Нова књига поезије Малише Станојевића: УМИРЕЊЕ ПЕСНИЧКЕ МИСЛИ

IMG_1962-Милован Витезовић: „Ходање по ветру“ је необична збирка за дуго читање

 

Корпус српске књижевности обогаћен је ових дана изузетном песничком збирком Малише Станојевића „Ходање по ветру“ у издању „Чигоја штампе“. Уредник и рецензент, Милован Витезовић, уочивши да странице ове књиге испуњавају песме и поеме, скреће пажњу на њена два узајамна и нераздвојива нивоа – песнички и филозофски, уз нагласак да је доследно промишљена инспирација доведена у сагласје осећања и рефлексије, у симфонију такорећи.

Његову претходну збирку „Месец у сламеном шеширу“ од ове дели безмало 17 година, па Витезовић у рецензији подвлачи да он у овим песмама не пева ради певања, већ ради умирења своје песничке мисли. И не мудрује зарад мудровања, већ да се што боље, са знањем епоха, објасни са својом епохом, не баш „милосрдном“, о којој пева са извесне дистанце у коју се осећања таложе, а мисли бистре. Тако је постигао оно ничеовско, да даљина која умањује разлоге и предмете увећава их у мислима.

Малиша Станојевић је песничко чедо Шумадије, поета, прозни писац и књижевни историчар из Вучића, који је 1974. године дипломирао на Групи за српско-хрватски језик и југословенске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је 1980. магистрирао на смеру за савремену српску књижевност, а 2001. стекао звање доктора Scan-160204-0001филолошких наука. Аутор је  алегоријско-поетског романа „Осено дрво живота“, збирке песама „Месец у сламеном шеширу“, монографије „Портрет народнога краља“ и књиге „Трагом српскога Вожда“.

Књига која је управо доспела у руке читалаца и библиотечке витрине сабрала је специфичну  поезију, рекло би се један лирски поглед  на свет у коме  аутор расправља о догађајима и појавама у једном веку, речју то је епоха приказана лирским погледом. Ова поезија у основи има јаку лирску линију, па је стога и дефинисана као поезија, али због употребе кључева из теорије књижевности и стечених знања њеног творца, песме су оплемењене другим слојевима, међу којима је приметан и значајан  слој наративности. Наиме, свака песма-поема има своју причу и као таква стоји, а то значи да је за разумевање ове поезије довољан тај слој, док се кроз филозофичност, расправу, ангажман…, добија одговор и у извесном смислу укључује и есеј. Тако преко теме, која је у самој песми, расправља о неком  догађају и  о неким односима, о филозофичности онога што је неспорно и што се може сагледати у обичном обрасцу, а спорно је у савременим условима живота. То су односи природе и човека, односи  међу људима, односи епоха…

У Малишиној поезији портрети су врло интересантно дати. Они излазе из стихова, где нема конкретних линија портрета, већ су то стихови који дајући карактерне црте, подижу портрет, па се тако појављује лик војника, лик девојке, лик дечака, лик некога ко је негде  у даљини, а однос природе и човека потпуно је у сагласју и читава филозофија је у томе.

IMG_1971– Моја књига „Месец у сламном шеширу“, састављена је од песама написаних од 1974. до 1999. године, а од те до 2015. су настале песме које испуњавају нову збирку – предочава Малиша Станојевић.- На некима од њих радио сам и по неколико година, на пример, на песми „Перо за писање“ чак  пет-шест година, песма „Долазак професора у мали град“ писана је можда и читаву деценију, тако да је ово збирка песама које су се на неки начин издвојиле од можда неколико књига које сам могао објавити. То су рукописи који су се издвојили од онога што је  могло да чини велики број песама. Чак су и неке песме  изостављене, јер немају, да тако кажем, поетски значај. Али, од њих су искристалисани стихови или делови неких песама по мотивима којима сам се бавио.

Малиша  Станојевић припрема писање романа, који ће настати на основу његових  белешки у дужем временском раздобљу. Моментално креира ликове, који ће бити носиоци одређених односа у самом  роману. Труди се да уради класични роман. Управо формира корпус имена која ће бити у сагласју, да имају односе, да монолози и дијалози заиста дају романескну  форму.

Д. Јанојлић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *