ATAMANSKI KOMENTAR (Piše: Ataman Zaglibljanski)

ZELENA TRNAVA SNSBISTANA MOG! (…ili: ne lipši Srbine do zelene Trnave)

Da mi je neko pre par godina pričao da će mladi iz nesrećnog SNSbistana, a pogotovo iz mog Prljankovila, ići po „boljitak“ u Slovačku, a pogotovo u Trnavu, verovatno bih pomislio da mu je to od ratova, sankcija, osiromašenog uranijuma, tranzicije ili prekonsolidacije.

Ma i dalje mi je nepojmljivo.

Pokušao sam da razumem tu njihovu matematiku, po kojoj će tamo raditi za 700 evra, sa većim troškovima života, bez izlazaka i provoda i da je to ograničeno na tri meseca, sem u ekstreminim situacijama gde se sa mađarskim carinicima ne nagode oko ulaznog ili izlaznog pečata u EU, ali sem te neke „sigurnosti“ zaposlenja, koju pruža rad „na crno“, u startu sam bio jako skeptičan i nisam video Bog zna kakav boljitak. Za sad ne znam ni za nekakva loša iskustva, niti za slučajeve mobinga ili drugog maltretiranja tih naših mladih ljudi, pa opet mi nekako sve to izaziva mučninu i nelagodu, jer mogu samo da zamislim razmere ekonomskih migracija kada jednog dana uđemo u „nesrećnu“ EU i kada našim ljudima bude omogućeno neograničeno kretanje, rad i život u ekonomski još bogatijim državama.

No, da se vratim na ono šta sam još čuo od tih „lovaca na boljitak“.

Po rečima nekih, tamošnji uslovi za rad su na zavidnom nivou i sve je prilično pristojno; od smeštaja do prevoza, higijene u proizvodnim pogonima, pa i do ugovorenih isplata. Posebno me iznenadilo i to, što svima nude i jedan obrok, koji je jako obiman, pa se mnogi odlučuju i na prekovremeni rad. Obzirom na to da su nam takvi radni uslovi ovde još uvek nezamislivi, sve više liči na nekakvu edukaciju radne snage, negoli na težak i mukotrpan rad.

Inače, sama Trnava, kao i veći deo Slovačke je desetkovana što se tiče mladih ljudi. Većina mladih Slovaka ne vidi perspektivu u svojoj državi, pa su uglavnom na privremenom radu u Austriji ili Nemačkoj. Naravno, država im je to omogućila pristupanjem EU, a i time je oslobodila prostor za jeftinu radnu snagu iz drugih istočnih zemalja, uključujući i SNSbistan.

Slična sudbina je namenjena i nama; s tim što ćemo mi trampiti ono najzdravije što imamo za migrante, Albance, Kurde i Turke, koje treba uposliti, a kojima ćemo i mi poslužiti samo kao kultorološki filter za ono što ih očekuje u bogatijim državama EU. Ukoliko se ne varam, Predsednik nam je čak i najavio uvoz radne snage, formulišući to kao nekakav uspeh, a u suštini ćemo samo mi biti nekima ono što je Slovačka nama. Naravno, taj plan, ko god da ga je osmislilio je dugoročan, tako da slobodno možemo da se oprostimo od bilo kakvog „boljitka“ u narednoj deceniji, jer se to ne bi uklapalo u mnogo veći projekat. Svi ovi veliki infrastrukturni radovi, finansirani direktnom pljačkom standarda običnog građanina, realno su samo priprema terena za najezdu još jeftinije radne snage negoli što smo mi sami. Na šta li će u budućnosti da nam liči država – ne znam, ali po mojim saznanjima i u Slovačkoj su prvo sredili puteve, javne finansije, montirali fabričke pogone, a zatim „nekim čudom“ ostali bez dovoljno radne snage, jer su im mladi „utekli“.

Ako bih na sve ovo gledao iz ugla Prljankovilca i naših lokalnih iskustava sa Slovacima, Gošinim šinskim vozilima, Trnavom, kiparskim Of-šor Slovacima itd., nikako mi se u sve ne uklapa taj novi trend ekonomske migracije mladih. Ne želim da verujem da nisu dovoljno informisani, niti da loš izuzetak potvrđuje loša pravila, ali im svakako savetujem oprez u dilovima sa takvim poslodavcima. Mislim, ako uopšte ima nekakvog dila ili se sve svede na pasoš u ruke, penji se u autobus, pa šta te snađe.

Kako država gleda na sve ovo?

Iako su svesni štete i rizika kada je u pitanju prirodni priraštaj, mislim da država na ovakav privremeni odliv mladih gleda prilično blagonaklono u odnosu na odliv koji vodi kao stalan, jer u svemu vidi samo tromesečne doznake iz inostranstva, koje ovi mladi ljudi unesu u SNSbistan. Ukoliko se pitate, koliko neko može da uštedi za tri meseca u takvim uslovima, verujte da cifra od minimalno 1.000 evra, pomnožena sa brojkom koja ide i do 5.000 ljudi (pretpostavlja se da je toliko naših građana u svakom trenutku na tromesečnom radu u proizvodnim pogonima širom Slovačke) i nije baš za potcenjivanje.

Elem, da izvedem i neki zaključak.

SNSbistan se već duže vreme (oko 10 godina) vrti oko prosečne zarade od oko 400 evra. U nekim trenucima nam je taj prag delovao toliko nedostižno, da su maltene merili u cent kada ćemo ga preskočiti i konstantno obećavali da ćemo za ovoliko ili onoliko vremena (obično za dve godine od za neku godinu) imati „daleko“ veći prosek, tj. 440 ili 450 evra (još uvek nedostižno). Naravno, u sve to valja ukalkulisati i činjenicu da se kod nas do posla teško dolazi, bez obzira na izmenjenu metodologiju kojom se računa trenutna nezaposlenost. Teorija kojom se hvalimo, u praksi i realno, obično nam obezbedi samo novo razočaranje, dok je kod Slovaka sve daleko ispred našeg vremena i teorije. Tamo se lako dolazi do posla (odmah) sa platom od 700 evra mesečno, sa uključenim obrokom i smeštajem, što ova država, sa ovakvim sistemom, nema ni u teoretskim najavama najoptimističnijih hvalisavaca.

Dakle, srećan put ambicioznim i praktičnim ljudima – teško onima koji veruju u minimalističke SNSbistanske teorije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.