Култура

Интервју са Микијем о рођенданском концерту „Six pack“-а у Смедеревској Паланци: „ДАЋЕМО СЕ ДО ДАСКЕ“

dscf3346– Квалитет увек на крају исплива из мочваре у којој се батргају медиокритети – истиче наш саговорник

 

Група „Six pack“ постоји 22 године, а настали су од чланова бендова различитих музичких усмерења који су у то време, 1994. године, постојали на музичкој сцени Смедеревске Паланке.

Тако је настао музички састав који ће неколико година касније, по мишљењу већине критичара, колега и публике, постати најутицајнији и засигурно један од најбољих панк рок бендова на Балкану.

Препознатљиви по изузетно енергичном, а опет мелодичном начину музичког изражавања, признати због интелигентних текстова и познати по савршеној атмосфери на својим живим наступима, „Six pack“ је један од првих домаћих бендова који је пробио границе Србије.

Већ ’95. године, непуних годину дана од настанка бенда, одсвирали су мини турнеју по Грчкој, ’98. iмали тронедељно гостовање у Холандији, а бивше југословенске републике су локације на којима су често присутни.

Поводом 22. рођендана групе, и концерта који ће тим поводом одржати, а где него „на месту злочина“ – у свом родном граду, поразговарали смо са Микијем, певачем, композитором, текстописцем, аутором неких од најемотивнијих балада на домаћој музичкој сцени.

Шумадијске вести: Група „Six pack“ концертом у свом граду, у клубу „Балкан“, обележава 22. рођендан. Имате ли неки посебан респект према поводу и домаћој публици?

883262_1428120034086519_1383699864_oМики: Тако је, 3. децембра у клубу „Балкан“ традиционално обележавамо свој рођендан, овога пута без предгрупа јер нам се баш свира, а и из разлога што осим млађаних „The commandos“ нема младих бендова који заслужују неку већу пажњу и шансу да се „огребу“ о нашу публику. Одговорићу и конкретно на твоје питање, али истичем ово јер бих волео да клинци схвате како се стиже до двaдесетдве године каријере. Сигурно не тако што се група од неколико момака самопрокламује као бенд, а у просторију за вежбање одлази тек једном недељно. Што се домаће публике тиче, ситуација је другачија и кроз године смо заједнички успели да једни друге јако поштујемо и волимо. То су наши суграђани, наши средњошколци, наши пријатељи, па чак и људи који организовано мини бусевима запуцавају на наше наступе ван Паланке. Те суботе ћемо им се дати до даске.

Шумадијске вести: Већ сте дубоко у пунолетству, а како је све почело?

10376844_10152597827577311_2890114448518189928_nМики: Од голобрадих дечака жељних освајања женских срца акордима и стиховима, одрасли смо у људе који апсолутно живе за музику и публику, а временом смо напредовали и постали бенд који свуда где оде буде награђен оним „капа доле“, и који донекле чак и пристојно живи од својих хонорара. Наравно, било је тешко стићи до те тачке и никад нећу заборавити како нам је некад био празан кофер за хармонику или празна гајба пива облепљена изолир траком, али од снова се просто не сме одустајати.

Шумадијске вести: Да се присетимо, пре свега због млађе публике, свих албума?

dscf3517Мики: Јаој,  побркао бих године издавања албума, али редослед би био: „Претња или молитва“, „Фабричка грешка“,  „Минут ћутања“, „Musique“, „Discover“, „Епицентар“ и низ синглова и демо снимака. Кад човек мало боље размисли, рекао би да то и није нека дискографија за период од две деценије, али ја сам уверен да смо избегавајући квантитет заиста пуно рекли – шта смо имали да кажемо.

Шумадијске вести: Шта би издвојио као звездане тренутке бенда током свих ових година?

Мики: Не знам шта остали у бенду мисле, али мени су то додела награде за допринос Рок култури и распродат клуб „Паук“ усред Загреба. Клуб иначе прима око 2.000 људи. Не зато што сам се окитио шљаштавим перјем, већ јер смо живи доказ да квалитет увек на крају исплива из мочваре у којој се батргају медиокритети.

 

Дејан Црномарковић

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.