Nova knjiga poezije Mališe Stanojevića: UMIRENjE PESNIČKE MISLI

IMG_1962-Milovan Vitezović: „Hodanje po vetru“ je neobična zbirka za dugo čitanje

 

Korpus srpske književnosti obogaćen je ovih dana izuzetnom pesničkom zbirkom Mališe Stanojevića „Hodanje po vetru“ u izdanju „Čigoja štampe“. Urednik i recenzent, Milovan Vitezović, uočivši da stranice ove knjige ispunjavaju pesme i poeme, skreće pažnju na njena dva uzajamna i nerazdvojiva nivoa – pesnički i filozofski, uz naglasak da je dosledno promišljena inspiracija dovedena u saglasje osećanja i refleksije, u simfoniju takoreći.

Njegovu prethodnu zbirku „Mesec u slamenom šeširu“ od ove deli bezmalo 17 godina, pa Vitezović u recenziji podvlači da on u ovim pesmama ne peva radi pevanja, već radi umirenja svoje pesničke misli. I ne mudruje zarad mudrovanja, već da se što bolje, sa znanjem epoha, objasni sa svojom epohom, ne baš „milosrdnom“, o kojoj peva sa izvesne distance u koju se osećanja talože, a misli bistre. Tako je postigao ono ničeovsko, da daljina koja umanjuje razloge i predmete uvećava ih u mislima.

Mališa Stanojević je pesničko čedo Šumadije, poeta, prozni pisac i književni istoričar iz Vučića, koji je 1974. godine diplomirao na Grupi za srpsko-hrvatski jezik i jugoslovenske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je 1980. magistrirao na smeru za savremenu srpsku književnost, a 2001. stekao zvanje doktora Scan-160204-0001filoloških nauka. Autor je  alegorijsko-poetskog romana „Oseno drvo života“, zbirke pesama „Mesec u slamenom šeširu“, monografije „Portret narodnoga kralja“ i knjige „Tragom srpskoga Vožda“.

Knjiga koja je upravo dospela u ruke čitalaca i bibliotečke vitrine sabrala je specifičnu  poeziju, reklo bi se jedan lirski pogled  na svet u kome  autor raspravlja o događajima i pojavama u jednom veku, rečju to je epoha prikazana lirskim pogledom. Ova poezija u osnovi ima jaku lirsku liniju, pa je stoga i definisana kao poezija, ali zbog upotrebe ključeva iz teorije književnosti i stečenih znanja njenog tvorca, pesme su oplemenjene drugim slojevima, među kojima je primetan i značajan  sloj narativnosti. Naime, svaka pesma-poema ima svoju priču i kao takva stoji, a to znači da je za razumevanje ove poezije dovoljan taj sloj, dok se kroz filozofičnost, raspravu, angažman…, dobija odgovor i u izvesnom smislu uključuje i esej. Tako preko teme, koja je u samoj pesmi, raspravlja o nekom  događaju i  o nekim odnosima, o filozofičnosti onoga što je nesporno i što se može sagledati u običnom obrascu, a sporno je u savremenim uslovima života. To su odnosi prirode i čoveka, odnosi  među ljudima, odnosi epoha…

U Mališinoj poeziji portreti su vrlo interesantno dati. Oni izlaze iz stihova, gde nema konkretnih linija portreta, već su to stihovi koji dajući karakterne crte, podižu portret, pa se tako pojavljuje lik vojnika, lik devojke, lik dečaka, lik nekoga ko je negde  u daljini, a odnos prirode i čoveka potpuno je u saglasju i čitava filozofija je u tome.

IMG_1971– Moja knjiga „Mesec u slamnom šeširu“, sastavljena je od pesama napisanih od 1974. do 1999. godine, a od te do 2015. su nastale pesme koje ispunjavaju novu zbirku – predočava Mališa Stanojević.- Na nekima od njih radio sam i po nekoliko godina, na primer, na pesmi „Pero za pisanje“ čak  pet-šest godina, pesma „Dolazak profesora u mali grad“ pisana je možda i čitavu deceniju, tako da je ovo zbirka pesama koje su se na neki način izdvojile od možda nekoliko knjiga koje sam mogao objaviti. To su rukopisi koji su se izdvojili od onoga što je  moglo da čini veliki broj pesama. Čak su i neke pesme  izostavljene, jer nemaju, da tako kažem, poetski značaj. Ali, od njih su iskristalisani stihovi ili delovi nekih pesama po motivima kojima sam se bavio.

Mališa  Stanojević priprema pisanje romana, koji će nastati na osnovu njegovih  beleški u dužem vremenskom razdoblju. Momentalno kreira likove, koji će biti nosioci određenih odnosa u samom  romanu. Trudi se da uradi klasični roman. Upravo formira korpus imena koja će biti u saglasju, da imaju odnose, da monolozi i dijalozi zaista daju romanesknu  formu.

D. Janojlić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *