Дакле, Берлин!

Foto (1)Неким градовима се увек враћате. Управо тако је мени са Берлином.

Ту се осећа слобода на сваком кораку и живи се пуним плућима. Негује се индивидуалност и уметнички дух, те ћете људе који живе у Берлину уочити по необичном стилу и опуштености. Уметници су свуда и лако ћете препознати дух креативно-алтернативног Берлина у њиховим изложбеним просторима најразличитијег типа као што су нпр. некадашње галерије које више изгледају као рушевине и напуштене зграде у којима неки од њих чак и живе. У Берлину живи много различитих нација и можете пробати апсолутно све светске кухиње у само једној градској четврти, а будите сигурни да ћете се за 5-7 евра добро најести. Генерално у Берлину има много квалитетне хране јер је доста странаца отворило ресторане и нуде своју домаћу храну што једним делом доприноси том мултикултуралном амбијенту.

Берлин је дакле инспиративан, толерантан и у потпуности уметнички град.

Берлински клубови и ноћни живот су светски познати и многима је баш ово прва асоцијација на град. Без претеривања се може рећи да је Берлин тренутно европска (ако не и светска) престоница „клабинга“ у коју хрле млади из целог света у нади да ће проћи ригорозну контролу на вратима и ући у неки од легендарних ноћних клубова о којима сви причају и где журке трају по неколико дана. Лети су најпосећенији клубови на вештачкој плажи на реци Шпре и језерима, често близу пристаништа. Током летњих дана Берлинци воле да се друже на плажама створеним допремањем песка нпр. око Главне железничке станице и одмарају на лежаљкама у кафићима.

berlin-prijevoz-u-berlinuНеколико чињеница о главном граду Савезне Републике Немачке и другом највећем граду у Европској Унији, пре него што наставимо даље. Град лежи на две реке, Шпре и Хафел, и броји тренутно око 3,5 милиона становника. Имао је веома компликовану и занимљиву историју у 20. веку. Пред крај Другог светског рата, 70 одсто града је било уништено захваљујући савезничким бомбардовањима и уличним борбама. Лондонским протоколом 1944. године је био подељен у четири сектора од стране Савезника – САД, Уједињеног Краљевства, Француске и Совјетског Савеза – сваком је припало по неколико од 12 градских општина где се и данас осећа њихов утицај у архитектури и ресторанској понуди. Кроз историју био је и седиште и главни град Бранденбурга, Пруске и Немачког Рајха. Након 1949. године подељен је на Источни и Западни. Падом Берлинског зида 1989. године и уједињењем Немачке 1990. године, Берлин је поново постао главни град целе Немачке и седиште свих државних институција – председника, владе, Бундестага и Бундесрата, које су се у међувремену налазиле у Бону. Зид који је делио град је у потпуности срушен, остали су само мали делови који једино још служе као подсетници и туристичке атракције. Берлин располаже многим знаменитостима као што су berlin-brandenburska-vrataБранденбуршка капија која је најпознатији симбол града, парламент Рајхстаг, Телевизијски торањ на Александерплацу висок 368 метара  и Колона победе. Начин рада данашње Немачке владе можете упознати бесплатним обиласком Рајхстаг-а, довољно је само да се неколико дана раније пријавите у којем термину желите обилазак. Ако се нађете у близини, предлажем да се прошетате и кроз кварт са многобројним музејима и улицом Унтер ден Линден на чијем се крају налази Бранденбуршка капија. Улица 17. јуна која се надовезује на њу је позната по Љубавној паради (Лове параде), популарном уличном фестивалу електронске музике који се са прекидима одржавао од 1989. све до 2008. и који је знало посетити и више од милион људи у једном дану. Берлин је један од ретких градова са чак два зоолошка врта од којих се старији, који се налази у центру града, сматра најбогатијом збирком живих животињских врста на свету. И други је такође спектакуларан јер је по својој површини највећи зоо врт у Европи.

Из нацистичког периода је остало само неколико грађевина као што су аеродром Темпелхоф који више није у функцији и Олимпијски стадион. Занимљив је и музеј ДДР у сврху поређења наше СФРЈ и њихове ДДР. Треба видети и Потсдамер плац тј. зграду Сони центра која се као невероватан архитектонски подухват уклапа у окружење облакодера и одличних биоскопа. Пошто је сваког фебруара тамо црвени тепих због „Берлинала“, престижног филмског фестивала, Потсдамер плац представља узбудљив спој футуристичких зграда, технологије и филма. Ако се у граду задесите у недељу, обиđите Мауер парк и истоимену чувену пијацу у општини Пренцлауер Берг где је зид некада berlin-museum-passраздвајао град. Осим пијаце са половном одећом, одличним књигама и антиквитетима, пажњу ће вам заокупити и караоке које се могу чути од 16 часова на већем простору, већ с пролећа кад отопли. Само окружење буди сјајан осећај пошто је Мауер парк заправо аутентичан Берлин познат по разноликости, алтернативној уметности и уличном стилу. У Берлину су иначе зелене површине огромне и људи много времена проводе на излетима у парковима и скоро сви возе бицикл.

Ових дана је на северу Немачке ипак доста хладно, но срећом на сваком кораку можете да се загрејете куваним вином или топлом чоколадом са додатком рума на једној од 16 Божићних пијаца.

Сем тога, можете се забавити гледањем акробата, жонглера и представа на отвореном у оквиру истих.

Ако сте притом и гладни, ту су неизбежне кобасице, слатке палачинке и вафли, као и деликатеси типични за Алпско поднебље попут фондуа од (растопљеног) сира или палачинки од кромпира.

Пријатно!

 

Ивана Милутиновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *