Златни Праг

22Као један од најстаријих, највећих и најлепших градова у средњој Европи, који је постеђен од разарања у Другом светском рату, Праг је данас прворазредно туристичко одредиште. Налази се на реци Влтави у срцу Европе, подједнако удаљен од свих њених граница и има око 1,2 милиона становника. Праг спада у најочуваније велике градове Европе, па је данас његово пространо историјско језгро под заштитом УНЕСКО-а који га је уврстио у списак Светске културне баштине. Град је због свог богатства познат и под надимком Златни Праг. Зграде које данас видите у Прагу углавном су биле такве и пре рата. Наиме, објашњење лежи у Хитлеровој великој љубави према овом граду и намери да постане културна и уметничка престоница Европе. Свака, али баш свака зграда је лепота за себе, са фасадом пуном скулптура и орнамената. Стари, уједно и најинтересантнији део града је огроман. Ту су Старо Место и Мала страна које дели река Влтава а спаја незаборавни Карлов мост. Са моста се пружа поглед на реку и околна брда међу којима је најромантичнији свакако поглед на Храдчане, који доминирају силуетом града.

Најпознатији мотив Прага је свакако Карлов мост који спада засигурно међу најлепше мостове које сам икад видела а сигурна сам да бисте и ви били истог мишљења. Дуг је 516 м и близу 10 м широк, обезбеђен са три торња и украшен са 30 статуа подигнутих око 1700. године од којих је већина у међувремену премештена у Национални музеј и замењена копијама. Током ноћи Карлов мост је мирно место, али се током дана мења у веома живу атракцију са бројним сликарима, трговцима, музичарима и туристима. Постоји легенда која каже да су хиљаде јаја додате у малтер којим су повезивани камени блокови како би се камени мост ојачао против поплава. Иако легенда не може бити потврђена, модерни лабораторијски тестови потврдили су присуство органских материја а цврстоћа малтера морала се савладати експлозивом. Друга легенда каже да пар који се пољуби испод великог лука Карловог моста остаје заувек заједно па зато пре пута у чешку престоницу добро размислите да ли је особа поред вас она права. Ако ништа друго, замислите бар жељу док сте на мосту и дотакните притом статуу Светог Јована Непомука, кажу да ће се остварити.

Астрономски часовник је вероватно други најпознатији симбол града. Сваки пуни сат гомиле људи чекају да виде фигурице дванаест апостола које се смењују. Овај сат не чине само фигурице апостола, него и астрономска наука. Сат показује године, месеце, дане и сате, затим излазак и залазак Сунца као и Месеца, зодијачку констелацију и поједине главне планете. Требаће вам мало више времена да растумачите шта је шта на њему – ја још нисам. Према локалној легенди, град ће задесити велика несрећа уколико се сат запусти па се зато стално одржава у добром стању. За време Другог светског рата је био готово потпуно уништен али су захваљујући херојским напорима грађана Прага најважнији делови сата сачувани.

Foto 1Друге најзначајније знаменитости града су Стари град, Старомјетске намести (Староградски трг), Вацлавске намјести (Трг Св. Вацлава – главни трг и улица) и Прашки храд (Храдчани) где се између осталог налазе Прашки дворац и Катедрала Св. Вида. С обзиром да ово није туристички водич већ више субјективан доживљај виђеног, навешћу само још ову занимљивост везану за главне знаменитости – Прашки дворац је највећи дворац на свету, површине 7,28 хектара са окружењем, и као такав налази се у Гинисовој књизи рекорда.

Поред мноштва других за-сваког-по-нешто атракција, мој лични избор би свакако био и Музеј Франца Кафке, непоновљивог и јединственог аутора, као и Ленонов зид, симбол прашке хипи заједнице. На зиду су се првобитно појављивали графити који су подржавали Ленона и слободан начин живота а затим и антикомунистички оријентисане пароле због којих је режим својевремено био јако забринут и покушавао да на сваки начин заустави свако ново писање порука на зиду.

Праг је поред Кафке имао много славних становника, нпр. познатог сликара Алфонса Муху и чувене композиторе Бедриха Сметану и Антоњина Дворжака. Свако од њих има свој музеј и свој део у граду. У Прагу постоје и многи други интересантни музеји којима се други градови не могу похвалити: музеј комунизма, воштаних фигура, чоколаде, трамваја, тортуре, кровова и димњака (!). Један цео дан је потребно одвојити за посету једном од највећих и најбољих зоолошких вртова на свету, али пре тога не будите лењи и купите карту за метро иако је исти удаљен само пар станица од центра – казне су астрономске, проверено! 

Ако се нађете први пут у Чешкој, земљи пива и кристала, препорука је наравно да прошетате (у овом случају у потпуности калдрмисаним) центром града, направите пар лепих фотографија, а после дуге шетње свратите у једну од бројних пивница и/или локалних ресторана где многобројни чешки специјалитети чекају на вас да их пробате. Традиционална чешка кухиња ноћна је мора за вегетеријанце – месо послужено са врло калоричним кнедлама пропраћено великим количинама пива. Ипак, или баш због тога, чешка кухиња је укуснија од сличних јела суседних земаља. Чеси имају пуно сличних рецепата као Пољаци, Мађари и Немци али чешки гулаш је, уколико вам га послуже на традиционалан начин у издубљеном белом хлебу, неприкосновен. Најпознатији чешки специјалитети још су прашка коленица, кнедличке и једно од омиљених јела бившег председника Вацлава Хавела „свичкова“ говедина, односно одресци печене говедине у слатком кремастом умаку преливени павлаком и брусницама. Чувена прашка коленица се иначе припрема у тамном пиву како би се додао слатки укус њеној кожи што се врло успешно комбинује са хладним пивом.

Кад смо већ код пива, да ли сте знали да су Чеси највећи европски пивари? Већина људи заправо мисли да су Немци највећи произвођаци пива у Европи али то није истина. Чеси имају највише регистрованих пива (преко 2.000 врста) па зато многи кажу да Ческа нема море, али има море пива. Најпознатија су Старопрамен, Пилснер ургуел, Будвар, Козел, Крушовице, Велвет, Гамбринус, Бернард, Херолд и друга. Ако  идете на излет до Карлових Вари обавезно направите паузу код пиваре Крушовице јер ту можете да купите пиво по јако повољној цени. Такође се могу похвалити и да су највеће европске пивопије – сваки Чех годишње попије скоро 160 литара пива, тј. дневно барем једно мало точено. Јер чешко пиво не само да је одлично већ је и јефтино, пола литра пива је јефтиније од чаше газираног сока или кафе. (И иначе је чешка престоница одличан избор за српски џеп с обзиром да је доста јефтинија у односу на друге велике европске градове, цене су на многим местима ниже него у Београду, потписујем.)

Тако да не морате да бринете да ли ћете у Прагу наићи на пивнице, њих имате на сваком кораку 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *