Radojica Paunović iz Male Plane snove pretvara u javu: KALORIFER BUDUĆNOSTI

-Ako istraje na ovome što sada radi, za njega će se tek čuti

Radojica Paunović, penzioner iz Male Plane, sela nadomak Smederevske Palanke, postepeno ali sigurno ostvaruje davnašnji san: u svojoj misaonoj radionici napravio je kalorifer budućnosti. Predstavio ga je najpre na četvrtom sajmu energetske efikasnosti, koji je u organizaciji Saveza društava inženjera i tehničara Požarevca, održan u tom gradu pod nazivom „Obnovljivi izvori energije“.

U sajamskom zborniku radova, kojeg je kao urednik potpisao dipl. inž. Miroljub Trifunović, inače sekretar Saveza društava inženjera i tehničara grada Požarevca, čitamo da se iz  Paunovićevog kalorifera budućnosti „dobija toplotna energija osam puta veća od one iz standardnog kalorifera i to za isti utrošak električne energije. Rešenje do kojeg je upornim radom došao ovaj Maloplanjanin, gde je ušteda električne energije evidentna, primenu može naći ne samo kod grejanja kaloriferom, već i kod drugih termičkih potrošača u domaćinstvu, kakvi su TA peći, bojleri i električni šporeti, ali i u industriji i  građevinarstvu. U industriji je pogodan za termičku obradu materijala, pri korišćenju raznih termičkih peći, električnih kotlova i svuda tamo gde se električna pretvara u toplotnu energiju, a u građevinarstvu za zagrevanje velikih prostorija putem tunelskih cevi u spuštenim plafonima.

-Na ovu ideju sam došao pre nekoliko godina, ali me je u realizaciji sprečila iznenadna bolest – priča inovator Radojica Paunović.- Javilo mi se nešto što me pokrenulo da na tome radim. I dosta sam vremena utrošio na to. Ja sam, ako tako mogu  reći, bio talenat za rad, posebno kad je reč o majstorskim veštinama. Verovao sam u ono što radim, iako su  kolege iz elektrostruke govorili kako je to nemoguće i prosto me odvraćali od mog nauma. Mene to nije pokolebalo, šta više iritiralo me i gonilo da istrajem. Kad sam napravio kalorifer i pokazao da to može da radi i štedi struju, neki su  zaćutali, a neki se obradovali i pružili mi ruku.

Paunovićeva početna ideja je bila, a drži ga i sada, da njegov uređaj s manjim utroškom električne energije daje veći efekat, odnosno da istovremeno troši i proizvodi struju. I, kaže, u tome je uspeo.

-Sve je ovde logično i izvodljivo – dodaje.- I treba da je jasno svima koji rade sa strujom. O nekim tehničkim detaljima moći ću da govorim tek kad zaštitim ovo što sam napravio. Naravno, dužan sam da štitim intelektualnu svojinu i moja autorska prava. Kalorifer sam isprobao i ništa ne govorim napamet. Ovde se radi o tome da električnu pretvara u toplotnu energiju, a sa generatorom proizvodi i struju. Suština je u tome što manje troši, a daje više. To je i ono što zbunjuje ljude, ali je tako. Stojim iza svojih tvrdnji i sve je vrlo dokazivo.

Princip na kome ovo radi primenljiv je svuda tamo gde se troši struja. Na izložbi o energetskoj efikasnosti izazvao je veliko interesovanje. Isto tako i u Paraćinu, na Sajmu privrede.

-Posetio me je u Maloj Plani i svetski priznati naučnik Dejan Ilić – iznosi Paunović.- On je s pažnjom sve to pogledao. Lično sam uveren da sam napravio svetsko čudo. To je moj prvi izum. Na njemu sam  radio uglavnom sam. Ovo je nešto, kako bih se izrazio, apstraktno i ekstremno. Iza toga mora da stoji nešto što valja i zašta će se tek čuti.

Radojica Paunović je nekada radio u Građevinsko-industrijskom preduzeću „Jedinstvo“ u Smederevskoj Palanci. Bio je angažovan na poslovima elektromontaže. Montirao je trafo-stanice, generatore… Radio je na velikim objektima, uvek se zalažući da ostvari neko tehničko unapređenje, da se štedi novac i vreme, a postiže natprosečna efikasnost. I u tome je imao uspeha.

-Sarađivao sam svojevremeno sa mojim rođakom, profesorom Ivanom Vasiljevićem – podseća Paunović.- On je bio fizičar natprosečnog znanja. U saradnji s njim pravio sam  školska učila za fiziku. Dosta sam od njega naučio što mi i danas veoma koristi u svakodnevnom radu. Moja težnja je da od nemogućeg stvorim moguće. Živim na selu gde se bavim elektro-radovima. I svakog dana po nekog nevernog Tomu uverim u ono što je krajnji produkt mog promišljanja, a plod višegodišnjeg iskustva. Mnogo toga sam zamislio da uradim, ali je sve to vezano za novac. Nema izuma bez ulaganja, znanja i vremena. I ovo što sam do sada uradio dovoljno je od jednog invalida rada sa skromnom penzijom.

Paunovićev izum već je našao primenu u praksi. Jedan je ugradio u stambenom objektu Dragana Pantića Smederevca u Drugovcu. Ako istraje na ovome što radi, za njega će se tek čuti.

D. J.