У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА НОВА КЊИГА ДРАГОЉУБА ЈАНОЈЛИЋА

У Народном музеју у Смедеревској Паланци представљена је књига Драгољуба Јанојлића „Сан
и јава Радосава Прелевића.“ У њој је осветљен пут педагога и ликовног ствараоца: од његовог
раног детињства до ових дана. Он оставља видљив траг у ликовној култури Смедеревске
Паланке и још увек палету и кичицу не испушта из руку. И даље ствара оним еланом као и кад
је као основац почео да црта и наговештава своју уметничку будућност. Иза овог
дипломираног педагога су године плодног сликарског рада и многе изложбе на којима је
публици показивао своја остварења.
На његово ликовно стваралаштво пригодним текстом осврнула се др Ана Милошевић, а пред
публиком у Народном музеју прочитала га је водитељка промоције Биљана Поповић.
„Кад сам добила књигу „Сан и јава Радосава Прелевића“ коју потписује Драгољуб Јанојлић,
помислила сам да се ради о класичној монографији посвећеној једном уметнику“ – написала је
др Ана Милошевић. „Међутим, пажљивије ишчитавање показало је да је карактер ове
неуобичајене публикације потпуно другачији (чак је у каталогу Матице Српске, књига
окарактерисана као биографски рома.“ Када сам замољена да о „Сну Радосава Прелевића“
нешто напишем, осетила сам дилему: шта ја као историчар уметности могу да напишем о
нечему што није сликарска монографија, или макар, није само сликарска монографија, већ пре
типологија једног богатог живота у коме сликарство игра важну улогу. Тај задатак произашао је
из чињенице да је структура књиге одређена и обликована промишљањем Драгољуба
Јанојлића, новинара, публицисте и књижевника који је себи у задатак дао да, на њему
својствен начин и често из сасвим личног угла, расветли и публици предочи како животни пут,
тако и стваралачки опус његовог пријатеља Прелета.“
У наставку др Ана Милошевић је предочила да се књига састоји из више делова који се могу
читати хронолошки али и одвојено, сваки за себе. У поглављу „Васпитач, сликар, педагог“,
испреплетени су животопис Радосава Прелевића и његов сликарски пут. Бираним речима,
аутор књиге Драгољуб Јанојлић усмерава читаоца ка ономе што је најважније: и образовање и
окружење, трновит животни пут и непрестана борба, људи који су утицали и инспирисали,
људи без којих је остао, све је водило и кулминирало у дубокој и насушној Прелевићевој
потреби за стварањем.

„Чини ми се“ – наставља др Ана Милошевић – „ да је Јанојлић хтео да нагласи: из живота је
проистекла уметност али је на много начина и бацила на њега другачије светло и дала му
посебан смисао“. „На огњишту предака у селу Убли“ представља поглавље у коме се попут
разгранате крошње преплићу идентитетске тежње оличене у потрази за скоро „митским“
селом из кога Прелевићи потичу и рани уметнички кораци школарца у Косовској Митровици,
дугогодишња вокација педагога у Смедеревској Паланци и неизбежни, богати и разновсни
уметнички опус обележен изложбама, сусретима, колонијама… „Јанојлић нас“ – наставља Ана
Милошевић – „кроз приповедање води и усмерава цитатима из интервјуа, наводима
очевидаца и колега сликара. И све то, а односи се на оба поглавља, поткрепљено и
документовано богатим визуелним материјалом из породичне архиве.“
Томе др Ана Милошевић додаје и ово: „Посебне сегменте ове књиге и за мене, морам да
признам, најзначајније и највредније, представљају тематски разврстане и са пратећим
ксталошким апаратом дате, репродукције слика и цртежа Радосава Прелевића. Документарни
„Записи са ратишта“, разноврсни и живописни „Мотиви из Србије“, ведуте Свете Горе и Мостара, „Мотиви из Црне Горе“, слике у власништву хотела и ресторана, приватних лица,
мртве природе, слике са метафизичким призвуком и оне које нагињу апстракцији, портрети,
пропутовања, и на послетку, сегмент посвећен породици. Књига се завршава пописом
самосталних и колективних изложби, избором публикација и ликовних колонија на којима је
Прелевић учествовао, фотографијама…За онога који зна да гледа, све се осведочава као
стилски неуобичајено кохерентно. Рекло би се, од почетка до краја, да су то дела исте
сликарске руке и исте уметничке воље и љубави према мотиву, боји и енергичном потезу.
Делове из књиге о Радосаву Прелевићу читали су позоришни посленици Смедеревске Паланке
Аца Мишић и Раде Михајловић, а о овом делу говорили су још аутор Драгољуб Јанојлић и
педагог и сликар Радосав Прелевић. Промоцију су с пажњом пратили и представници Савеза
књижевника у отаџбини и расејању из Новог Сада, чији је Драгољуб Јанојлић члан, а Радосав
Прелевић пријатељ.

Д.Ц.