Пећина Рисовача – значајно археолошко и палеонтолошко налазиште (2)

На улазу у Аранђеловац, са десне стране речице Кубршнице, уздиже се брдо Рисовача са пећином, значајним археолошким и палеонтолошким налазиштем. Дугогодишњим истраживањима Рисовачке пећине откривено је мноштво фосилизованих костију и зуба бројних животињских врста које су за време последњег леденог доба живеле на степама око Рисоваче. Пронађене камене и коштане алатке потврђују да је Рисовачка пећина у средњем раздобљу старијег каменог доба била станиште неандерталских ловаца. Због својих природних особености и културно-историјских вредности пећина је проглашена спомеником природе и културним добром од изузетног значаја. Данас је Рисовачка пећина уређена по свим принципима савремене презентације и годишње прими хиљаде посетилаца из земље и иностранства.

Истразивања пећине Рисоваче у Аранђеловцу, започета давне 1953. године (Археолошки институт САНУ и Филозофски факултет из Београда под руководством проф. др. Бранка Гавеле), трајала су, са дужим или краћим прекидима, до 1976. године. Поред археолошких од 1975. организована су и спелеолошка истраживања којима руководи др. Раденко Лазаревић, научни саветник Института за шумарство и дрвну индустрију из Београда. Ова истраживања, уз учешће сарадника Географског института „Јован Цвијић“, Геогафског факултета, Београд и спелеолошке групе из Ваљева, нарочито интензивирана деведесетих година, трају до данашњих дана.

Дугогодишњим археолошко – палеонтолошким и спелеолошким истраживањима у Рисовачи је откривено обиље фосилизованих остатака плеистоцене фауне, као и трагови материјалне културе неандерталских ловаца – артефакта од камена и кости, која потврђују палеолитску старост ове станице.

С обзиром на археолошки значај, палеонтолошко богатство, димензије простора и знатне природне вредности, Рисовачка пећина је уређена за туристичке посете и отворена 19. септембра 1987.

Прокопавањем и чишћењем секундарног материјала откривен је пећински систем у дужини од 187,5 м, површине 703м2. Дуж главног пећинског канала постављене су полиестерске реконструкције репрезентативних представника квартарне фауне – пећинског медведа и пећинског лава, док се у тзв „Дворани рисовачког човека“, којом се завршава истражени део пећине, налази фигурална композиција – породица рисовачког ловца.

Уређењем и презентацијом пећине Рисоваче сачуван је од заборава и пропадања овај давнашњи белег човековог постојања и делања, као сведочанство непрекинутих људских корена од самих зачетака цивилизације до данашњих дана.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *