Kopaonik (4)
Kopaonik je najveća planina Centralne Srbije, pruža se razgranatim grebenom u dužini od 82 km, pravcem od podbrđa iznad Kosovske Mitrovice, u pravcu severozapada, preko niza vrhova viših od 1.600 m, do najvišeg dela masiva, tzv. Ravnog Kopaonika, sa poznatim vrhovima: Gobelja (1.934 m), Karaman- Vučak (1.936 m), Suvo Rudište (1.976 m) i Pančićev vrh (2.016 m).
Severna granica masiva odvo jena je od masiva planine Željin Jošaničkom i Koz ničkom rekom. Sa zapadne strane duž celog grebena Kopaonika duboko je usečena dolina reke Ibar. Istočna strana omeđena je dolinama reka Rasine i Toplice. Obrisi reljefa Visokog Kopaonika stvoreni su kroz geološ-ko vreme od pre 70 miliona godina, kada su starije sedimentne stene zahvaćene snažnim tektonskim pokretima i isprobijane vulkanskom aktivno šću sa utiskivanjem i izlivanjem magmatskih stenskih kompleksa. Zbog toga Kopaonik karakteriše raznovrsna geološka građa sa ste nama različitog nastankai starosti. Kasniji procesi erozije i spiranja kroz protekle mi lenijume stvorili su današnje oblike reljefa Kopaonika.
Klimu Kopaonika obeležava oko 200 sunčanih dana godišnje, zbog čega nosi naziv „planina Sunca”. Kopaonik ima subalpsku klimu, srednja godišnja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,70oC. Sneg pada od kraja novembra i traje do maja, pro sečno 159 dana godišnje.Rudna bogatstva podarila su ime Kopaoniku, gde se odvajkada kopala ruda, zato ga starosedeoci obično nazivaju Kopanik.U širem području Kopaonika nalaze se ipoznata lečilišta – Vrnjačka, Mataruška i Sijarinska banja, a u neposrednom podgorju Jošanička, Lukovska i Kuršumlij ska banja.Pored termalnih voda, na Kopaoniku se nalaze i hladne lako mineralizovane vode: blago radioaktivni izvori Krčmar i Marine vodena visinama od 1.700 do 1.950 m.
Biljni svet Kopaonika je bogat i raznovrstan. Čine ga mnogobrojne različite vrste drveća, žbunova, zeljastih biljaka, cvetnica, papra ti, mahovina, lišajeva, gljiva (posebno car stvo) i dr. Mnoge od njih su lekovite i poznate kao narodni čajevi (kantarion,majkina dušica, hajdučka trava, itd).Najviši šumski pojas na Ko paoniku (iznad 1.500 m) pokrivaju guste smrčeve šume. Navećim nad morskim visinama (1.750-1.900 m) smrčeve šume se proređuju i prelaze u zajednicu niskih žbunova, gde preovlađuju planinska kleka i bo rovnica…Životinjski svet Kopaonika je veoma raznovrstan, i pored pro re đivanja, naročito krupne div ljači. Pre nekoliko decenija ovde su živeli: medved, ris, jelen, divlja mačka, kuna, vidra i krupne ptice (soko i ušasta sova). Danas je od krupne divljači ostao vuk, kao i ostala divljač (srna, lisica, zec). Nacionalni park „Kopaonik” osnovan je i proglašen 1981. godine. U njegovom sastavu su pri rodni rezervati: Kozje stene, Vučak, Mrkonja, Jankova bara, Gobelja, Barska reka, Samokovska reka, Metođe, Jelak, Suvo Rudište, Duboka i Ravnica.
