Radomir Gulanović silom prilika postao odžačar: OBRAZ GARAV, A DUŠA ČISTA

IMG_1995-Rođen je u Kosovu Polju, imao pet godina kad su  mu se roditelji preselili u Palanku, bio je đak OŠ „Heroj  Radmila Šišković“, završio je nekoliko kurseva i 26 godina radio u „Inos Podunavlju“, za opkladu se peo na odžak Železare u Smederevu, zimi čisti odžake, a leti zida ograde na crnogorskom primorju…

 

On je odžačar. Jedini u gradu. Nema radno  vreme. Na poslu je od jutra do sutra. Dolazi na telefonski poziv. Kad  očisti odžak, popije rakiju-dve (ako ga ponude) pa alat o rame. I tako svakog dana.

-Šta ću, od nečega se mora živeti – veli Radomir Gulanović, koji je odžačar postao silom prilika.

Bio je zaposlen u „Inos Podunavlju“. Punih 26 godina na jednom radnom mestu. Kad je firma prodata, dobio je radnu knjižicu i – napolje.

-Nije mi bilo sve jedno – veli.- Život ide dalje i ja za njim.

-U odžačare, nigde drugde? – pitamo ga.

-Kud ću? U gradu je bio jedan odžačar. Dobar čovek, al voleo  da popije. Kupim alat, da probam. Krenulo mi i sad sam tu. Biću ovo što jesam dok me noge nose i ruke slušaju…

IMG_1996Junak naše priče je sin domaćice Savke i knjigovođe Dušana Gulanovića.

-Otac mi je iz Stare Pazove, a majka iz Bosanske Krupe – iznosi Radomir.- U Smederevsku Palanku smo došli kad mi je bilo pet godina. Dotle mi je otac radio tamo – na Kosmetu.

Radomir je bio đak Osnovne škole „Heroj Radmila Šišković“. Knjiga ga nije htela, ali ni on nju nije voleo. Završio je nekoliko kurseva i zaposlio se u „Inos – Podunavlju“. Radio je na presi, kao sekač.

Niko od njegovih nije bio odžačar.

-Ja sam prvi, možda i poslednji – kaže. – Ko će u 21. veku da nosi teg, bušilicu, bocu s plinom…, da stalno bude garav.

– Šta će odžačaru plin?

-Kako šta će mu? Da ponekad upali odžak. Samo treba da ume. Ne sme da se pali, ako nema lufta. U protivnom može da eksplodira i ode mast u propast. Da vam ispričam ovo…

-Izvolte, slušamo…

-Bio se jedne godine zapalio odžak na Trikotaži. Vatrogasci počeli da gase vodom. Zadesio sam se blizu i priskočio u pomoć. Blatom i vlažnim krpama zatvorio sam fugne i vatra se ugasila. Bili su uvek fer prema meni. Često mi i posao nađu.

Odžačarski posao je sezonski. Traže ga uglavnom zimi, dok traje grejna sezona.

-Posle toga se ja pakujem i odlazim u Crnu Goru, na more. – Odžačarski posao donosi tek toliko, da čovek preživi. Dobra zarada je u Ulcinju, Sutomoru i Baru.

-I tamo čistiš odžake?

-Ma ne! Tamo zidam ograde od kamena. Povedem još jednog pomoćnika, da meša malter. Tamo dobro plaćaju. Ne žale ljudi pare, samo da se kvalitetno obavi posao… Ali, ne zarađujem ja samo kao zidar ograda. Umem da pravim neke ukrasne figure od krpa i silikonskog lepka. Paunove, ptice, neke životinje, na primer.

-I to narod kupuje?

-Da! Turisti dobro plaćaju. Iznesem te moje figure na plažu i sve odu dok kažeš keks… To je biznis, ovo što ja radim zimi je prljav posao, stalno sam garav… Osim toga, i rizično je. Jednom prilikom umalo nisam nastradao. Puče letva na jednoj kući, pojeo ih žižak šta li? Srećom snašao sam se i izbegao ono najgore.

-Da li se plašite visine?

– Ma ne! Da se plašim nikad ne bih mogao da budem odžačar. Kad sam na krovu osećam se kao da sam u sobi. Ja sam više nego siguran u sebe. Nego da ispričam šta se desilo u Železari Smederevo. Tamo sam proveo deset godina kao terenski radnik…

-Hajde, ispričajte baš taj doživljaj.

– Evo, ovako je bilo, slave mi. Opkladio sam se s kolegama u dve litre vinjaka i dva sanduka piva da ću se popeti na dimnjak visoke peći. I popeo sam se, a bilo se već smračilo. Znaš kako izgleda pogled odozgo. Kamin je manji od kutije šibica, a ljudi kao tačke, jedva se naziru. Dakle, popeo sam se i lako sišao. Dobio sam opkladu, ali piće nisam potrošio sam. Popio sam zajedno s društvom.

-Veruju li ljudi još da susret sa odžačarem donosi sreću?

IMG_1992-Veruju, kako da ne veruju. Evo, da  ispričam… Jedan naš Palančanin mi kaže ovako: „Kad god te sretnem, uvek dobijem na kladionici.“ I stalno mi taj plaća rakiju, jer je sto odsto siguran da mu ja donosim dobitak.

-Znači, hvataju se ljudi za dugme, kad te sretnu?

-Da. Naročito žene. Neka me i poljubi u obraz ovako garavog. Sad ne znam da li je to zbog nade da ću joj doneti sreću, ili zbog ovih mojih vragolastih očiju…

-Pre će biti zbog vragolastih očiju…

-Ma znaš imao sam lepu ženu. Razveo sam se, ali i sad idem da očistim odžak, ne košta ništa. Znaš kako je niko na odžak ne misli leti, nego zimi, kad zagudi. Ej, koliko sam puta skidao sneg sa krova da bih prišao odžaku. Kaže mi gazda „da ti dam malo vruće vode“. Ma kakva vruća voda, mislim se ja, daj da protrljam ruke vlažnim snegom, pa kad siđem s krova da udarim jednu rakiju, da ugrejem dušu.

Odžačar Radomir ponosan je na sina Nemanju. On je srednjoškolac i kad završi biće instruktor vožnje.

-Nadao sam se da će me zameniti u ovom poslu. Ali, teško, boji se visine. Baš skoro smo popravljali antenu na krovu. Gledam ga, tresu mu se noge. Meni je sada pedeset peta, ali ni traga od treme.

Radomir kaže da mu jedno čišćenje odžaka donosi zaradu od 1.000 do 1.500 dinara, kako kad i kako od koga.

-Nekima naplatim i manje. Žao mi je jadnih penzionera. Onih s malim  primanjima, naravno. Trebaju im lekovi, plaćaju struju, vodu, smeće…, nemaju ljudi za hleb. Šta da im naplatim? A i ovo da kažem: žene su galantnije od muškaraca. Evo, jedna mi dade cipele. Umro joj muž. Još mi i platila čišćenje odžaka. Uz to i čašu-dve rakije.

-Smeš li da piješ kad se penješ na krov?

-Smem, što da ne smem. – Ne pijem ja mnogo – dve-tri čašice.

-Da razbiješ tremu?

-Ma kakva trema? Nikad nisam imao tremu. Čak i kad sam se peo na vrh Železarinog dimnjaka, nisam osećao tremu.

IMG_1994Odžačar Radomir koji kaže da su mu ruke garave, a duša čista, za mesec  dana dići će sidro i krenuti na more. Tamo već ima pogođene zidarske poslove za celo leto.

-Ja sam taj zanat izučio u Paraćinu. Otuda mi je bila prva žena…

Tako zbori odžačar Radomir. Neki ga od milošte zavu Garo.

-A neko mi kaže: „Ej, ti, garavi!“ Ma nek sam garav. Samo da mi je obraz čist, razabirate šta hoću da kažem.

Naš sagovornik na kraju razgovora skida kapu.

-Pogledajte ovu aplikaciju. Vidite li odžačara s merdevinama? Ja sam odžačar iz Šulejićeve 106, veliki profesionalac. Napišite to: Šulejićeva 106, šta vas košta?

D. Janojlić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *