Uspešan rad Samostalnog sindikata u „Goša – Montaži“ u Velikoj Plani: STALNI PREGOVORI S MENADžMENTOM
-Od 1. januara novo povećanje zarada; u 2016. godini radnici pete i šeste grupe primali su i po 120.000 dinara
„Goša – Montaža“ je u 2016. godini radila sa više od 600 zaposlenih. Dosta njih je bilo angažovano na određeno vreme, sa većim brojem podizvođača i uspešno ostvarila sve ugovorne obaveze. Na platnom spisku je 500 stalno zaposlenih, uz mogućnost da se ugovorci prime u stalni radni odnos. Šansu imaju najkvalitetniji radnici. Od ukupnog broja zaposlenih 404 je u članstvu Samostalnog sindikata koji se osvedočio kao nepokolebljivi zaštitnih radnika i njihovih prava.
-Beležimo pozitivan pomak na svim poljima – kazao je na prednovogodišnjoj svečanosti u „Goši“ predsednik Samostalnog sindikata „Goša-Montaže“ i potpredsednik Sindikata Metalaca Srbije, Slavko Blagojević.- Prosečna zarada u ovoj godini dostigla je 55.000 dinara u neto iznosu. Isplata je svakog 5. i 20. u mesecu. Ovih dana smo završili korekciju i usaglašavanje osnovnih zarada sa novom osnovnom cenom rada. Sve je to rezultat „pritisaka“ sindikata na izvršni i nadzorni menadžment tako da smo u kontinuitetu uspeli da ostvarimo cilj: uvećanje zarade od 1. januara 2017. Povećanje od 5 do 10 odsto, a ima zavarivača koji će imati uvećanje od 17 do 30 odsto. Ciljne grupe su vrhunski bravari i zavarivači, zatim inženjeri i oni koji su pokazali odgovarajući odnos prema firmi.
U godini na izmaku radilo se dosta i prekovremeno. To je pratio i odgovarajući nivo zarada.
-Ponosan sam zbog toga što radnik sa petom-šestom grupom prima neto platu od 120 do 130 hiljada dinara – istakao je Blagojević.- Kad pričam s tim radnicima, oni mi kažu: „da primam toliko, ali s prekovremenim, radom“. Ja im na to kažem: imaju i u drugim firmama prekovremeni, ali nemaju novčanu naknadu pa ni zdravstvenu knjižicu kao kod nas u „Goša-Montaži“. Kod nas je drugačije, jer sindikat stalno pregovara s menadžmentom i uspeva da se izbori da se koliko toliko plati i redovni i prekovremeni rad. Ponekad taman pomislimo da smo se izborili za nešto, dođe do tumbanja, ali ne i do odustajanja od naših zahteva. Tako na nekom nivou održavamo socijalni i partnerski odnos.
Blagojević je u nastavku naglasio da Samostalni sindikat ima reprezentativnost u „Goša-Montaži“, a samim tim nosi i veliku odgovornost.
-Mi jesmo svojevremeno napravili konzorcijum, ali to se sada prilično rasplinulo, pa dolazi do sve oštrijeg odnosa i sukoba interesa kapitala i interesa zaposlenih – dodao je Blagojević.- I taj spoj nije uvek miran. Ne možemo uvek očekivati da ćemo mi upravljati firmom, jer ona ima obaveza i prema drugima u lancu poslovanja, na primer prema državi, akcionarima… Deo zarade, naravno, treba da otkinemo, pa sada pregovaramo o povećanju terenskog, pa i drugih stvari kao što je regres. Sve su to pitanja koja u kontinuitetu rešavamo da bi na kraju rezultat bio i neko povećanje.
Blagojević je podvukao da pojedinci često na sednici Odbora postavljaju pitanje povećanja zarada i drugih prinadležnosti. Neki su –kazao je – vrlo direktni: „Kad će da bude povećanje?“
-Pa neće to biti u aprilu i maju kad smo obično u minusu, a primali smo zarade aposulutno „u fulu“- predočio je Blagojević.- Mora se pokazati i strpljenje pa da se steknu uslovi za korekciju plata. Onda kad je firma u plusu, normalno je da se tada i može računati na veće zarade. Pokušavamo mi i sa premijama i bonusima, što lepo zvuči, ali nije uvek blizu konkretizacije. Na nama je da se borimo za status radnika. Naš sindikat je budan i stalno u treningu. Kolektivnim ugovorom mi smo jasno definisali poziciju sindikata. To je pristojno u odnosu na oštre zakone koji su sindikat, da tako kažem, pustili niz vodu.
Blagojević je napomenuo da prema onome što zakon nudi, čovek treba da bude mozohista da bi bio poverenik sindikata i dodao:
-Sve je žešće i sve okrutnije. U Fabrici borbenih vozila u Velikoj Plani, ne možemo da formiramo sindikalnu organizaciju. Uspostavim kontakt s poslovodstom, a onda doživim da direktor izbegava kontakt. Tamo smatraju, iz razloga što rade za vojsku, da im sindikat nije potreban. Od toga nećemo odustati. Pokušaćemo i uz pomoć Socijalnog saveta da to pitanje pomerimo „s mrtve tačke.“ Treba da se uđe u priču, a onda da se konkretizuju potezi tako da se na jedan bezbolan način dođe do rezultata. Naš cilj je da stignemo do efikasnog sindikalnog delovanja, a dostizanje tog cilja nije ni malo lako.
D. Janojlić