Odbornik Vukan Ilić: SUMNjAMO NA KORUPCIJU ZBOG VISOKE CENE REKONSTRUKCIJE GLAVAŠEVOG PARKA U SMEDEREVSKOJ PALANCI

Odbornik u Skupštini opštine Smederevska Palanka Vukan Ilić obratio se javnosti povodom najavljene rekonstrukcije parka u Glavaševoj ulici i izrazio sumnju na korupciju, zbog visoke cene radova, koja je, prema njegovim rečima, višestruko veća nego bilo gde u svetu.

Prenosimo obaveštenje javnosti koje je povodom toga objavila odbornička grupa Mladi za Palanku:

Rekonstrukcija Glavaševog parka građanima se predstavlja kao veliki razvojni projekat. Međutim, detaljna analiza Projekta za izvođenje pokazuje nešto sasvim drugo: dokumentaciju prepunu međusobno neusaglašenih podataka, neobjašnjenih količina i tehničkih rešenja koja otvaraju ozbiljna pitanja o bezbednosti, pristupačnosti i zakonitosti izvođenja radova.

Ovo više nisu politički utisci niti proizvoljne tvrdnje. Brojevi i kontradikcije nalaze se u samom PZIju.

Projektom je predviđeno uklanjanje 33 stabla, dok je u narednoj poziciji navedeno mašinsko vađenje čak 66 panjeva.

Moguće je da se deo količine odnosi na panjeve stabala uklonjenih ranijih godina. Međutim, u dostavljenoj dokumentaciji nije prikazan jasan popis tih panjeva, njihove lokacije, fotografije niti dendrološki elaborat kojim bi ova količina bila obrazložena.

Građani zato imaju pravo da pitaju: gde se nalazi svih 66 panjeva i ko je proverio da ta količina zaista postoji?

PZI predviđa sadnju 99 novih stabala, ali je utvrđen još jedan problem, najmanje četiri projektovane vrste nisu autohtone u Srbiji, iako lokacijski uslovi zahtevaju autohtone vrste.

Dakle, vlast ne može javnosti prodavati priču o „ozelenjavanju“ parka, dok projekat koji je sama naručila nije usklađen ni sa uslovima na osnovu kojih je izrađen.

Ozbiljna pitanja otvara i cena planirane LED rasvete. U PZIju je za poziciju stuba sa LED svetiljkom navedeno 145.000 dinara po komadu.

Projekat navodi model stuba i svetiljke, što omogućava proveru cene konkretne opreme. Zato je potrebno utvrditi šta sve obuhvata ovaj iznos i uporediti ga sa ponudama za istu opremu i isti obim radova.

Posebno se izdvaja softver za upravljanje zelenim površinama, za koji je u projektu predviđeno više od 5,5 miliona dinara.

Šta građani dobijaju za taj novac? Da li se kupuje gotov program, razvija novo rešenje ili plaća vremenski ograničena licenca? Koje funkcije su predviđene, koje površine će sistem obuhvatiti i ko će ga koristiti? Da li cena uključuje unos podataka, obuku zaposlenih, održavanje i buduće nadogradnje?

Softver može biti koristan alat, ali njegova opravdanost mora da se pokaže konkretnim poslovima i merljivim rezultatima. Ko će ažurirati podatke o stablima, beležiti njihovo stanje i planirati održavanje? Koliko će korišćenje sistema koštati posle početne nabavke?

Dok se građanima najavljuje seča 33 stabla, istovremeno se predviđaju milioni za digitalno upravljanje zelenilom. Opština duguje jasan odgovor kako će taj sistem doprineti očuvanju i održavanju stvarnih zelenih površina.

I rasveta i softver plaćaju se novcem građana. Zato su neophodni javno dostupni podaci o specifikacijama, načinu formiranja cena i obavezama dobavljača. Razvojni projekat mora da izdrži proveru svake stavke, naročito onih koje koštaju milione.

Posebno ozbiljan problem predstavljaju projektovani nagibi pešačkih staza.

U sažetku PZIja navodi se maksimalni podužni nagib od 7,94 odsto, dok se u detaljnoj tabeli pojavljuje nagib od čak 9,67 odsto. Propisani maksimum iznosi pet odsto, odnosno izuzetno 8,3 odsto.

Projektovan je i poprečni nagib od 3,7 odsto, iako je propisani maksimum dva odsto.

To nije bezazlena štamparska greška. Reč je o parametrima koji direktno utiču na kretanje osoba sa invaliditetom, starijih građana, dece i roditelja sa dečjim kolicima.

Koja je vrednost tačna, 7,94 ili 9,67 odsto? Kako je viša vrednost ostala sakrivena u detaljnoj tabeli? Da li postoji druga pristupačna trasa i, ako postoji, zašto nije jasno prikazana?

Ako ne postoji, onda se postavlja pitanje ko je dozvolio da se javni park projektuje suprotno pravilima pristupačnosti.

PZI sam sebi protivreči i kada je reč o javnim česmama.

Hidrotehnički deo i sinhron plan prikazuju jednu javnu česmu, dok pejzažni predmer predviđa tri. Razlika nije nekoliko centimetara ili nekoliko kilograma materijala, predmer sadrži tri puta veću količinu od one koja se pojavljuje u drugom delu istog projekta.

Koliko će česama zaista biti izvedeno i plaćeno, jedna ili tri?

Fontana je izbačena, ali je „tehnička prostorija fontane“ ostala.

Izmenom građevinske dozvole od 9. aprila 2026. godine gejzir fontana je zamenjena urbanim reperom, teretanom i interaktivnim kavezom.

Ipak, u hidrotehničkom predmeru ostao je termin „tehnička prostorija fontane“.

Moguće je da ta prostorija ima drugu namenu i da treba da ostane u projektu. Ali gde je objašnjenje? Gde su odgovarajući crteži i precizan prikaz instalacija nakon izmene?

Kada se projekat menja, nije dovoljno samo zameniti naziv jedne stavke drugom. Svi delovi dokumentacije moraju biti međusobno usklađeni. U suprotnom se opravdano postavlja pitanje da li je pred građane i izvođača stigla konačna verzija projekta ili dokument sastavljen od ostataka različitih verzija.

PZI navodi i brojeve pristupnih i susednih parcela koji se razlikuju od parcela navedenih u lokacijskim uslovima. Moguće je da je reč o staroj ili tipskoj referenci, ali takvim greškama nije mesto u konačnom projektu prema kojem treba izvoditi i obračunavati radove.

Planski dokumenti povezuju prostor parka sa zaštićenom okolinom Muzeja, ali u dostavljenom paketu lokacijskih uslova nisu vidljivi posebni uslovi nadležnog zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa.

To još nije dokaz da ti uslovi ne postoje. Ali jeste dovoljan razlog da opština odmah objavi akt o zaštiti, mapu zaštićene okoline, uslove Zavoda i odgovarajuću saglasnost.

Kod projekta kojim se trajno menja jedan od najvažnijih javnih prostora u Smederevskoj Palanci odgovor ne može biti: „Verujte nam, sve je u redu.“

Ko je pregledao dokumentaciju u kojoj jedna strana navodi jednu česmu, a druga tri? Ko je prihvatio različite podatke o nagibima staza? Ko je proverio usklađenost sadnog materijala sa lokacijskim uslovima? Ko je potpisao dokument u kojem su ostali tragovi ranijih verzija projekta?

Glavašev park nije privatno dvorište lokalnih funkcionera. To je javna površina koja pripada svim građanima Smederevske Palanke.

Zato više nije dovoljno da nam kažu da je „sve po zakonu“. Neka objave kompletnu dokumentaciju, odgovore na svako pitanje i pokažu ko je svojim imenom i licencom garantovao za ovakav projekat.