Copy – paste!
Želeo bih da podelim sa vama događaj kome sam prisustvovao u jednom od palanačkih marketa.
Jedna čudna situacija postala je, kasnije, predmet mog dužeg razmišljanja.
Naime, pre nekoliko meseci, pri uobičajnom čekanju u redu pored kase za plaćanje, uočio sam krupnog mladića ne starijeg od 25-26 godina, koji je u naručju držao svoje dete, i predložio mu da iz dužeg reda u kome smo se nalazili pređe na tek „otvorenu“ kasu na kojoj bi bio prvi.
Rekao bih, jedna obična market – situacija.
Da, mogla je biti…
Mladić, koga sam tada video prvi put u životu, odgovorio mi je: „Ne hvala, ja ne prelećem, kao neki“, i ostao, sa detetom u rukama, da čeka u redu.
Uzgred, bilo kakva asocijacija na takozvane „preletače“ momentalno mi izaziva mučninu u stomaku iz razloga što vidim da je njihova partija – stranka preletača iz svih ostalih partija – postala najjača u državi.
Elem, priznajem da me je zbunio neočekivani odgovor pa sam, jednostavno, prešao na tu „novu“ kasu, platio, i sa izlaznih vrata marketa pogledao još jednom u pravcu momka koji je još uvek čekao u redu.
U tih par trenutaka, dok sam ga gledao, učvrstio sam raniji zaključak da ga ne poznajem, ali sam se potrudio i da zapamtim to lice, jer sam imao utisak da ću ga videti ponovo…, u nekoj lokalnoj izbornoj kampanji ili na dan glasanja kraj neke biračke kutije.
Ličio mi je momak na ove novokomponovane partijaše koji su umislili da istorija počinje od njih, pa 24 sata dnevno rade na „političkom stajlingu“.
Zapravo, ličio mi je na klasičnog „ponavljača“ jeftine stranačke propagande o preletačima, lopovima u tuđim redovima, časnima i nečasnima…
Uh, ličio mi je na – promaju!
A njegove reči odzvanjale su mi u glavi, kao ratni bubnjevi divljih plemena, koji pozivaju na obračun.
Zapravo, analizirao sam kasnije taj trenutak i shvatio da odavno nisam čuo nešto tako tupavo, ali opasno.
Potpuno benigno – ali pogubno.
U kakvom svetu živi momak koji ljubaznu ponudu nepoznatog čoveka odbija sa tako glupim, pa i ratobornim, komentarom?
O čemu razmišlja?
Čemu se raduje?
Šta vidi ispred sebe, u budućnosti?
Ali, da ne bi priča dobila pogrešno tumačenje, potrebno je da pojasnim svoj doživljaj.
Siguran sam da izgovorene reči nisu bile upućene meni ili nekome u redu kraj kase. Nije to bila ta priča.
Bila je to samo prazna predstava, potreba da se „ispadne“ pametan, originalan i angažovan na javnom mestu.
Bilo je to za publiku.
I iz tih razloga i pišem o tome.
Današnja Srbija zveči kao ispražnjeno bure u kome je nekada bila dobra „smederevka“.
Obučena u bezidejnost.
Copy – paste!
Takva je i ova aktuelna, izrežirana, ujdurma oko parlamentarnih izbora. Zveči, baš kao onaj petominutni aplauz od pre neki dan.
A u vezi sa tim parlamentarnim izborima – nazovimo stvari pravim imenom.
Vučić veoma dobro zna statistiku koju znam i ja, da njegova partija ima veoma loš rejting na lokalu (u odnosu na republički nivo), pa na primer, trenutno u Novom Sadu imaju 24 odsto bez parlamentarnih a 42 odsto sa uporednim parlamentarnim izborima.
Taj odnos u Kraljevu je 23:36, i tako dalje. Na neki volšeban, Srbima svojstven način, uspeo je „vođa“ da „šarmira“ sopstveni narod, pa će to i ovoga puta da iskoristi.
To ništa ne menja u mom dubokom uverenju da imamo vlast koja je izabrala laž kao glavno političko sredstvo.
A u laži su kratke noge…