Манастир Раваница (21)

Манастир Раваница налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје.

Раваница је задужбина кнеза Лазара. После Косовске битке и Лазареве погибије, његовe мошти пренешене су из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године. Манастир тада постаје место ходочашћа и жижа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика, а затим и његових сабораца. Више пута била је рушена и паљена при чему није страдала сама црква, већ утврђење и манастирске зграде. Црква је тешко страдала 1686/7. године, када је побијен и већи број раваничких монаха.  Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара налази и кнегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук.

По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак Моравске школе. Црква представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време краља Милутина. Тролисна основа је постала узор у даљем развоју просторне концепције храмова. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена је керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком.

Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи манастир Сисојевац и цркве у Петрушкој области.

Стубови који носе куполу украшени су богато мотивом везаних ланчаних медаљона. Кругови су у богатим оквирима, на плавој позадини, украшеној раскошним орнаментима изведеним златом, пењу се ка небу, и ритмом линија, колористичким односима и раскошном, новом применом орнамената дају специфичан печат живопису Раванице.

До данас су сачуване три куле и део северног бедема, али је за потребе одбране манастира подигнутог у долини сигурно било неопходно велико и јако утврђење. У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 пиргова, док је један путописац 1568. године видео свега 4 очуване куле. У првој половини 19. века, 1829. године, је унутар манастирског комплекса још увек постојала велика трпезарија из средњег века, али ње данас више нем

Живопис у Раваници је веома оштећен. Читави делови зидова данас су без фресака.

На фрескама, које су остале очуване у олтарском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова Моравске Србије. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси.

У целом западном делу цркве и на свим стубовима присутни су само пустињаци који се одричу свега Христа ради, свети мученици за веру и активни борци за Христа. Свети ратници представљени су у најнижој зони. Овако замишљено и доследно спроведено украшавање Раванице везује се за црквене кругове са којима је кнез Лазар био тесно повезан, посебно са монасима и испосницима.

У самој цркви данас се налазе мошти кнеза Лазара.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *