I u Sirogojnu, na Zlatiboru, žive potomci Karađorđevog vojvode: OGRANAK GLAVAŠEVOG STABLA

img_2578-Stamatovići su najmnogoljudnija familija, ne samo u Sirogojnu, neko i u celoj čajetinskoj opštini

 

Hajdučki harambaša, Karađorđev vojvoda i kandidat za vođu Prvog srpskog ustanka, Stanoje Stamatović – Glavaš, ostavio je brojno potomstvo. Ogranak njegovog rodoslovnog stabla razlistava se i u zlatiborskom selu Sirogojno. Potomci jednog od najuglednijih i najbogatijih Šumadinaca iz predustaničkih dana, veoma su  ponosni na svog slavnog pretka. I danas, dva veka od tog doba, u narodu žive, prepričavaju se i dopričavaju priče i legende o  velikom junaku. Na mnogo mesta u pitomoj Jasenici i šire bili su njegovi kovanluci, magaze, voćnjaci i plodne njive. U Vodicama, na domak Smederevske Palanke, i danas se nalazi pčelinjak na posedu koji je nekada njemu pripadao. Istoričari ga opisuju kao čoveka koji se lepo oblačio i koga vlast nije preterano zanimala. Na žalost, bio je žrtva izdaje koja, kao zla kob, prati srpski narod od vajkada.

14322489_1073240312711464_7460741998756108712_nU Baničini, gde je ubijen, postoje dva obeležja njemu u čast. Na mestu prvog Glavaševog  groba, na livadi pored koje protiče Maskar, SUBNOR Smederevske Palanke ogradio je njegov hum i postavio spomen-ploču. Odatle je, kao što je poznato, još 1902. godine, uz crkvene, državne i vojne počasti, ekshumiran i prenet u portu seoske crkve. Tu mu njegovi zemljaci, Glibovčani, u vreme manifestacije „Glavaševi dani“ i u  drugim prigodama odaju poštu, trudeći se da očuvaju i produže sećanja na slavnog pretka i svakako vrlo značajnu ličnost srpske istorije.

Za div – junaka, želeći da potvrde svoje  poreklo, zainteresovali su se i Stamatovići iz Sirogojna, posebno njihov najistaknutiji predstavnik, Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina. On se ovih dana, sa svojim prezimenjakom Adamom,obreo u Baničini, najpre kraj Glavaševog spomenika u crkvenoj porti, a potom i pored njegovog prvog groba nedaleko od centra sela do koga se, nažalost stiže zapuštenim puteljkom bez ikakvih vidljivih oznaka koje bi putnika namernika dovele do mesta prvog počivališta nesuđenog srpskog vožda.

U Sirogojnu, s ponosom ističe predsednik Opštine Čajetina, danas živi preko sto aktivnih domaćinstava iz loze Stamatovića i to je danas jedna od najmnogoljudnijih familija u tom mestu i okolini.

img_2590-Kad su se naši preci povlačili iz Crne Gore, jedan broj njih je ostao na prostoru Opštine Nova Varoš, a veći broj se nastanio u Sirogojnu – priča nam prvi čovek tog mesta i Čajetine Milan Stamatović.- Oni su dali mnoge značajne ličnosti, među njima i predsednike opštine, ali i ljude na mnogim drugim istaknutim dužnostima. Bili su učesnici svih oslobodilačkih ratova, pa je familija Stamatović i po tome prepoznatljiva u zlatiborskom kraju. Interesovanje za naše poreklo naročito je intenzivirano od kad se time počeo baviti Adam Stamatović. On je godinama sakupljao građu za neku vrstu kolektivne knjige, odnosno monografije o Stamatovićima.  Deo te građe imali su i naši prethodnici – predsednici opštine i narodni poslanici iz našeg kraja. Bilo je i ranije saznanja da je Stanoje Stamatović – Glavaš naš predak, a sada smo ozbiljnije ušli u postupak da se to i dokaže. Nadamo se da će i ovim što radimo i za šta se zalažemo, on dobiti i zaslužno mesto u srpskoj istoriji.

Postoje i neke indicije da se kraj Glavašeg prvog groba nalazi i grob njegove majke. Ukoliko se to potvrdi, ideja Adama Stamatovića i drugih je da se znameniti sin, Stanoje, i njegova majka sahrane na jednom mestu. Milan Stamatović se zalaže  da se konačno, koristeći se raspoloživom građom, uradi i muzejska postavka o Glavašu. Njegovo ime sada nose Osnovna škola i Streljačka družina u Glibovcu, jedna ulica  u Smederevskoj Palanci i jedan restoran u tom gradu koji je godinama zatvoren. Malo je znano da se na reci Konjska, između Brdnjaka i Drugovca, nalazi Stanojeva ćuprija.

img_2584-Vreme je da se ispravi istorijska nepravda prema Glavašu – zalaže se Milan Stamatović.-  Naše interesovanje je jedan od mogućih puteva da do toga i dođe. Greh bi bio da se zaboravi sve ono što je za Srbiju i  srpski narod učinio Glavaš. Na njegova dela stalno treba potsećati pogotovo mlađe naraštaje. Sreća je da postoje ljudi koji se bave njegovim životom i delom. Sve to naravno treba beležiti i čuvati od zaborava.

Zlatiborci su preduzeli i neke konkretne korake. Ovih dana su se zauzeli i pomogli da se štampa nova, dopunjena knjiga o Stanoju Stamatoviću-Glavašu, čiji je autor novinar u penziji Predrag Cvetković. O ovoj istorijskoj ličnosti malo je pisano, ako se imaju u vidu njegove zasluge u predustaničkoj Srbiji i kasnije. Moguće je da će ove inicijative iz zlatiborskog kraja potstaći zavičajne pisce ali i druge da se pozabave njegovom ličnošću i nespornim delom.

D. Janojlić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *