Urednik časopisa „Srpski pčelar“ Milan S. Matejić: NE KORISTIMO VELIKI POTENCIJAL ZA PČELARSTVO

Milan MatejicAnaliza Saveza pčelarskih organizacija Srbije i Ministarstva poljoprivrede pokazala je da je godišnje potrebno nešto više od 80 evra ulaganja po košnici, kao i da je za pojedinca, koji bi ostvarivao prosečna primanja uz plaćanje doprinosa za penziju i zdravstveno osiguranje, potrebno od 120 do 130 košnica – ističe naš sagovornik

 

Milan S. Matejić je iz Vlaškog Dola, doktor medicine, stalno je zaposlen u Domu zdravlja u Smederevskoj Palanci. Potiče iz pčelarske porodice u kojoj mu je usađena ljubav prema pčelama.

Zajedno sa ocem Slavkom i bratom Ivanom, pčelari sa 110 pčelinjih zajednica. Savez pčelarskih organizacija Srbije, krovna organizacija svih pčelarskih udruženja u Srbiji sa sedištem u Beogradu, ukazao mu je veliko poverenje sredinom 2014. godine, i izabrao ga za glavnog i odgovornog urednika nacionalnog časopisa za pčelarstvo, najstarijeg pčelarskog časopisa u okruženju.

Palanačke: Urednik ste časopisa sa velikom tradicijom, koji je, kao prvi ilustrovani časopis za pčelare, štampan davne 1896. godine?

Matejić: Upravo tako. Pionirski poduhvat profesora Jovana Živanovića, vrsnog intelektualca, svestrano obrazovanog i zanesenog u budućnost modernog pčelarstva u Srbiji, zavređuje istinska i trajna priznanja. On je uložio velike napore, te 1896. godine pokrenuo ilustrovani pčelarski časopis pod imenom „Srpski pčelar“. Zadaci na Srpski pcelarunapređenju pčelarstva u nas, ostali su osnova delovanja časopisa sve do naših dana. Lično sam uložio veliku energiju i sve svoje znanje da časopis „Srpski pčelar“ postane respektabilnija publikacija, moderna i međunarodno afirmisana, a svakako pouzdan oslonac svakom čitaocu. Časopis „Srpski pčelar“ izlazi mesečno na 64 strane, u tiražu od oko 10.000 primeraka, a na godišnjem nivou on predstavlja vrednu knjigu od 768 strana. Po rečima domaćih i pretplatnika iz zemalja iz okruženja (za koje se štampa posebno latinično izdanje), stručni časopis „Srpski pčelar“ je jedan od najkvalitetnijih u svetu po pitanju apitehnike.

Palanačke: Možete li nas ukratko upoznati sa radom Saveza pčelarskih organizacija Srbije?

Matejić: Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) je najjača branšna organizacija poljoprivrednika Srbije, sa svojih oko 10.000 članova, sa oko 220 lokalnih pčelarskih organizacija, i najboljom teritorijalnom i organizacionom infrastrukturom u svetu srpskih poljoprivrednih organizacija. SPOS je registrovao privrednu delatnost u avgustu 2012. godine i time otvorio niz novih mogućnosti za unapređenje svojih aktivnosti i proširenje delatnosti. SPOS je, u saradnji sa državnim institucijama, omogućio pripremu i usklađivanje zakonskih propisa u sferi pčelarstva, te u proteklom periodu presudno uticao na izmenu mnogih propisa i stvaranje odgovarajućih povoljnosti za pčelare. Da zaključim, pčelari, članovi SPOS-a, odavno znaju razlog za učlanjivanje.

Palanačke: Poznato je da tendencija razvoja pčelarstva u Srbiji praćena permanentnim rastom cena i izvoznog potencijala?

Matejić: To je tačno. Ove godine je, nakon naše glavne bagremove paše, lepo krenuo izvoz meda. Imali smo veoma dobre cene. Bagremov med je u izvoz najpre plasiran po ceni od 4,7 evra po kilogramu. Međutim, problema svakako ima, a oni se sada tiču Evropske unije. Oni su počeli uvoz izuzetno jeftinog kineskog meda. Problem je u tome što propisi omogućavaju da može da se pomeša 1 odsto evropskog i 99 procenata neevropskog meda, a da to ne piše na etiketi, pa se na tržištu nalazi sve i svašta. Evropski pčelari su zbog toga ogorčeni i vode veliku borbu sa nadležnima. To je nešto što traje godinama, a uprkos svemu, za kvalitetan med, poput srpskog, uvek ima mesta na tržištu Evrope. Ključna je saradnja između pčelara i otkupljivača u Srbiji, na ravnopravnim i korektnim osnovama, i problema kod nas neće biti. To je obostrani interes, ali je itekako i interes države da se svi problemi otklone, i proizvodnja i izvoz povećaju, te uposle kapaciteti izvoznika, koji nisu mali, a pčelarima se korektnom saradnjom pomogne, i ohrabre se da uvećavaju pčelinjake i povećavaju proizvodnju meda.

Palanačke: Sve više mladih je zainteresovano za bavljenje pčelarstvom, vidite li budućnost za njih u tome?

Matejić: S obzirom na činjenicu da je prosečna starost pčelara u Srbiji 54 godine, smatram da je izuzetno važno motivisati mlade da prepoznaju pčelarstvo kao potenijalno rešenje za zapošljavanje. Veće učešće mladih bi obezbedilo održivost profesije, kao i veću upotrebu modernih tehnologija i proizvodnih metoda u pčelarstvu. Sve bi to rezultiralo time da mladi ne napuštaju ove prostore, već postanu proizvođači sa dobrim rezultatima, čime bi sebi obezbedili kvalitetan i prosperitetan život. Srbija ima veliki prirodni potencijal za razvoj pčelarstva i za unapređenje proizvodnje meda. Uzmimo za primer 2013. godinu, jednu od najuspešnijih po pitanju izvoza meda. Te godine je u Srbiji proizvedeno 9.000 tona meda, iz 665.022 registrovane košnice. Međutim, na osnovu klimatske slike, ekološkog statusa i raznovrsnosti autohtonog bilja (preko 700 medonosnih biljaka raste u Srbiji), procenjuje se da potencijal pčelara iz Srbije iznosi oko 14.000 tona meda godišnje. Naša flora može da obezbedi proizvodnju od milion pčelinjih društava, a postoje i potencijali da se pčelarstvo osavremeni.

Pcelinjak Matejica na Homoljskim planinamaPalanačke: Kakav je potencijal Smederevske Palanke po pitanju pčelarstva?

Matejić: Poznato je da područje sliva reke Jasenice zauzima centralni položaj u Šumadiji i broji oko 40 naselja koja se nalaze u slivu reke. Područje Opštine Smederevska Palanka (422 km²) nudi možda i najbolje uslove za bavljenje pčelarstvom. Vegetacioni period za područje Donje Jasenice traje osam i po meseci, što je povoljno za sve vrste kultura koje se ovde gaje. Za vreme vegetacionog perioda insolacija (trajanje Sunčevog sjaja) iznosi oko 1.500 časova, što je izuzetno. S obzirom i na to da pčelarstvo ima dugu tradiciju u Smederevskoj Palanci i da je za započinjanje ovog posla potreban vrlo mali početni kapital, ovo može biti potencijalni izvor prihoda za ljude u našem području, nezaposlene i zaposlene sa niskim primanjima. Zato je pčelarstvo, sasvim sigurno, veliki potencijal za rešavanje problema siromaštva u našoj opštini, i generalno u nerazvijenijim područjima Srbije.

Palanačke: Poruka za kraj?

Matejić: U našoj narodnoj tradiciji se zadržao davni običaj da se mladenci pre prve bračne noći zaslade medom i orasima. Kažu: valja se, da brak bude srećan i plodonosan, sa mnogo dečice. Sudeći po negativnoj demografskoj tendenciji u Srbiji, sa verovanjem u ovaj običaj nešto, ipak, već duže vreme nije u redu. Bavljenje pčelarstvom nam može pomoći da više ne bude tako.

 

P. N.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *