ПОЛИТИЧКА СЦЕНА ПРЉАНКОВИЛА У ТРАЈНОМ ПМС-у! (…а кад ће почети да крвари – не зна се!)

Нисам сигуран у ком тренутку, али дефинитивно је „неко“, чак и у овако малој средини, увео насилништво као обавезан зачин, ако не и пресудни фактор у локалном политиканству. У принципу, без обзира на странку, увек је у позадини појединац или више њих, којих се сви плаше. Општински одбори су се претворили у арене, где снага и блискост, са овим или оним „опасним ликом“, једино обезбеђују напредовање, а тако се доносе и одлуке. Наравно, таква свест је утицала и на формирање одборничких листа, тако да они које видимо у локалној скупштини и нису релевантни представници народа, већ су ту као последица компромиса са насилницима; увек је неко морао да лупи шаком о сто, да би овај или онај био на тој и тој позицији. По истом кључу су запошљавани и партијски војници, а у складу са тим страховима имамо и именовања руководилаца у предузећима или установама. У суштини, уколико интерес појединца захтева ангажовање насилника, а политичке организације само обезбеде масу оних у страху, физичком или егзистенционалном, сасвим су јасни и резултати таквог руковођења овом малом Општином, а и странкама, које никако да се отргну из тог архаичног и превазиђеног система организовања и вредновања.

Објашњава ли све то и квалитет одборничких листа, тон којим се једни другима обраћају, претње, уцене, сукобе и све остале „благодети“ локалног политиканства?

Реално – да, али декларативно је њима циљ, да нас све убеде како је то народна воља или воља већине оних, пазите сад: заИНТЕРЕСованих.

Да ли је неопходан превод?

И ко су ти људи у ствари!?

Углавном они неостварени у својим професијама, којима странке служе само као катализатор, јер већина свих тих правника, економиста, инжењера, техничара, лекара итд. који су се смењивали годинама уназад, чак ни међу својим колегама нема неки углед, нити су најбоље што имамо локално. Покушао сам да пронађем искуство и признања тих људи у својим професијама – нема га. Покушао сам да пронађем неке лидерске способности, синдикалне или организационе – ни тога нема. Све што сам успео да пронађем је блискост са овим или оним „опасним ликом“, табаџијом, барабом, битангом или искриминализованим појединцем, заосталим из ’90-их или са узорима из ’90-их. И наравно, широк спектар странака из којих су прелетали и у другу слетали, чак и по више пута.

Какве су последице таквог кадрирања?

По општински буџет катастрофалне! Сваки потпис изнуђен интересима или страхом, било да је реч о именовањима, токовима новца, одлукама или нечему другом што је било неопходно некоме ко стоји над главом оних који потписују. Шокантна ми је и помисао да се то и дан данас ради, а свакоме ко изађе из тог болесног матрикса или покуша да буде транспарентнији се отворено прети, углавном праћено и неприкладним псовкама или увредама.

Неко ће рећи: заслужили су.

Можда и јесу, али њих не псују, нити им прете, нити их вређају они које то највише погађа – обични грађани, већ управо исти ти страначки насилници или партократски заИНТЕРЕСовани, жељни привилегија, остварења својих амбиција или поједностављено, новца свих пореских обвезника.

Понекад се питам изврше ли ти људи икада интроспекцију!?

Зар желе потомцима да оставе такав систем, какав се преноси из средњег века или из још насилније историје?

И што се већ једном не састану на тој ливади, потуку до истребљења и да коначно еволуирамо у цивилизовано друштво, где ће спорт бити подређен здрављу, а не да буде теретана за страначке батинаше и насилнике, ангажоване од стране појединаца са интересом (читај: пљачке локалног буџета)!? Можда је свима вама лакше и лепше да мислите да немате воду, тротоаре, асфалт, уређену средину итд. због неких малих лопова, ситних и бедних, неугледних џепароша, а заправо се ради о наочитим разбојницима, веома насилним и без икаквог интелектуалног или образовног кредибилитета, који су само политиком легализовали систем силеџија и због којег грађани беже одавде главом без обзира, те ни инвеститори не желе да привире у такво окружење.

Дакле, еволуција у цивилизовано друштво на локалном нивоу или средњи век без транспарентности, у којем владају политички подобни медиокритети, под претњама и уценама добро утренираних насилника, који спроводе паклени план престоничких централа, а у смислу присилног програмирања колективне зомби свести?

 

(Преузето: Атаман Заглибљански)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *