Originalna promocija grčkog izdanja knjige Dejana Crnomarkovića: NA JEZIKU HOMERA I HESIODA

IMG_1735-Dejan Crnomarković je jedini zavičajni pesnik čiji su stihovi prevedeni na jedan svetski jezik

 

Od Dejana Crnomarkovića to se i očekivalo. Na tako originalnu zamisao mogao je doći samo on. Priredio je promociju svoje knjige pesama bez publike. Događaj koji će se baš po tome i pamtiti zbio se u Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci. Pratili su ga samo predstavnici  medija. Njemu se posrećilo da mu knjiga poezije koja se prvi put pojavila 2005. godine u Srbiji, bude prevedena na grčki i objavljena za grčkog izdavača u Atini. U analima kulture ovog grada biće zapisano da je ovaj autor briljantnih stihova, prvi doživeo da svoje delo vidi, i čuje, na jeziku naroda iz kolevke civilizacije.

IMG_1729Njegove pesme, na lepom grčkom jeziku, kazivala je Marga Avramović, profesor grčkog i engleskog jezika, a na jeziku nastanka, dakle srpskom,  glumac Gradskog pozorišta Miša Bajkić. Pre ove promocije, Dejanova knjiga pesama na grčkom, imala je i televizijsko predstavljanje. Naime, ovaj daroviti poeta i izuzetan kolumnista, gostovao je u programu TV „Jasenica“, pa je tako o svemu ovome mogao saznati širi auditorijum.

Promociju je u galerijskom prostoru Narodnog muzeja, među slikama velikih  majstora, vodio Vladimir Đurđević, a  u predstavljanju grčkog izdanja Crnomarkovićeve knjige učestvovao je i akademski slikar Zoran Todor.

Vladimir Đurđević: Uobičajeno je da se predstavljanje knjiga obavlja pred publikom. Međutim, autor knjige o kojoj danas govorimo, odlučio je da organizuje promociju bez publike. Zato, na samom  početku, da saznamo iz kog razloga?

Dejan Crnomarković: Ja sam želeo da napravim nešto novo i neuobičajeno iz razloga što klasične promocije deluju prilično stereotipno i često dosadno. Jer, s knjigama se družimo nasamo, a na ovaj način, promocijom za medije, ući ćemo u sve domove i na taj način predstaviti ovu knjigu.

Vladimir Đurđević: Delo koje danas predstavljamo po  mnogo čemu je izuzetno. Naime, Dejan Crnomarković je jedini zavičajni autor čija je knjiga poezije prevedena na neki svetski jezik. I to ne na bilo koji jezik već na grčki. To je samo po sebi izuzetno, a osim toga to su pesme koje su svojevremeno imale izdanje i promociju u Smederevskoj Palanci. Dakle, ovo grčko izdanje štampano je na pismu kojim su pisali rodonačelnici poezije Homer, Hesiod i Sapfo. Pitanje koje se samo po sebi nameće kako je došlo do toga da se knjiga „O izgubljenim danima“ pojavi  na grčkom?

Scan-151128-0004Dejan Crnomarković: Ova knjiga je izašla u Atini. Izdavač je kuća iz Pireja, „Egdozis direkt“. Ona se pojavila na grčkom najviše zahvaljujući mojim prijateljima Pavlosu Lefasu i Nori Lefa. Oni žive u Atini i ova knjiga koju su dobili kao poklon jako im se dopala i onda su je ponudili grčkim izdavačima kojima se, takođe, dopala. I eto za nekoliko meseci smo stigli do prevoda te knjige i ona je osvanula u knjižarama u Grčkoj. Da nije bilo njih dvoje, ne bih sada bio u prilici da je promovišem i lično sam zbog toga veoma srećan. Lavovski deo posla obavila je Nora koja je prevela stihove i znam koliko se vezala za ovu knjigu. Zaista sam sada presrećan i ponosan na svoje prijatelje, na neki način i na sebe, pa i na grad i državu iz koje dolazim. Zemlja u kojoj je ta knjiga objavljena na neki način mi je bila obećana. Nekada, davno, početkom devedesetih godina prošlog stoleća živeo sam godinu dana na Kritu, a neke od ovih pesama koje se nalaze u knjizi, nastale su baš u tom periodu.

Vladimir Đurđević: Kako tebi kao autoru zvuče pesme na prilično neobičnom grčkom jeziku?

Dejan Crnomarković: Ne razumem, naravno, ništa, ali znam da je Nora Lefa koja je prevela pesme, a inače je arhitekta, doktor arhitekture, jako talentovana osoba i znam da je to uradila na najbolji mogući način. A grčki jezik mi je sam po sebi, možda zato što Grčku smatram posebnom zemljom, veoma drag. Hoću da kažem, da pored Nore,  drugi uvodničar i autor teksta koji se nalazi na početku knjige je Pavlos Lepas, doktor arhitekture i profesor  na Arhitektonskom fakultetu u Atini, čija su dela prevođena na nekoliko stranih jezika i autor je više knjiga. Koliko znam prevođen je na mnoge svetske jezike. Velika mi je čast da je upravo on, pored Nore, potpisao moju knjigu.

IMG_1736Vladimir Đurđević: Biće nekoliko promocija u Grčkoj.

Dejan Crnomarković: Ne znam tačno program promocija, ali znam da mi je ponuđeno od strane izdavača više mesta. Jedino što sada mogu reći to ja da 19., porodično, putujem u Grčku. Bićemo gosti u domu naših prijatelja. Ono što sada znam je da će nekoliko promocija biti u samoj Atini, a jedna negde na Peloponezu. Ali, želim reći da je meni jako značajna ova promocija ovde za moje sugrađane i za celu Srbiju. Na neki način, da to kažem u šaljivom tonu, osećam se kao reprezentativac Srbije u kulturi, jer imam priliku da predstavljam svoj grad i svoju domovinu u inostranstvu. Bitno je da kažem da od samog početka svog rada na knjigama, autor svih njihovih naslovnih strana je bio moj prijatelj Zoran Todor, akademski slikar iz Smederevske Palanke. On je, naravno, i na srpskom i na grčkom izdanju ove knjige autor naslovne strane, a o tome će i on sam nešto reći. Ali, moram da pomenem i našu jako dobru pesnikinju i profesora književnosti Maju Popović, autorku još jedne recenzije moje  knjige, koja će od strane izdavača biti objavljena u jednom grčkom časopisu, koji se bavi kulturom. Taj časopis će doneti i recenziju moje knjige. Koristim priliku da se i njoj zahvalim.

Vladimir Đurđević: Dejan je već nagovestio moje sledeće pitanje u ovom mini izlaganju predstavljanja svoje knjige.  Na ovom predstavljanju svakako treba reći nešto i o likovnom rešenju knjige, odnosno korica na kome je radio naš akademski slikar Zoran Todor. Ono predstavlja svojevrsnu repliku izdanja iz 2005. godine.

IMG_1737Zoran  Todor: Imao sam veliko zadovoljstvo da sam od samog početka prisutan u nastajanju ove knjige, posebno kad je reč o osmišljavanju njenih korica. Dobro se sećam kad se ona pojavila kod nas pod naslovom „O izgubljenim danima“ (28 pesama). Došli smo na ideju da na njenoj naslovnoj strani bude jedna moja slika, a tada sam radio na jednom ciklusu, gde je u osnovi dominirala muško-ženska figura. Ova slika na naslovnoj strani nosi naziv „Mladić koji posmatra grad“, koja se Dejanu jako dopala. Na srpskom izdanju ona se nalazi na celoj strani naslovne  korice. Kad je sve ovo krenulo s grčkim izdanjem ja sam bio s Norom u kontaktu, čak sam bio za to da na naslovnici bude jedna druga slika. Ali, prevagnulo je ovo rešenje koje vidimo na naslovnoj korici. Dobro je što novo izdanje ima takvu vezu sa onim prethodnim. Tako da sam kao dizajner i kao umetnik, ali i kao čovek koji već ima neko iskustvo u radu na naslovnim stranama knjiga, stekao lepo iskustvo. Mislim da je ovo ukusno i vrlo kvalitetno dizajnira knjiga. Ono što je meni jako interesantno i što je za meno novo, što za razliku od  nekih naših knjiga, ova ima neku posebnu mekoću.

Vladimir Đurđević: I jedno pitanje autoru knjige za kraj, da li možemo, posle duže pauze, da očekujemo jednu novu, originalnu knjigu poezije?

Dejan  Crnomarković: Ne znam  da li će uskoro biti nova knjiga poezije, možda neka kratka proza, a ono čega će sigurno biti, to će biti moje kolumne iz „Palanačkih“, verovatno prvih sto, a nadam se da će tokom iduće godine izaći iz štampe. Što se poezije tiče, o tom po tom – videćemo. To  će doneti vreme. A do tad ću uživati u ovoj knjizi koja je izašla u Grčkoj, koju zaista doživljavam kao životno delo.

Vladimir Đurđević: Ova promocija je trajala nešto duže nego što smo planirali, pa na kraju ipak moram da kažem nešto. Naime, o poeziji ne treba mnogo govoriti. Govoriti o poeziji nekako podrazumeva objašnjenje suštine. Sve u svemu ovu Dejanovu knjigu treba prepustiti čitaocima – da je čitaju na srpskom ili grčkom jeziku.

 

Dragoljub Janojlić

 

Pavlos LefasPavlos Lefas: SVEMIR U KOME JE ISTREBLjENA SVAKA SIGURNOST

 

Ako neko veruje da se vrednost poezije nalazi u sposobnosti da nas prenese, uz pomoć samo par reči, u druge svetove – i uglavnom u nepristupačne svetove naših osećanja, naših dubokih misli, naših sećanja – ova knjiga pesama će mu doći kao nagrada –  naglašava prof. dr Pavlos Lefas.

Ponekad svakodnevno, ponekad herojsko pisanje Dejana Crnomarkovića pokušava odlučno da prevaziđe smisao koji ujedinjuje, na prvom mestu jezik. Pisanje Dejana Crnomarkovića nastoji da otkrije ono što nam se nalazi pred očima, a nastoji da ne ostane tajno, ili bar nepoznato u našim haotičnim, složenim životima. Ima za cilj da prikaže ljudsku svakodnevnicu – kao svaka ozbiljna poezija.

Pesmu po pesmu, čitalac ima osećaj da ulazi u jedan svemir u kom je istrebljena svaka sigurnost, svemir u kom sve ono što deluje kao sigurno gubi značaj, a beznačajne stvari postaju jedino merilo, koje su po svojoj prirodi nekompetentne da ga vode. Sam, i nemoćan da upravlja veličinom svoje slobode i spektrom svojih izbora, čovek Dejana Crnomarkovića se troši u upravljanju svojom svakodnevnicom, u kojoj postoje i najviše i najobičnije, veličanstvene i beznačajne stvari. To upravljanje svakodnevnice, gde je jedino siguran neizbežan put do smrti, ističe se kao posao titana -odatle proizilazi osećaj ironije pomešan sa jakom dozom gorčine koju iskazuju njegove pesme.

 

10489730_10204011445025599_2268123808566728490_nNora Lefa: VIŠE OD JEDNE INTERPRETACIJE

 

Razlog zbog kojeg sam se uhvatila u koštac sa prevodom (nešto što nisam mogla da zamislim da ću raditi, budući da sam arhitekta) bio je lična potreba, sa istim smislom kao što je umetnost.

Iskustvo koje mi je svaka pesma donela bilo je jedinstveno, istovremeno neizdržljivo, tako da sam želela „da ga se rasteretim“ iznoseći ga u grčku javnost.

U svakom slučaju, projekat nije bio ni malo jednostavan: Dejan odaje utisak da je jasan, doživljava se duboko, ali u suštini daje više od jedne interpretacije, a njegovo metaforičko izražavanje je prepuno iznenađenja…, koristi srpski jezik na potpuno jedinstven način – ponekad na neuobičajen način daje smisao, ponekad smeštajući red reči u nesvakidašnje veze.

Nadam se da se ovaj ukus, koji se ne može opisati rečima, nije izgubio od onoga što i sam naziva „papir, boja, poruka“.

 

Scan-151128-0005Drugo izdanje knjige „Deo nemira“

 

Gotovo istovremeno kad i grčko izdanje knjige „O izgubljenim danima“, pojavilo se i novo, drugo izdanje, knjige „Deo nemira“ Dejana Crnomarkovića, u izdanju Narodne biblioteke „Milutin Srećković“. Ova knjiga prvi put je objavljena 1989. godine, a izdavač je bila Međurepublička zajednica za kulturu u Crnoj Gori. Povodom 25 godina od prvog izdanja Narodna biblioteka priredila je ovo ponovljeno izdanje, naravno, sa naslovnom stranom koju je uradio Zoran Todor.

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *