Deset godina od otkrivanja spomenika prvom voždovom junaštvu u Zagorici: HEROJ ZA SVA VREMENA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

-Karađorđe je malo govorio, više ćutao, a kad bi nešto kazao, niko nije mogao reći da nije tako – reči su akademika Matije Bećkovića koje se pamte

 

Voždu Karađorđu podignuto je prilično spomenika, ali je samo jedan, i to onaj u Zagorici kod Topole, posvećen njegovom prvom junaštvu. On je bio žitelj tog sela oko 1780. godine, a ovaj imenom neobičan bronzani beleg nastao je zalaganjem i upornošću Zadužbine „Prvi srpski ustanak“ i Mesne zajednice Zagorica, uz veliku potporu darodavaca Hranislava Pantića, Ljubiše Đukića i Ljube Timotijevića.

Otkrivanju ovog spomenika, čiji je autor Periša Milić, prisustvovao je i Voždov potomak Aleksandar Karađorđević, sin poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog. On je tom prilikom kazao da je uvek srećan kad dođe u zavičaj svog slavnog pretka. Zahvaljujući Društvu „Prvi srpski ustanak“ i meštanima Zagorice na ovom poduhvatu, podvukao je da vreme ne potire spomen na velike ljude i njihova grandiozna dela.

-Mi odavno ne govorimo o Karađorđu kao velikom čoveku svog vremena, nego o čoveku koji živi kroz nas i ko je čovek za sva vremena – istakao je prestolonaslednik Aleksandar.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Od otkrivanja spomenika prvom junaštvu vožda Prvog srpskog ustanka prošlo je skoro deset godina, ali se još pamte reči Čede Stevanovića, predsednika podružnice Društva „Prvi srpski ustanak“ u Zagorici, koji je kazao da je ovaj beleg postavljen na brdu Visu sa koga bronzani heroj topolski gleda na dolinu Kubršnice, livade i lugove u kojima se igrao, prvim bojevima i ratnim veštinama učio, a preko sela Krćevca i na orašačko brdo i Marićevića jarugu, gde je bunu digao i Srbe u borbu poveo.

Vredi iz sećanja prizvati i ove reči Čede Stevanovića:

-Ne postavismo mi njega ovde da bude setno zagledan u šumadijska polja i šumarke, da posmatra mesta u kojima je ratovao i Turke na buljuke razbijao, već da podseti nas starije, a decu nauči da imamo istoriju, koja je ispisana krvlju, znojem i suzama u borbama za slobodu. On će stajati ovde i podsećati da istoriju i njene junake ne smemo zaboraviti. Jer, stari Latini su rekli da je istorija učiteljica života, a ko nema učiteljicu, nema obrazovanje, kulturu i veru.

Etnolog i publicista Mile Nedeljković će, posle govora Čede Stevanovića, reći da Zagoričani, a i svi Srbi mogu biti ponosni na velikog vožda, najvećeg junaka svoga doba, koji je ponikao i prvo junaštvo baš u ovom  selu učinio i u njemu se junakom nametnuo. On je podsetio da je na pedesetak metara od ovog spomenika, ka Kubršnici kuda je išao beogradski drum  bilo kućište voždovog oca.

-Karađorđe je ovde živeo, tu se zamomčio, ovde je sin siromaha, čuvajući tuđe svinje, pokazao prvo junaštvo štiteći svoj mal i svoj ponos – dodao je Nedeljković.- Ovde je i grobište nekoliko Turaka koje je on pobio.  Zagorica je i mesto njegovog junačkog poniknuća, ali i mesto njegovog očovečenja. Tu se Đorđe Petrović, kasniji vožd, i oženio. Odavde mu je bio i kum poreklom iz Saranova i stari svat Mijat, doseljenik iz Ivanče. Ovaj trenutak na zagoričkom visu je i veliko odjeknuće prvoga pucnja najvećeg junaka.

Scan-151110-0001Spomenik je, pre deset godina, otkrio akademik Matija Bećković, čija  se beseda još pamti:

-Karađorđe je malo govorio, mnogo ćutao, a kad  bi nešto i kazao, niko nije mogao reći da nije tako. Na velikim visovima Srbije podignuti su njegovi spomenici, njegov spomenik je na vrhu Beograda, a evo ga i na vrhu Zagorice. Pre 200 godina on je tražio da se svi svojih poslova manu – trgovci trgovine, zemljoradnici motike i vodenice da ostave, da svi ustanu kao jedan, jednodušno, i da se od neprijatelja i zuluma brane. Te reči izgovorio je otac Srbije, izbavitelj Srba, tvorac novije srpske istorije. Pre više od 150 godina tako ga je nazvao i najveći srpski pesnik Petar Petrović-Njegoš, posvećujući mu „Gorski vijenac“, koji je za ova dva veka postao i Biblija srpskog naroda.

Ovim podsećanjem dajemo svoj skromni, novinarski doprinos, desetogodišnjici otkrivanja spomenika prvom voždovom junaštvu u Zagororici.

D. Janojlić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *