je da ono što je on učinio na polju publicistike za svoj kraj, a istovremeno i za Srbiju, posebno kad je reč o Hronici sela, koja je do sada imala preko 500 naslova i veliki broj posebnih izdanja, kojima pripada i „Jasenički biografski rečnik“, i da ova zemlja može da se diči takvim autorima.

-Sela nam se gase, 12 njih koja su nekada bila pobednici „Takmičenja sela“, nestalo je sa KOLE_KNJIGA_160218_94535scene – dodao je Ajdačić.- Kad je donet Zakon o demografiji u njemu se nije spominjalo selo, već gradovi, naselja i ostalo. Ali, mi smo učinili napor da se selo vrati tamo gde mu je i mesto. Nikola Vladisavljević je preuzeo  veliku odgovornost, kao član Redakcije „Hronika sela“, da se mnogo podataka o velikom broju sela nađe u knjigama. On je od 1999. godine glavni i odgovorni urednik „Hronike sela“. Učinio je mnogo za istoriju sela i za to mu mnogo hvala. A da to nije urađeno kao da se nije ni dogodilo. Mi smo u nekoj  dilemi: da li da gledamo u male ekrane ili da čitamo knjige? Ipak, reći ću, knjiga je pobedila. Nikoli, a i svima drugima koji su pomogli da ova knjiga ugleda svetlo dana, a ona je kapitalna i važna za našu istoriju, od srca hvala.

-Knjiga koju večeras predstavljamo nije rezultat rada od dva dana, dve nedelje ili dva meseca, već je nastajala pune dve decenije – predočio je njen autor Nikola Vladisavljević.- Ona je rezultat istrajnog višegodišnjeg istraživačkog rada u arhivima i institucijama u kojima su pohranjeni podaci iz naše istorije. Nastajala je kroz razgovore sa starijim, davno preminulim sugrađanima. U njoj su i svojevrsna svedočenja istaknutih pojedinaca, poput Milana Dejanovića i Bogomira Radosavljevića, nosilaca mnogih ratnih odlikovanja i Karađorđeve zvezde, pa učitelja Joce Pavlovića iz Baničine, Mijaila Đorđevića iz Vodica, Milosava Petrovića Vlaškog iz Male Plane i drugih. Sa ushićenjem sam beležio njihova kazivanja o precima kakvi su bili Mijailo Matić, glavni ekonom Srpske vojske u Srpsko-turskom ratu, Pera Todorović, istaknuti novinar, književnik i političar, Živko Pavlović, general i akademik… Knjiga bi bila još bogatija i značajnija da je bilo prostora da se u nju uvrste obični ali daroviti i zaslužni pojedinci kao što su Blaža Ustalac, Milan Tkač, Vlada Pekar, Nemanja Moravac, Vlajko Varnava, Bora Vlaški, Milan Penča, Mika Štiglica, Voja Buca, Mira Kec, braća Bora i Ranko Žuti…

Član Uredništva edicije „Hronike sela“ Momčilo R. Todosijević je podvukao da se ovakva dela, po svom značaju, uvršćuju u spisak knjiga važnih za nematerijalnu kulturnu baštinu Srbije.

DSCN1612-Palančani i ovaj kraj imali su sreću da se u novinarstvu pojavi Nikola Vladisavljević, čovek koji je, pored informisanja građana, pomno proučavao prošlost, događaje u njoj, da ih istražuje i tumači, da stvara knjige, neke i veoma obimne kakva je ova koju večeras predstavljamo – kazao je Todosijević. -Kada pogledamo naslove njegovih napisanih i objavljenih knjiga, bibliografiju objavljenih dela raznovrsne tematike, privrednog, sportskog i  kulturnog života, naslov ove njegove 35. knjige zaokružuje opus ovog pisca. Želim da vam predstavim i približim značaj poslova koje je Nikola Vladisavljević obavio, i koje sada obavlja, njegovu ulogu i stvaralačku motivaciju, koju prenosi pojedincima širom Srbije. Posle dosta napisanih monografija, Vladisavljević je postao član Uređivačkog odbora, a po smrti akademika Radomira Lukića, bio je velika pomoć i oslonac prof. dr Petru Markoviću. A kad je ovaj oboleo, obavljanje poslova uređivanja preneo je na svog najbližeg saradnika Nikolu Vladisavljevića. Posle Markovićeve smrti izabran je i zvanično za urednika edicije „Hronike sela.“

Todosijević je u nastavku podsetio da je pod njegovim uredništvom ova edicija, koja funkcioniše u sklopu KPZ Srbije, uspešno doživela dva jubileja: 20 godina postojanja i štampanje 400-te knjige opšteg značaja i 230-te posebnih izdanja. Stvaranje ovakvih knjiga prerasta u Pokret za razvoj sela i sagledavanje njegovih potreba: pisanje letopisa, formiranje muzeja, oživljavanje običaja na selu, pisanje rodoslova… Godišnje se u ovoj ediciji objavi dvadesetak knjiga u Srbiji u čemu značajnu ulogu ima i urednik Nikola Vladisavljević.

D. Janojlić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *