Zanimljiva izložba povodom jubileja Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci: OMAŽ ČUVARIMA VATRE
-Izložba „Čuvari vatre“ zasnovana je na muzeološkom i antropološkom čitanju štampe koja je o muzeju pisala i kroz tu prizmu sagledava se deo ogromnog blaga koje baštini
U Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci, povodom 50. godišnjice postojanja, postavljena je izuzetna izložba kustosa Petra Dekića pod nazivom „Čuvari vatre“. Njome se, kako je to na konferenciji za medije istakao ovaj poslenik kulture, daje omaž ljudima koji su pola veka stvarali ovaj muzej, izuzimajući one koji danas tu rade.
-Ono što je na nama, koji smo tu sada, jeste da potvrdimo ono što su oni pre nas uradili, i koliko je to moguće, unapredimo ono što su nam oni ostavili – kazao je Dekić.- Kad spominjem ljude koji su gradili Muzej, oni su centralne tačke, oni su prvi čuvari vatre, koji stoje u naslovu izložbe. Osim toga, čuvari vatre su i svi oni koji su došli u muzej ikada, i sa sobom poneli delić sećanja na to.
Dekić je u nastavku predočio da bez novinara i pogotovo štampanih medija ova izložba ne bi bila moguća. Zašto?
-Zato što je u stvari refleksija, koju smo pravili gradeći ovu izložbu, krenula upravo od toga da vidimo šta su to novine prepoznale kao važno u našoj istoriji i u tom smislu mi smo se postavili prema sudu javnosti – podvukao je Dekić.- Dakle, 50 godina posmatrano, u odnosu na ono što je javnost videla kao važno u Muzeju, i to je treći aspekt ideje o čuvarima vatre.
Moto iz koga je izveden naslov izložbe je izreka Gustava Malera: „Tradicija nije čuvanje pepela već prenošenje vatre“ i simbol na pečatu muzeja gde je predstavljena ruka koja štiti plamen govori upravo o posetiocima kao čuvarima vatre stvaranja, konstruisanja prošlosti i sadašnjosti, i o onim čuvarima vatre među muzejskim radnicima koji su tokom 50 godina, a posebno onima sa početka istorije ovog muzeja, bili svesni potrebe da sebe podrede ideji zaštitnika kulture.
-Čuvari vatre sa kojima se publika može identifikovati su ljudi koji su stvarali muzej kakav je danas da bi on imao mogućnost da postoji danas, tj. da bi imao budućnost: Radovan Milošević, Zagorka Mijatović, Vojislav Novaković, Tomislav Živković i Ratko Katunar – naveo je Dekić.- Ove ličnosti povezuje žrtva koju su podneli zarad stvaranja muzeja kakav je danas. Ako su novine, ta svakodnevna posestrima muzeja kao hladnog medija, jedna vrsta muzejskog odraza, onda je ekonomika iza muzejskih predmeta i kolekcija, pa i proizvodnje izložbi, ono drugo ogledalo u kome posetioci izložbe „Čuvari vatre“ mogu da uporede svoj svakodnevni svet sa, nažalost, posetama muzeju.
Ova izložba koncipirana je kao beskonačni niz ogledala u kome je kustos novinar i novinar kustos, a publika javnost i obratno. Još važnije od toga posetiocu, a on je razlog zašto muzej postoji, je omogućeno da ogleda sebe: kroz pripovesti o muzejskoj publici, činjenicu da mu se na izložbi najpre obraća novinar a tek potom i tek koliko je potrebno da upotpuni priču kustos i mogućnost da izložbu doživi kao ono što čini svakoga dana – čita novine.
-I kao što govori moto izložbe – ističe Dekić – danas nije dovoljno imati samo kolekcije i brinuti o njima. Muzej u Smederevskoj Palanci se opredelio da razvija svoj identitet prelazeći granice sopstvenog medija i prigrli sliku o sebi koja je stvarana u javnosti. Upravo zato je izložba „Čuvari vatre“ zasnovana na muzeološkom i antropološkom čitanju štampe koja je o njemu pisala i kroz tu prizmu sagleda jedan deo onog ogromnog blaga koje baštini.
D. Janojlić