POLITIČKA SCENA PRLjANKOVILA U TRAJNOM PMS-u! (…a kad će početi da krvari – ne zna se!)

Nisam siguran u kom trenutku, ali definitivno je „neko“, čak i u ovako maloj sredini, uveo nasilništvo kao obavezan začin, ako ne i presudni faktor u lokalnom politikanstvu. U principu, bez obzira na stranku, uvek je u pozadini pojedinac ili više njih, kojih se svi plaše. Opštinski odbori su se pretvorili u arene, gde snaga i bliskost, sa ovim ili onim „opasnim likom“, jedino obezbeđuju napredovanje, a tako se donose i odluke. Naravno, takva svest je uticala i na formiranje odborničkih lista, tako da oni koje vidimo u lokalnoj skupštini i nisu relevantni predstavnici naroda, već su tu kao posledica kompromisa sa nasilnicima; uvek je neko morao da lupi šakom o sto, da bi ovaj ili onaj bio na toj i toj poziciji. Po istom ključu su zapošljavani i partijski vojnici, a u skladu sa tim strahovima imamo i imenovanja rukovodilaca u preduzećima ili ustanovama. U suštini, ukoliko interes pojedinca zahteva angažovanje nasilnika, a političke organizacije samo obezbede masu onih u strahu, fizičkom ili egzistencionalnom, sasvim su jasni i rezultati takvog rukovođenja ovom malom Opštinom, a i strankama, koje nikako da se otrgnu iz tog arhaičnog i prevaziđenog sistema organizovanja i vrednovanja.

Objašnjava li sve to i kvalitet odborničkih lista, ton kojim se jedni drugima obraćaju, pretnje, ucene, sukobe i sve ostale „blagodeti“ lokalnog politikanstva?

Realno – da, ali deklarativno je njima cilj, da nas sve ubede kako je to narodna volja ili volja većine onih, pazite sad: zaINTERESovanih.

Da li je neophodan prevod?

I ko su ti ljudi u stvari!?

Uglavnom oni neostvareni u svojim profesijama, kojima stranke služe samo kao katalizator, jer većina svih tih pravnika, ekonomista, inženjera, tehničara, lekara itd. koji su se smenjivali godinama unazad, čak ni među svojim kolegama nema neki ugled, niti su najbolje što imamo lokalno. Pokušao sam da pronađem iskustvo i priznanja tih ljudi u svojim profesijama – nema ga. Pokušao sam da pronađem neke liderske sposobnosti, sindikalne ili organizacione – ni toga nema. Sve što sam uspeo da pronađem je bliskost sa ovim ili onim „opasnim likom“, tabadžijom, barabom, bitangom ili iskriminalizovanim pojedincem, zaostalim iz ’90-ih ili sa uzorima iz ’90-ih. I naravno, širok spektar stranaka iz kojih su preletali i u drugu sletali, čak i po više puta.

Kakve su posledice takvog kadriranja?

Po opštinski budžet katastrofalne! Svaki potpis iznuđen interesima ili strahom, bilo da je reč o imenovanjima, tokovima novca, odlukama ili nečemu drugom što je bilo neophodno nekome ko stoji nad glavom onih koji potpisuju. Šokantna mi je i pomisao da se to i dan danas radi, a svakome ko izađe iz tog bolesnog matriksa ili pokuša da bude transparentniji se otvoreno preti, uglavnom praćeno i neprikladnim psovkama ili uvredama.

Neko će reći: zaslužili su.

Možda i jesu, ali njih ne psuju, niti im prete, niti ih vređaju oni koje to najviše pogađa – obični građani, već upravo isti ti stranački nasilnici ili partokratski zaINTERESovani, željni privilegija, ostvarenja svojih ambicija ili pojednostavljeno, novca svih poreskih obveznika.

Ponekad se pitam izvrše li ti ljudi ikada introspekciju!?

Zar žele potomcima da ostave takav sistem, kakav se prenosi iz srednjeg veka ili iz još nasilnije istorije?

I što se već jednom ne sastanu na toj livadi, potuku do istrebljenja i da konačno evoluiramo u civilizovano društvo, gde će sport biti podređen zdravlju, a ne da bude teretana za stranačke batinaše i nasilnike, angažovane od strane pojedinaca sa interesom (čitaj: pljačke lokalnog budžeta)!? Možda je svima vama lakše i lepše da mislite da nemate vodu, trotoare, asfalt, uređenu sredinu itd. zbog nekih malih lopova, sitnih i bednih, neuglednih džeparoša, a zapravo se radi o naočitim razbojnicima, veoma nasilnim i bez ikakvog intelektualnog ili obrazovnog kredibiliteta, koji su samo politikom legalizovali sistem siledžija i zbog kojeg građani beže odavde glavom bez obzira, te ni investitori ne žele da privire u takvo okruženje.

Dakle, evolucija u civilizovano društvo na lokalnom nivou ili srednji vek bez transparentnosti, u kojem vladaju politički podobni mediokriteti, pod pretnjama i ucenama dobro utreniranih nasilnika, koji sprovode pakleni plan prestoničkih centrala, a u smislu prisilnog programiranja kolektivne zombi svesti?

 

(Preuzeto: Ataman Zaglibljanski)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *