„Znanjem protiv droge“: PODELA NEDOZVOLjENIH DROGA I (3)

Projekat „ZNANjEM PROTIV DROGE“, PORTALA „ŠUMADIJSKE VESTI“, sufinansiran je iz budžeta REPUBLIKE SRBIJE – MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANjA.

(NAPOMENA: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

OPIJATI ( heroin, morfin, metadon), DEPRESORI/SEDATIVI ( barbiturati), STIMULANSI( amfetamini, kokain), HALUCINOGENI ( LSD, PCP, MDMA), KANABOIDI ( marihuana, hašiš), INHALATI (aceton, lepkovi, benzin…).

Opijati

Ovu grupu čine droge dobijene preradom opijuma. Opijum je sasušeni mlečni sok koji luči zarezana kora čaure belog maka. Veoma je korišćen kao sredstvo za ublažavanje bolova i uživanje (još su ga Sumeri nazvali „biljka sreće“). U 19. veku iz opijuma su izdvojeni alkaloidi morfin i kodein koji su u medicini korišćeni kao analgetici i sredstva protiv kašlja.

MORFIN je glavni sastojak opijuma i predstavlja najefikasnije sredstvo za ublažavanje bolova. Na ilegalnom tržištu može se naći u obliku tableta, kristala ili tečnosti za injekciono ubrizgavanje. Zbog svojstva da lako stvara toleranciju i jaku adikciju medicinska upotreba je pod strogom kontrolom.

HEROIN je preparat sintetizovan iz morfina (1883.godine) da bi ga zamenio kao bezopasna varijanta analgetika i leka protiv kašlja. Međutim, ubrzo je ustanovljeno da stvara jaku zavisnost i povučen je iz upotrebe. Zbog svojih svojstava, posledica koje izaziva kao i raspostranjenosti, heroin spada u najteže droge i predstavlja veliku opasnost za društvo.

METADON je sintetički opijat koji se koristi u terapiji opijatskih zavisnika da bi sprečio pojavu drastičnih apstinencijalnih sindroma.

Opijati su svrstani u grupu najopasnijih psihoaktivnih supstanci. Ove droge veoma lako izazivaju jaku zavisnost, a adikt je najčešće prinuđen da se oda kriminalu da bi došao do novca za drogu.

Sedativi

Najvažniji predstavnici ove grupe su BARBITURATI. U medicinsku upotrebu su ušli početkom veka kao sredstva za smirenje i uspavljivanje. Danas je upotrebi veliki broj lekova iz ove grupe koji se mogu zloupotrebiti.

U slučaju zloupotrebe, tolerancija i adikcija se javljaju veoma brzo. Izuzetno je opasna upotreba u kombinaciji sa alkoholom. Prilikom upotrebe veoma lako može doći do predoziranja i trovanja. Pokušaj apstinencije kod adikta izaziva drastičan i specifičan apstinencijalni sindrom (prividno poboljšanje, a potom sve jače i teže simptome koji najveći intezitet dostižu tek nakon sedam do osam dana; potom može doći do epileptičnih napada, a ponekad i do delirijum tremensa).

Strimulansi

Najrasporastranjeniji stimulansi na svetu su nikotin i kofein. Umerena upotreba ovih sredstava prouzrukuje blaži oblik intoksikacije. Postoje i jači stimulansi čija je upotreba nezakonita, a dejstvo veoma opasno. U ovu grupu spadaju kokain i amfetaminske droge.

KOKAIN je najjači stimulans prirodnog porekla. Dobija se preradom lišća koke, biljke koja uspeva u Južnoj Americi. Čist kokain je prvi put izolovan 1880. godine i primenjen u medicini kao anesteziono sredstvo prilikom operacija nosa i grla zbog svojstva da sužava krvne sudove. Na ilegalnom tržištu se javlja u obliku belog praha, a najčešće se unosi preko sluzokože nosa (ušmrkavanjem). Deluje kao veoma jak stimulans i stvara zavisnost.

AMFETAMINI su u medicinsku upotrebu uvedeni tridesetih godina 20. veka kao lekovi protiv prehlade, povišene temperature, pa i kao sredstva za mršavljenje. Danas su u upotrebi u terapiji narkolepsije i hiperkinetičkog sindroma kod dece. Prilikom zloupotrebe amfetamini podstiču aktivnost organizma do krajnjih granica izdržljivosti, pritom redukujući osećaj gladi i umora. Pokušaji apstinencije stvaraju jake posledice koje adikta primoravaju da nastavi sa upotrebom do kolapsa.

Halucinogeni

Medicinska upotreba halucinogena je vrlo retka. Njihovo dejstvo se manifestuje kao deformisano opažanje normalnih pojava praćeno halucinacijama. Najvažniji predstavnici ove grupe su LSD, PCP, MDMA (ekstazi).

LSD je sintetička droga proizvedena 1938. godine. Izaziva snažne halucinacije, a duža upotreba uzrokuje pojavu teških posledica. Tolerancija se javlja brzo.

PCP je anestetik i sedativ sa primenom isključivo u veterini. Proizvodi se veoma lako pa je poslednjih godina veoma rasprostranjena. Pod dejstvom PCP, korisnik ima osećaj nesavladivosti i ogromne snage, gubi osećaj bola, a nisu retki simptomi vrlo slični šizofreniji i paranoji. Krajnji rezultat je najčešće destruktivni i agresivno ponašanje. Stvara adikciju.

MDMA (ekstazi) je droga u obliku tableta ili pilula, sintetički stvorena i zamišljena kao sredstvo za smanjenje apetita, ali je veoma brzo uočeno da stvara zavisnost i povučena je iz upotrebe. U poslednje vreme ova droga je veoma popularna meću adolescentima u svetu, ali i kod nas (koristi se kao dodatni stimulans na tzv. rejv zabavama ). Izaziva hipersenzibilnost i halucinacije. Zbog hemijskog sastava često je u literaturi svrstan u grupu stimulansa.

Kanaboidi

Kanaboidi su psihoaktivne supstance dobijene od biljke Kasnabis sativa (indijska konoplja). Psihoaktivna dejstva poseduje aktivni sastojka lišća i cveta ove biljke – tetrahidrokanabiol (TNS).

MARIHUANA je droga koja se dobija sušenjem lista i cveta indijske konoplje. Koristi se pušenjem labavo smotane cigare („džoint“). Male doze obično stvaraju nemir i pojačan osećaj ugodnosti, a često i stanje relaksiranosti. Česti simptomi su i promene senzorne percepcije i jak osećaj gladi. Jake doze mogu uzrokovati psihotične vizije pa i akutno trovanje i toksične psihoze. Marihuana je najrasprostranjenija ilegalna droga.

HAŠIŠ je smola koja se odvaja sa cvetova i plodova kanabisa. Hašiš sadrži sedam puta više TNS nego marihuana.