Култура

Нова књига Слободана Тодоровића Токија

Књижевни опус Слободана Тодоровића Токија из Смедеревске Паланке богатији је за још једно дело. У издању Народног музеја објављена је његова нова књига „Бојење казалица“. Овај  потомак Пере Тодоровића, оца модерног српског новинарства, књижевника и политичара, аутор је више занимљивих прозних књига међу којима је и она с насловом „Окоштавање разума“ која је била у конкуренцији за престижну НИН-ову награду.

Тодоровић је члан Савеза књижевника у отаџбини и расејању, председник Књижевног клуба „Пера Тодоровић“ и члан Удружења новинара Србије. Носилац је више друштвених признања, међу којима и Златне значке Културно-просветне Србије. Оставио је и дубок траг у раду Културно-уметничког друштва „Абрашевић“, позоришном  и  музичком животу средине у којој је поникао и где живи и ствара. Он је стваралац са идејом и као такав годинама је о „свом руву и круву“ организовао оригиналну Ликовну колонију за једног уметника у свом „Тодора вилајету“.

 Рецензент његове најновије књиге Стеван Мартиновић каже да „већ летимични поглед на досадашње књиге овог аутора, попут `Окоштавања разума`, говоре у прилог његовој свесности историјских и теоријских ритмова што су обележили време у нас“.

Мартиновић уочава да се  „у континуитету пишчевог опуса опажа и даље жеља за посве архаизираним конструкцијама реченица“. На крају свог виђења овог Тодоровићевог дела, Мартиновић запажа:

„Када Слободан Тодоровић пише књигу`Бојење казалица` која као нулту вредност има искључиво (ликовну) уметност, немогуће је  не осврнути се и на његов, уметношћу засут животни пут. Било да је реч о сликању, писању, свирању инструмената или припремању укусних  (старих)  специјалитета из кухиње ала Токи, несумњив је дар с којим се аутор ове књиге  рађа и живи. Иако обилује прегрштом  дидактичких радова, пасуса и страна на којима се читалац може  информисати о  делима Народног музеја у Смедеревској Паланци, Шломовићевој колекцији или настанку Версаја у Паризу, књига ипак, као и слика, тежи да буде читана  баш као што је и `сликана`- у различитим наносима `боја`, тачније  мисли. Њу је аутор писао онако како и сам види слику, или уметност – не да буде за коначну оцену, већ за  контеплацију и филозофију. Да према античкој теорији, лепотом и истином стигнемо до Олимпа што се зове рај.“

Пише: Д. Јанојлић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.