Смедеревска тврђава – град Проклете Јерине (4)

Народно предање казује да је Смедеревску тврђаву зидала Јерина, Проклета Јерина из народних песама, иначе Ирина Кантакузин, византијска принцеза удата за Ђурђа Бранковића.

Легенда тврди да је Смедерево сазидала тако што је терала народ на кулук, чак су и труднице морале да носе тешко камење, да је младим момцима након проведене ноћи с њима одсецала главе, да је из ње зрачила некаква демонска сила па би сваки пут кад устане из траве, трава под њом изгорела.

Смедеревска тврђава је последње велико остварење српске војне архитектуре, подигнута на ушћу реке Језаве у Дунав с намером да буде престоница земље, тврђава која ће одолети турским нападима и утврђени двор деспота Ђурђа Бранковића. Зидана је дуго уз велике напоре, од 1428. до 1453.

Тврђава је троугаоне основе и чине је Мали и Велики град. Мали је имао двоструке бедеме ојачане са шест кула, а штитили су га Дунав, Језава и ров испуњен водом са треће стране. Посебна пажња била је посвећена копненој страни, па су ту бедеми спајали четири куле високе до 25 метара са низом топовских отвора. Главна кула је била у северном делу и имала је улаз у висини шетне стазе бедема. Поред ње је био споредни излаз који је деспоту Ђурђу омогућавао сигурну одступницу ка Дунаву у случају да и Главна кула, последња линија одбране, падне у руке непријатељу. У средишту дворишта Малог града био је бунар, а уз дунавски бедем сазидана је репрезентативна палата са четири велике бифоре и салом на спрату. Стамбени део двора био је у посебној каменој згради.

Исте године кад је подигнут највећи део Великог града, 1439, султан Мурат II је освојио Смедерево. Градња Великог града је довршена између 1444. и 1453, када је Смедерево поново враћено деспоту Ђурђу. Велики град је имао 19 кула, масивних и високих преко 20 метара, и пет капија. Копнена страна бедема, дакле најмање заштићена, била је ојачана са 11 кула, масивних и високих преко 20 метара. Унутар бедема била је задужбина деспота Ђурђа, црква посвећена Благовестима, касније порушена, и још једна мања, вероватно дворска црква која је касније претворена у џамију. За време деспота Ђурђа и његовог сина Лазара ту је радила ковница новца. Поред лава који корача, хералдичког симбола породице Бранковић, на новцу се у више различитих варијанти јавља и натпис који је означавао име града Смедерева.

Unknown

Турци су напустили Смедерево 1867. године и тврђава је до краја XIX века била добро очувана. Међутим, тешко је страдала у Првом и Другом светском рату, а нарочито 1941. године када је експлодирао магацин муниције смештен у тврђави. Крајем прошлог века обновљен је значајан део архитектонског комплекса: рестаурирани су објекти Малог града, градски бедеми и спољашњи одбрамбени зид, реконструисана је кула на углу Језавског и Варошког бедема, и до данас су урађена обимна археолошка истраживања.

Простор Смедеревске тврђаве користи се повремено, као полууређена, парковска површина, и у пригодним приликама – за сајамске потребе током Смедеревске јесени.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *