Svečano i dostojanstveno obeležena godišnjica Azanjske bitke: TU JE BUKNUO PLAMEN SLOBODE

IMG_1376-Na spomen-obeležje položeni venci i odata pošta palim borcima

 

U Azanji je obeležena godišnjica Azanjske bitke koja se dogodila 28. septembra 1941. kad su se pripadnici Drugog šumadijskog odreda, nošeni slobodarskim dugom, suprotstavili najvećoj oružanoj sili u Evropi – nemačkoj okupatorskoj vojsci.

Svečanost pred spomenikom u Vasiljevića kraju započeta je odavanjem pošte izginulim  borcima i polaganjem venaca na spomen-obeležje, a potom se prisutnima prigodnim  govorom obratio Zoran Đurđević, podsetivši da su se na današnji dan pre 74 godine u jutarnjim časovima ovde našli borci Drugog šumadijskog odreda.

IMG_1393-Dok su se pripadnici Oraške, Resavske i Palanačke čete odmarali, politički rukovodioci su pripremali zbor koji je trebalo da počne tačno u podne – dodao je Đurđević.- Na zakazano mesto bio je došao veći broj građana, ali planirani skup posle koga je veća grupa Azanjaca trebalo da se priključi Drugom šumadijskom odredu, nije održan pošto je neko o tome  dojavio  Nemcima.  Zbog toga su sve tri partizanske čete zauzele borbeni položaj. Borba je trajala nekoliko sati, a partizanska  vojska izgubila je  Vitomira Savića iz Cerovca i Svetislava Trifunovića iz Tropanje. Ova borba snažno je odjeknula širom slobodarske Srbije.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Azanja, Rodoljub Stanimirović, kazao je da je poslednjih godina bilo više upornih pokušaja da se ovaj ratni događaj pomakne na margine istorije i tako istisne iz pamćenja u čemu se nije uspelo, jer se na skupovima, kakav je bio ovaj danas, decenijama dostojanstveno obeležava sećanje na Azanjsku bitku i njene  hrabre borce.

Miodrag Moda Lazić ukazao je na značaj obeležavanja značajnih istorijskih datuma pa i ovog  ratnog događaja, založivši se da se među mladima širi i neguje slobodarski duh. Književnik IMG_1389Dragutin Paunić, ukazavši da je Azanjska bitka bila prva veća borbena operacija u Šumadiji, predložio je da se o njoj napiše studija, odnosno knjiga shodno njenom  istorijskom značaju. Govornicima se pridružio i svedok ovog događaja Dragutin Đuričić.

Spomenik  u Vasiljevićima je delo Žileta Mijatovića. Urađen je u bronzi i, na žalost, uočen je pokušaj da bude ukraden. Rodoljub Stanimirović preuzeo je obavezu da o tome upozna „čuvare reda i zakona“, kako ne bi došlo do skrnavljenja ovog obeležja.

D. J.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *