У МЕЂУВРЕМЕНУ (Аутор: ЗОРАН ТОДОР)

СТАРОСТ

Наишле су године када живот почиње да ме мрзи и осећам како старим, на кревету у празном стану.

Кога је брига што лажем како напето ослушкујем пљусак кише, док понављајући тихо, „пустите ме да спавам“, само испраћам светлуцаве искрице соли које ми се котрљају низ лице…

Замишљајући себе у сасвим другачијем стању.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.