Успешан рад  Самосталног синдиката у „Гоша – Монтажи“ у Великој Плани: СТАЛНИ ПРЕГОВОРИ С МЕНАЏМЕНТОМ

-Од  1.  јануара ново повећање зарада; у 2016. години радници пете и шесте групе примали су и по 120.000 динара

 

„Гоша – Монтажа“ је у 2016. години радила са више од 600 запослених. Доста њих је било ангажовано на  одређено време, са већим бројем  подизвођача и успешно остварила све уговорне обавезе. На платном списку је 500 стално запослених, уз могућност да се уговорци приме у стални радни однос. Шансу имају најквалитетнији радници. Од укупног  броја запослених 404 је у чланству  Самосталног синдиката који се осведочио као непоколебљиви заштитних радника и њихових права.

-Бележимо позитиван помак на свим пољима – казао је на предновогодишњој свечаности у „Гоши“ председник Самосталног синдиката „Гоша-Монтаже“ и потпредседник Синдиката Металаца Србије, Славко Благојевић.- Просечна зарада у овој години достигла је 55.000 динара у нето износу. Исплата је сваког 5. и 20. у  месецу. Ових дана смо завршили корекцију и усаглашавање основних зарада са новом основном ценом рада. Све је то резултат „притисака“ синдиката на извршни и надзорни менаџмент тако да смо у континуитету успели да остваримо циљ: увећање зараде од 1. јануара 2017. Повећање од 5 до 10 одсто, а има заваривача који ће имати увећање  од 17 до 30 одсто. Циљне групе су врхунски бравари и заваривачи, затим инжењери и они који су показали одговарајући однос према фирми.

У  години на измаку радило се доста и прековремено. То је пратио и одговарајући ниво зарада.

-Поносан сам због тога што радник са петом-шестом групом прима нето плату од 120 до 130 хиљада динара – истакао је Благојевић.- Кад причам с тим радницима, они ми кажу: „да примам толико, али с прековременим, радом“. Ја им на то кажем: имају и у другим фирмама прековремени, али немају новчану накнаду па ни здравствену књижицу као код нас у „Гоша-Монтажи“. Код нас је другачије, јер синдикат стално преговара с менаџментом и успева да се избори да се колико толико плати и редовни и прековремени рад. Понекад таман помислимо да смо се изборили за нешто, дође  до тумбања, али не и до одустајања од наших захтева. Тако на неком нивоу одржавамо социјални и партнерски однос.

Благојевић је у наставку нагласио да   Самостални синдикат има репрезентативност у „Гоша-Монтажи“, а самим тим носи и велику одговорност.

-Ми јесмо својевремено направили конзорцијум, али то се сада прилично расплинуло, па долази до све оштријег односа и сукоба интереса капитала и интереса  запослених – додао је Благојевић.- И тај спој није увек миран. Не можемо увек очекивати да ћемо ми управљати фирмом, јер она има обавеза и према другима у ланцу пословања, на пример према држави, акционарима… Део зараде, наравно, треба да откинемо, па сада преговарамо о повећању теренског, па и других ствари као што је регрес. Све су то питања која у континуитету решавамо да би на крају резултат био и неко повећање.

Благојевић је подвукао да појединци често на седници Одбора постављају питање повећања зарада и других принадлежности. Неки су –казао је – врло директни: „Кад ће да буде повећање?“

-Па неће то бити у априлу и мају кад смо обично у минусу, а примали смо зараде апосулутно „у фулу“-  предочио је Благојевић.- Мора се показати и стрпљење па  да се стекну услови за корекцију плата. Онда кад је фирма у плусу, нормално је да се тада и може рачунати на веће зараде. Покушавамо ми и са премијама и бонусима, што лепо звучи, али није увек близу конкретизације. На нама је да се боримо за статус радника. Наш синдикат је будан и стално у тренингу. Колективним уговором ми смо јасно дефинисали позицију синдиката. То је пристојно у односу на оштре законе који су синдикат, да тако кажем, пустили низ воду.

Благојевић је напоменуо да према ономе што закон нуди, човек треба да буде мозохиста да би био повереник синдиката и додао:

-Све је жешће и све окрутније. У Фабрици борбених возила у Великој Плани, не можемо да формирамо синдикалну организацију. Успоставим контакт с пословодстом, а онда доживим  да директор избегава контакт. Тамо сматрају, из разлога што раде за војску, да им синдикат није потребан. Од тога нећемо одустати. Покушаћемо и уз помоћ Социјалног савета да то питање померимо „с мртве тачке.“ Треба да се уђе у причу, а онда да се конкретизују потези тако да се на један безболан начин дође до резултата. Наш циљ је да стигнемо до ефикасног синдикалног деловања, а достизање тог циља није ни мало лако.

Д. Јанојлић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *