Радмила Кованџић објавила књигу есејистичких минијатура: ЗАЧАРАВАЊЕ НА ТАЛАСИМА  

-О зачаравању могла бих да причам као о стању душе. Може да траје дуже или краће – зависи од књиге, од нас, од околности

-Зачарани путујемо кроз време и простор, живимо другачије животе

 

Овим реченицама, професорка књижевности, Радмила Кованџић, уводи читаоце у своју прву књигу Зачаравање на таласима која је недавно изашла из штампе. У питању су есејистичке минијатуре, како је и ауторка у поднаслову назначила, које су писане за Радио Јасеницу. Циклус радио емисија слушаоци су могли да прате четвртком увече током 2006. године и представљао је својеврсну препоруку за читање.

Емисију су уређивали Слободан Тодоровић Токи, тада главни уредник Радио Јасенице кога је касније на том месту заменио Владимир Ђорђевић. Књижевни прикази кобиновани су са Равеловом музиком а снимак оригиналних емисија може се пронаћи на You Tube–у. Емитована је 51 емисија након чега је, променом власника радија и телевизије Јасеница, са снимањем прекинуто. У књизи која је пред нама, поред емитованих, забележано је још 14 кратких есеја које је ауторка имала припремљене за емисије, тако да је пред читаоцима 65 есејистичких минијатура.

Идеја за реализацију овог пројекта дошла је спонтано, током разговора и полемисања око избора за Нинову награду, као још увек највећег признања романописању код нас. Управо зато су текстови и Радмилина препорука књига неретко били романи овенчани овом наградом. Целокупан избор књига чији су прикази у књизи Зачаравање на таласима,  ауторка је направила вођена мишљу да књигу представи на кратак и упечатљив начин како би је што боље приближила читаоцима. Износила је своје утиске не пратећи устаљени модел писања, већ је успела да, вођена како струком професорке књижевности, тако и утиском страственог љубитеља књига, заголица пажњу читалаца разноликим упливима у дела. Тако у неколико наврата истиче форму као посебност, затим приказе нарације као изузетности, често дочарава књигу једноставним издвајањем сентенци, истицањем ликова, па и делимичним препричавањем књига којима је управо прича највећа вредност.

У књизи су обрађени претежно савремени писци са светске и домаће сцене, па од мноштва аутора ту су Давид Албахари, Срђан Ваљаревић, Данило Николић, Горан Петровић, Вида Огњеновић, Драган Великић, Миљенко Јерговић, Дубравка Срећковић Дивковић, Јасмина Михајловић, Данијела Пенак, Јустејн Гордер, Арундати Рој, Орхан Памук, Жозе Сарамаго, Шан Са, Ефраим Кишон и многи други.

Издавач књиге је „Књижевни клуб 21“. За зачаравање на плаветнилу корица побринула се Сања Агатоновић, а за илустрације у књизи Марија Кованџић. Фотографије као да одсликавају стање душе током читања а наводе и на Радмилину приврженост граду у коме је провела највећи део свог живота. Од пет фотографија, две приказују идиличан призор језера Кудреч. Радмила воли свој град и то истиче сваком приликом: „Паланку волим због људи које сам у њој упознала“, истакла је ауторка на помен о граду. „Мој став је – ако можеш нешто да поправиш – поправи, немој стално да критикујеш. Паланка је леп град у коме живе добри људи“.

Радмила Кованџић рођена је у Рудовцима, селу код Аранђеловца. Завршила је Филолошкки факултет у Београду. Највећи део свог радног века провела је у Смедеревској Паланци, прецизније, радећи у Школи „Гоша“. Иако је предавала књижевност у техничкој школи, било је ученика који су се определили управо за студије књижевности и данас су уважени предавачи, што је Радмили посебно драго. Она истиче да је велику срећу имала што је студирала и бавила се професијом коју воли и коју је могла другима да приближи. Сматра да је то најважнија одлука младих људи при избору својих усмерења – да упишу, заврше и баве се оним што воле. Ево речи којима Радмила потврђује свој став: „Тешко ономе ко ради оно што не воли, а приморан је да се тиме бави цео радни век, а тешко и онима којима треба нешто та особа да чини.“

Своје ствараштво Радмила бележи од раног детињства, али је озбиљним радом почела да се бави објављујући критичке осврте у антологијама професора Тоде Чолака почетком деведесетих. Члан је „Књижевног клуба 21“ од његовог оснивања. Учесник је многобројних културних манифестација, а њене песме и кратке приче објављене су у великом броју зборника. Песма „Ом“ освојила је прву награду на конкурсу Књижевног клуба „Велимир Рајић“ из Алексинца, 2010. године. Све ово наводи на идеју да би књига поезије могла да буде следећи подухват Радмиле Кованџић.  До тада, остаје да уживамо у Зачаравању на таласима.

 

Аутор: Данијела Васиљевић

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *