Likovna kolonija u Bašinu opstaje zahvaljujući donatorima i entuzijazmu jedne žene: ŠTAFELAJI U AMBIJENTU SEOSKE IDILE

-Pozivu organizatora   odazvalo  se 12 umetnika, a  deset njihovih odabranih slika krasiće prostorije OŠ „Heroj Ivan Muker“ u Smederevskoj Palanci             

 

Slikarski susreti „Dušom na platnu“ u Bašinu traju uprkos teškoćama finansijske prirode za razliku od sličnih manifestacija  koje su se davno ugasile sa slabim izgledima da će  skoro biti obnovljene. Ovde nije samo problem nedostatka novca već pre svega odsustva novih inicijativa i, uslovno rečeno, hrabrih pojedinaca da se upuste u posao koji daje brze i vidljive rezultate. Likovni vikend u Vodicama i Likovna kolonija u Kusatku (oba sela su na teritoriji opštine Smederevska Palanka), davno su pali u zaborav, a dela koja su na njima nastala (u Vodicama na stotine) lišena su kolektivnog uvida.

Kad se sve to ima u vidu, onda jedna žena-entuzijasta, imenom i prezimenom Biljana Ivanović, koja nije slikar, ali tu umetnost nosi u duši, zaslužuje reči hvale i svako poštovanje. Ona radi u Osnovnoj školi „Heroj Ivan Muker“ i ovog jula je po devetnaesti put okupila likovne stvaraoce u svom  seoskom dvorištu koje sa raznovrsnim cvećem, lepo negovanom travom, drvećem i građevinama predstavlja lepu, gotovo idiličnu sliku. U takvom ambijentu ove i proteklih godina štafelaje je razapelo više od sto slikara iz gotovo svih krajeva Srbije. Među njima su 2013. godine bili i francuski profesori, koji su  u rodno selo znamenitog generala i akademika Živka Pavlovića stigli u pratnji  srpskog kolege Jovana Zeca. Pre deset godina štampana je fotomonografija ovih slikarskih susreta.

-Ti susreti su doprineli da moja ćerka Kristina, inače primenjeni umetnik, boravi neko vreme u Turu i poseti francusku prestonicu Pariz, koja se tamo predstavila izložbom svojih radova – priča nam ponosna majka Biljana. – Ona je, takođe, kao devojčica učestvovala na ovim likovnim susretima, ali tada nije pokazivala neko posebno interesovanje za likovnu umetnost. Međutim,  ispoljavala je  određeni vid percepcije tako da je odrastanjem počinjala da razumeva  ono što zapaža. Smatram da je ona dobro razumela zapaženo i preko ovih slikarskih susreta duboko zašla u predele likovne umetnosti sa dobrim izgledima da se razvije u velikog umetnika. To govorim kao njena majka, subjektivna sam, ali u mojoj Kristini vidim  upravo to – veliku umetnicu, koja će u toj  umetnosti ostaviti dubok trag i neće ostati malena ispod zvezda.

Naša sagovornica, idejni tvorac i domaćin ove kolonije, ne taji da je u ovome što radi podržava, pre svih, njena porodica, ali i mnogi likovni stvaraoci što, kako naglašava, ne bi rekla i za političare, koji su se oglušavali o njene projekte. To je doživljavala kao teško i lično razočarenje, ali nije klonula niti posustala u  nameri da nađe načine i omogući da ovi likovni susreti traju bezmalo dve decenije. Kako nije naišla na razumevanje sredine, odlučila je da sedište svog Udruženja preseli u Beograd, preciznije na područje gradske opštine Voždovac.

-Ovi slikarski susreti, odnosno kolonija „Dušom na platnu“  ne bi mogla da postoji da nije donatora, koji omogućavaju da se kupe platna i ostali slikarski materijal – naglašava Biljana. – Donacijama omogućavamo i kupovinu namirnica za ishranu učesnika kolonije. Ti troškovi nisu mali i nisu jedini u ovome što se radi. Koštaju i izleti slikara do istorijskih mesta u okolini. Tim sponzorima uzvraćamo tako što im ustupamo slike, ali se i trudimo da vrednim likovnim delima obogaćujemo naš slikarski fond. Cilj nam je da nam od svakog učesnika kolonije ostane bar po jedno delo. Planiramo da radimo novu fotomonografiju, a koliko ćemo trajati zavisi od podrške donatora. Planiramo i jednu retrospektivu celokupnog dosadašnjeg učinka učesnika naše kolonije. Ta izložba bi bila ovde, u seoskom dvorištu porodice Ivanović, a sada i Pirković.

Naša sagovornica napominje da je u više navrata sugerisala direktorima škole u kojoj radi da iskoriste njenu naklonost i dobru volju  da  se školski prostor oplemeni slikama nastalim u Bašinu. Novi vršilac dužnosti direktora Dragana Ristić je oduševljeno prihvatila ovu inicijativu i uskoro će školu krasiti deset umetničkih dela. Za koordinatora ove akcije određen je diplomirani slikar Miloš Janojlić.

-Od sveg  srca želimo da oplemenimo prostorije naše škole – predočava Biljana.- To je naša druga kuća u kojoj provodimo veći deo radnog dana. Na usluzi nam je 12 slikara. Među njima je i nekoliko „povratnika“ kao što je, na primer,  Zoran Palić koji je u rad kolonije uključio i svoju suprugu koja brine o kompletnom knjigovodstvu udruženja. Poziv da stvaraju u Bašinu prihvatili su Goran Arsenijević iz Golubinica,  Milan Đurić iz Vojke,  Josip Kler iz Crvenke,  Siniša Krunić iz Vršca,  Snežana Jakovljević iz Kruševca, Zoran Palić i Bojan Stolić  iz Smederevske Palanke, Kristina Pirković iz Bašina, Buba Naumović,Tamara Kosanović  i  Zorica  Stamenković iz Beograda.

D. J.