U Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci predstavljeno novo delo Bratislava Rosandića: DVOKNjIŽJE NA ISTU TEMU

-Naziv romana  „Duše selice“ autor je pažljivo odabrao jer se iza ove sintagme zalepršavaju sve seobe naših duša – kazao  je Slobodan Todorović-Toki

 

Naš sugrađanin Bratislav Rosandić oglasio se novom knjigom. U izdanju „Nove poetike“, uoči Sajma knjiga, pojavio se njegov novi roman „Duše selice“. On je u stvari nastavak njegovog spisateljskog prvenca „Lavina s Prokletija“, koji je objavila „Književna omladina Srbije“ pre dve godine.

Predstavljanje novog Rosandićevog dela najavio je, i publiku pozdravio, Stevan Martinović, direktor Narodnog muzeja, a o knjizi su govorili Slobodan Todorović Toki i autor.

-Dvoknjižje vrlog autora punim slovnim dahom dočarava vreme drugarica i drugova u tematici koja nije nova – kazao je Todorović.-Strasna ljubav u primitivno alavom nacionalizmu je za sve pisce oduvek bila zahvalna potka. U zakoračju Bratislava Roksandića je ispričana u životnoj kobi devojke Zoje, Albanke, i Srbina Goluba. Iz telesne strasti rađaju se u isti dan dva dečaka. Zadrta rodbina je učinila sve da porodično zajedništvo zgasne, odriče se svog ženskog roda i to je početak književnog zakovitlavanja.

Autor je, na zahtev publike, objasnio naslov svoje knjige, istakavši da mu se ideja javila prilikom posete Sajmu knjiga, a Todorović  se nadovezao ocenom da je on veoma pažljivo odabran, objasnivši da se iza sintagme zalepršavaju sve seobe naših duša.

-Ovaj književni diptik nije mogao  da napiše Parizlija – dodao je Todorović.- Ni prestoni skribent. Štivo je harizmom predodređeno čoveku koji poznaje mirise duha Metohije i najtananiju duhovnost podneblja svilenog gajtana. Ljudske naravi, karaktere ništine, i dabome, belodano izmećarsko breme trenutka raspadanja, kad se i mesec ojede u srp po svim  šavovima istorijskog miljea, a znano nam je, od učiteljice života, da svako vreme tegli svoje breme.

Lavinu takvih zbivanja mogao je da oseti samo neki podno Prokletija. On i niko više. Osim toga, Bratislav Rosandić očigledno dobro poznaje kaldrmu Prištine, Peći, Prizrena, Beograda, Novog Sada, Pariza, a kaldrma kojom  se hoda i po suvu i po rominjuši početak je za svakakve izazove.

Inserte iz ove knjige govorio je glumac Gradskog pozorišta Miša Bajkić.

D. J.