Франкфурт на Мајни

dФранкфурт на Мајни, главни град аутономне покрајине Хесен, већини је асоцијација на банке, сајмове, берзу, аеродром…

Франкфурт и јесте центар немачке финансијске индустрије, седиште Европске централне банке и Бундесбанке, а ту се налазе и разне друге важне финансијске институције и позната немачка Берза на којој је ауторка овог текста провела добрих скоро пет година свог радног века.

Људи из индустрије често га називају и Банкфурт.

Франкфурт је и пети највећи и једини немачки град са скајлајном, облакодерима попут оних на Менхетну, који спадају међу највише у Европи.

Као сајамски град, Франкфурт има светски значај. Неки од најпознатијих сајмова се одржавају овде, као нпр. сајам аутомобила и сајам књига.

Уз то је и један од најважнијих саобраћајних чворова Европе. Положај града је прилично повољан – у самом срцу Европе, а један од највећих аеродрома на свету је управо франкфуртски. Само прошле године је кроз исти прошло 60 милиона путника што га сврстава у аеродром са највећим прометом путника у Европи. И Главна железничка станица се може похвалити импозантним бројем путника на дневном нивоу, чак 450.000. Сваког радног дана у самом граду циркулише преко милион људи, док та цифра опада како се ближи вече и завршава радни дан. Град иначе броји преко 700.000 житеља, док уже градско подручје има око 1,8 милиона становника.

Али, Франкфурт је и много више од тога. Као и код многих других немачких градова, изглед Франкфурта се после Другог светског рата драстично изменио. Та промена, условљена разарањима бомбардовања и послератне изградње подарила је граду модеран и економским потребама прилагођен изглед. Од пређашњег највећег немачког старог центра града је остало мало. Од преко 4.000 старим типом градње (фахверк) изграђених кућа остала је само једна. Остаци Историјског града налазе се око Ромерберга, једног од најпознатијих тргова Немачке. У старом граду налазе се и франкфуртска царска катедрала и чувена Павлова црква.

800px-Skyline_Frankfurt_am_MainОвај аутентични део града је и иначе преплављен туристима, али посебно оживи и добије сјај пред католички Божић када се овде четири недеље за редом одржава Божићни маркет или Божићна пијаца коју посети око три милиона људи сваке године без изузетка. Тада се у ваздуху мешају мириси куваног вина, печених бадема и кестења, медењака, разних кобасица и других типичних немачких кулинарских специјалитета. Где год да погледате видите Николауса, лицидерска срца и свилене бомбоне. Стотине дрвених колибица монтираних само за ту прилику нуде кувано вино и ракију, пунч и топлу чоколаду са различитим аромама – малине, ђумбира, шљиве, рибизле итд.

Мој лични фаворит је кувано вино са укусом вишње као и пунч од јаја, наравно са шлагом. Многи воле и зимску, тј. кувану, варијанту чувеног локалног специјалитета, вина од јабуке, које је специфично по томе што се производи само у покрајини Хесен. Из личног искуства вам могу рећи да га и само људи рођени у Хесену и навикнути на његов укус могу пити, прилично је кисело и служи се у пивским чашама, односно дозама од 0,3 л и 0,5 л.

Но, да се вратимо на многима омиљену зимску атракцију, Божићни маркет. На многим штандовима је могуће купити и разне руком рађене предмете, као и погледати представу луткарског позоришта или послушати Божићне песме у хору. За најмлађе је ту и велика вртешка као и још пар атракција. У средишту дешавања је наравно огромна јелка окићена хиљадама украса и све мирише на зиму и зимске чаролије. Управо овде је могуће срести пријатеље и познанике, које иначе не виђате током целе године, јер је свим генерацијама својствено дружење уз шољу куваног вина, па чак и на температури од -15 колико некад зна да буде. Забава је још већа ако има снега, што нажалост и није био чест случај последњих година.

Али, и током топлијих месеци је, такође, занимљиво. Баш зато и волим Франкфурт – јер је метропола са прегршт интересантних дешавања током целе године, а поготово у периоду од средине априла до краја октобра. Град се може похвалити сопственим маратоном, триатлоном, Ирон Ман-ом, ЈП Морган корпоративном трком и другим спортским манифестацијама, али и мноштвом уметничких и културних садржаја као што су Ноћ музеја, концерти филхармоније на отвореном и слично. У свим централним деловима града, тј. у већини познатијих улица, се преко целог лета одржавају улични фестивали када све поново врви од дрвених кућица које уз пратећи музички програм за све генерације нуде вино, пиво, коктеле и остале освежавајуће напитке, као и специјалитете разичитих светских кухиња и друге ђаконије. Народ овде воли да се дружи после посла и најчешће се иде на пиће у некој таквој варијанти, када се до дубоко у ноћ седи на свежем ваздуху уз чашицу разговора. И локални специјалитети, зелени сос и вино од јабуке, су добили своју недељу и сопствени улични фестивал када се на седам дана у центру града, на мноштву штандова, могу испробати ови деликатеси од различитих произвођача. Зелени сос је, за неупућене, умак који се спрема од седам различитих врста зачинског биља. За разлику од јабуковог вина, јако је укусан. Обично се једе уз панирану шницлу или, у вегетеријанској варијанти, уз кувана јаја и кромпир.

FrankfurtВредна помена је и Парада поноса која се одржава цео један викенд средином јула. Тада на улице изађе велики број људи и то не само ових специфичних оријентација. Пева се, пије, игра…, весело је и свакако интересантно. Тих неколико дана сваки клуб у граду има програм посвећен ЛГБТ популацији, а неретко и у сталној понуди. Успут, клубови, по којима је Франкфурт својевремено био јако познат, у фази су изумирања. Легендарне локације су се позатварале, мада је у последње време приметна тенденција да се од неких градских четврти образују праве мале парти оазе. Део града око Железничке станице надалеко познат по стриптиз баровима, шоповима „за одрасле“ и сличним „сумњивим“ локалима, је у последње две године у најмању руку умивен. Нови барови и ресторани светских кухиња као да се отварају сваки час и просто не знате где бисте пре ушли, да ли на фалафел, суши или кари, и ако на кари, да ли на тајландски или индијски.. Увече је живо Foto 3и пуно младих, нема више бојазни као до пре пар година да ћете искусити непријатности са бескућницима или наркоманима које је овде било готово немогуће заобићи.

Културна понуда града је изузетна. Поред две опере и десетак позоришта (од којих два  са представама искључиво на енглеском језику), град се може похвалити и са још дупло толико музеја и великих галерија. Мој омиљени свакако је Криминални музеј који вас води кроз историју Франкфуртске полиције и најпознатије случајеве са којима се сусретала. Све је доста аутентично, изложени су прави полицијски докази попут обијеног сефа из банке, могу вам узети отиске и сликати вас полицијском камером са карактеристичном позадином за успомену. Такође, можете научити како да препознате лажну новчаницу, као и друге корисне трикове. Ноћ музеја је популарно дешавање и сваке године се организује права представа у оквиру овое манифестације. Ове године је то била демонстрација са полицијским псом трагачем.

Немци воле да се друже на свежем ваздуху, а омиљена оаза им је поред бројних градских паркова и река. Чим гране сунце, шеталишта са обе Foto 4стране Мајне постају препуна, на сваком кораку се роштиља и пикникује. Споменула бих још и Бувљак антиквитета на Мајни, на који можете да налетите сваке друге суботе. За свачији џеп је могуће пронаћи нешто, од прибора за суши, преко лампи и намештаја, до колекционарских вина, накита, грамофона и плоча. Јако је забавно. У непосредној околини града се налази и неколико језера са дивно уређеним прилазима води. Улаз се наплаћује пар евра, али зато будите сигурни да ће вас дочекати чиста пешчана плажа, паркинг, и хладно пиво.

Све у свему, Франкфурт је сасвим солидно место за живот, под условом да успете да превазиђете језичку баријеру и навикнете се на немачки менталитет, обичаје и начин живота.

Па чак и ако не успете, „наших“, што би се рекло, има довољно да не осећате превелику носталгију за домовином. Поред разних српских организација, културних и других удружења, клубова и чак две цркве, осећаћете се сигурно више као код куће, него у било ком другом немачком граду.

У сваком случају, ако се икада нађете у близини – јавите се. Биће ми драго да вас проведем и покажем све ове и друге предности града на реци Мајни.

До следећег читања, AUF WIEDERSEHEN!

 

Ивана Милутиновић

Foto 1(Ауторка текста је после завршене Гимназије у Смедеревској Паланци наставила економске студије на Гетеовом Универзитету у Франкфурту где и сада живи и ради у једној америчкој инвестиционој компанији.)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *