PALANKA- OD UPORIŠTA PROTESTA DO GRADA TIŠINE
Smederevska Palanka je nekada bila simbol društvenog i političkog prkosa.
Grad slobodoumnih ljudi.
Još sredinom osamdesetih godina prošlog veka grupa mladih se okupila oko projekta ”Iz mraka” i na originalan način rekla šta misli o stanju u društvu. Istoimeni performans, održan u Gradskom pozorištu, ostao je upamćen kao iskazivanje nezadovoljstva mladih Palančana situacijom u gradu i državi.
Nešto kasnije, još uvek u jednopartijskom sistemu, mladi Palančani su, okupljeni oko tadašnje omladinske organizacije, kroz časopis ”Treće oko”, iznosili veoma oštre stavove prema lokalnoj vlasti. Iz tog perioda ostala je upamćena naslovna strana na kojoj je simbolično prikazano kako predsednik opštine okreće leđa mladima i njihovim zahtevima da se formira Omladinski kulturni centar.
Prvu ratnu Srpsku Novu godinu 1992. Palančani su, u saradnji sa beogradskim Studentskim kulturnim centrom, obeležili akcijom, ”Mir, bre!”, paleći sveće za mir i sve žrtve rata, na platou ispred RK ”Uzor”. Ta akcija realizovana je samo u Beogradu i Smederevskoj Palanci.
Tokom devedesetih, palanačkim ulicama se šetalo, duvalo u pištaljke i lupalo u šerpe u vreme dnevnika TV Bastilje, a građani su se u velikom broju okupljali na Trgu slobode. Posle protesta 1996/97. godine Palanka je bila ponos opozicione Srbije i jedna od 40 opština u kojima je srušena vlast tadašnjeg autokratskog režima.
I 2000. godine Palančani su bili u prvim redovima borbe za slobodu. Ponovo je Trg slobode bio krcat građanima koji su protestovali protiv krađe na predsedničkim izborima. U završnom činu tih događaja, 5. oktobra u Beogradu, Palančani su jurišali na okupiranu Narodnu skupštinu odmah nakon Čačana.
***
Danas, dok se u mnogim srpskim gradovima dopisuje istorija borbe protiv nepravde i kriminala, u Palanci je, gotovo, muk.
Umesto protesta, čuje se samo prigušeni ritam svakodnevice, između supermarketa i kafića.
Na protestnim okupljanjima građana na Gradskom trgu kod fontane uglavnom se pojavljivalo tek nekoliko desetina, ređe nekoliko stotina, najhrabrijih Palančana.
Ipak, treba istaći da nekolicina odvažnih slobodoumnih građana preko društvenih mreža redovno iznosi svoje stavove i kritike na rad lokalne i državne vlasti.
Ostali ćute ili gledaju iz prikrajka, ubeđeni da se „ništa ne može promeniti“.
***
Šta se desilo sa gradom koji je nekada imao kičmu i ponos?
Deo odgovora leži u činjenici da je Palanka osiromašila, ne samo materijalno, već i u broju stanovnika. Hiljade Palančana napustilo je grad u poslednjih dvadesetak godina, tražeći posao u Beogradu ili inostranstvu. Oni koji su ostali, uglavnom su ekonomski zavisni od lokalne vlasti, javnih preduzeća ili državnih subvencija i uplašeni za svoju egzistenciju. Sistem je izgrađen tako da se svaki posao, svaka pomoć, svaki ugovor vezuje za političku podobnost.
Drugi deo odgovora je psihološki. Posle decenija poraza i izneverenih očekivanja, mnogi Palančani su jednostavno izgubili veru u smisao političke borbe. Gotovo svaka smena vlasti donosila je samo novu podelu plena, i građani su se povukli u privatnost. Zavladao je najopasniji oblik pokornosti – ravnodušnost.
Ali postoji i treći, možda najopasniji uzrok – promena svesti. Srpski režim je metodično i svakodnevno uništavao kritičku misao. U društvu koje je godinama izloženo propagandi, čak i neki od onih koji su kritički razmišljali počeli su da prihvataju nametnutu ”stvarnost”. U tom opštenarodnom samozavaravanju, i normalni su počinjali da sumnjaju u sebe. Ljudi koji su nekada bili hrabri, počeli su da se sklanjaju od odgovornosti.
Tako je i eventualni otpor polako prelazio u pasivnost.
***
Da li su, možda, Palančani zadovoljni aktuelnom vlašću, pa je to razlog za političku tišinu?
Verovatno ne, više nego u bilo kom drugom mestu.
Ali između nezadovoljstva i akcije, u Palanci je nastala ogromna praznina.
Strah, apatija i siromaštvo stvorili su klimu u kojoj je ćutanje postalo način preživljavanja.
***
Danas Palančani žive u senci sopstvene buntovničke prošlosti.
Ali, istorija nas stalno podseća da se duh pobune nikada sasvim ne ugasi.
Ponekad je dovoljna jedna varnica, jedan događaj ili jedna nepravda, da se oslobodi duh pobune.