Манастир Копорин – културни споменик средњовековне Србије (3)

Манастир Копорин је смештен у долини Копоринског потока и подножју Копоринске косе, у атару Велике Плане. Манастирски комплекс Копорина сачињавају црква Светог Стефана, звонара са простором за продају свећа и других реликвија, конаци са салама за смештај гостију, економске зграде, извор лековите воде, башта, њиве, виногради и шуме. Манастир Копорин је задужбина деспота Стефана Лазаревића-Високог /1376. – 1427./, сина Кнеза Лазара и Књегиње Милице, са почетка 15. века. Манастир Копорин је значајни културни споменик средњовековне Србије, настао у спомен победе његовог ктитора, Стефана Лазаревића у битци на Ангори /1402./ и изласка задужбинарове сестре Оливере из султановог харема, која се убрзо замонашила. Манастир Копорин је посвећен празнику преноса моштију апостола, првомученика и архиђакона Светог Стефана, који се 1. августа слави као летњи Свети Стефан.

Црква манастира Копорина је подигнута 1415. године, за време владавине деспота Стефана Лазаревића, који ју је наменио за своје гробно место. У најезди Турака је манастир Копорин порушен и опљачкан, те је обновљен тек 1880. године. Задужбинар је насликан међу стојећим фигурама у доњој зони, уз чији портрет је сачуван натпис са титулом деспотског достојанства, коју је стекао након битке код Ангоре 1402. године. Ратник по дужности, витешки обучаван и вешт у командовању, дипломата, по опредељењу песник, широког образовања, Стефан Лазаревић је био један од најугледнијих од двадесетчетворице витезова /ритера/ Змајевог реда, веома поштован и уважен међу европском властелом. Поседовао је огромну библиотеку у којој је, осим словенских и поучних текстова, било филозофских списа и књига из историје и поезије на грчком и латинском. Био је плодан књижевник, преводилац и уметник. Његова дела су “Закон о рудницима”, “Похвално слово Кнезу Лазару” из 1403. године и натпис на мермерном стубу на Газиместану, а најзначајнији књижевни рад је поетска порука “Слово љубве” из 1409. године, који је један од најлепших текстова српске књижевности.

Светиња манастира Копорин је од 1932. до 1958. године била мушки општежитељни манастир, а од тада и данас женски. 1977. године је у централном делу манастира Копорина /наосу/ пронађен гроб са земним остацима за које се претпоставља да припадају Стрефану Лазаревићу. Ћивот у манастиру Копорин са светим моштима Стефана Лазаревића се отвара два пута годишње – на дан његове смтри /01. августа/ и на дан славе манастира Копорина /15. августа/.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *