Црква св. Георгија у Смедереву (11)

Црква св. Георгија у Смедереву саграђена је у периоду од 1850. до 1854. године, по пројекту инж. Јане Неводе, а градитељ је био Андрија Дамјанов из Велеса. Лоцирана је у центру града и заједно са касније подигнутим репрезентативним здањем Суда и Општинског дома, данас уоквирује главни смедеревски трг.

Протомајстор био је Андреја Дамјанов из Велеса, који је по нешто измењеним нацртима архитекте Јана Неволе, подигао храм од 1850-1854. године. Основа цркве је комбинација триконхоса, развијеног уписаног крста и петокуполне тробродне базилике. На западној страни цркве уздиже се високи барокни звоник. Спољни архитектонски декоративни елементи мешавина су српске средњовековне традиције, барока и исламских утицаја.

Црква је тробродна, основе уписаног крста, има полигоналну апсиду, ђаконикон и проскомедију, певнице, затим пет витких кубета и масивни барокни звоник на западу. Просторно је подељена на олтарски део, наос и малу припрату, изнад које је галерија. Свод цркве држи шест снажних стубова обложених сиво зеленкастим вештачким мермером, са византијским капителима повезаним луковима.

Димензије цркве су: дужина 31,80 м, ширина 17,10 м, висина 50,65 м.

Црква је грађена по узору на манастир Манасију из 15. века и стилски је обликовано у српско-византијском духу, мада је присутна и барокна другостепена пластична декорација, што је одраз времена у коме је зидана.

Живопис и иконе иконостаса израдио је 1935. године сликар Андреја Васиљевић Биценко из Кијева, са пуно смисла за склад боја и са истанчаним осећајем за материју.

Икосностас, певнице, проповедаоница, престо за архиепископа, рам за престону икону св. Георгија и два налоња, исклесани су од белог венчачког мермера у византијском стилу сигурном руком уметника Евгенија Лавцевића из Београда.

Црква св. Георгија спада у ред најлепших и најпространијих цркава у Србији, изграђених у време велике обнове иза Првог и Другог устанка.

Веома је вредна као архитектонско остварење и представља прекретницу у начину градње сакралних објеката у време буђења романтизма у нас.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *