„Znanjem protiv bolesti zavisnosti“: MARIHUANA – NAJČEŠĆE KORIŠĆENA DROGA U SVETU I KOD NAS (19)

Projekat „ZNANjEM PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI“ sufinansiran je iz budžeta Opštine Smederevska Palanka.

(NAPOMENA: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

Marihuana je najčešće korišćena droga u svetu i kod nas. To je zelena, braonkasta ili siva mešavina sitno iseckanih suvih cvetova, lišća, stabljika i semenki indijske konoplje (canabis sativa).

U svetskom žargonu postoji preko 200 naziva za marihuanu, a kod nas se najčešće koriste termini: trava, vutra, šit (hašiš), pot, gandža, mara… Obično se puši umotana u cigarete koje se nazivaju džoint (joint) ili u luli (pajp, ćilam, nargila).

Ima jači miris od duvana i cigarete kao i od duvana u luli. Poslednjih godina u cigarete marihuane se stavljaju i druge droge kaošto je krek ili kokain. Neki korisnici marihanu uzimaju sa hranom ili piju kao čaj.

U Severnoj Americi tokom gajenja često se biljka zaliva vodom u koju se dodaje više vrsta hemikalija koje daju marihuani dodatne halucinogene efekte prilikom konzumiranja, a i dovode do zavisnosti.

Glavni sastojak u marihuani (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahydrocannabiol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu različitih organa.

Kad se smesti, THC pokreće seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Efekti marihuane zavise od jačine i potencije THC-a koju sadrži. Jačina droge se meri u odosu na prosečnu količinu THC-a . Marihuana prosečno sadrži 3% THC-a.

 

Zdravstvene teškoće

 

Marihuana je štetna i rizična po zdravlje. Veoma je teško precizno ispitivati dejstvo marihuane obzirom na činjenicu da ne postoji sistem u našem organizmu na koji ona ne deluje. Pored toga, ova droga u sebi kombinuje dejstvo različitih kategorija opijata, kao što su alkohol, sredstva za smirenje ili halucinogene droge.

Marihuana može biti štetna na mnogo načina, kako u trenutku uzimanja, tako i tokom dužeg vremena konzumiranja. Upotreba marihuane prouzrokuje: probleme sa pamćenjem i učenjem, zaboravljanje, gubitak koordinacije, dezorijentisanost, iskrivljenu percepciju, ubrzani rad srca, anksioznost i napade panike, napade paranoje, straha i smeha, napetost, zakrvavljene oči, povećan apetit.

 

Posledice korišćenja marihuane

 

Oštećenje mozga i centralnog nervnog sistema, poremećaji u radu reproduktivnih organa i radu srca, povećanje krvnog pritiska, rak.

 

Uticaj na mozak

 

THC oštećuje nervne ćelije u delu mozga zaduženom za pamćenje. Naučnici su otkrili da THC menja način na koji informacije dolaze do mozga i prerađuju se u hipokampusu (limbički sistem mozga koji je od presudnog značaja za učenje, pamćenje i integraciju iskustava sa emocijama i motivacijom). Neuroni u sistemu prerađivanja informacija u hipokamusu i aktivnost nervnih vlakana u ovom području ometeni su prisustvom THC-a.

Dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.

 

Uticaj na pluća

 

Onaj ko redovno puši marihuanu ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavanje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Pušenjem „trave“ se povećava rizik od pojave bronhitisa i upale pluća, a pet džointa nedeljno, u tom smislu, predstavljaju ekvivalent dnevno popušenoj pakli cigareta. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon-monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Ovo može biti zbog toga što korisnici marihuane dublje udišu dim i duže ga zadržavaju u plućima kao i zbog toga što se dim marihuane ne filtrira.

Dugotrajno pušenje marihuane izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i emfizema i raka pluća i disajnih puteva.

 

Uticaj na srce i krvni pritisak

 

Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema.

 

Uticaj na trudnoću

 

Upotreba bilo koje droge škodi zadravlju žene u trudnoći, periodu kada ona treba posebno da se neguje i brine o sebi i svom zdravlju. Zloupotreba droga je u suprotnosti sa pravilnom ishranom i kontrolisanim aktivnostima tokom trudnoće i nepovoljno utiče na funkcionisanje imunološkog sistema a može naškoditi i fetusu. Istraživanja pokazuju da su bebe rođene od majki koje su u toku trudnoće uzimale marihuanu lakše i imaju manju glavu od beba čije majke tokom trudnoće nisu uzimale ovu drogu. Javljaju se problemi u funkcionisanju nervnog sistema i koncentracije kod dece čije su majke pušile maihuanu za vreme trudnoće. Dojilje koje uzimaju marihuanu, putem mleka prenose određenu količinu THC-a na bebu što može da uspori razvoj motorike kod bebe.

 

Uticaj intezivnog konzumiranja marihuane na učenje, ponašanje i motivaciju

 

Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagoveštaji gubitka motivacije (amotivacioni sindrom). Takve osobe ne zanima šta se sa njima dešava, nemaju želju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju sopstveni izgled. Oni koji rade ili idu u školu postižu slabe rezultate.

Jedna studija sprovedene među srednjoškolcima pokazuje da vitalne sposobnosti u vezi sa koncentracijom, učenjem i pamćenjem izuzetno slabe kod onih koji redovno uzimaju marihuanu, čak i posle prekida od 24 sata. Upotreba marihuane među tinejdžerima prouzrokuje slabiji uspeh u školi, devijantno ponašanje, delinkvenciju i agresivnost, suprostavljanje i loše odnose sa roditeljima, druženje sa delinkventima i uživaocima droga.

Takođe, istraživanja pokazuju regresivno ponašanje (sisanje prsta, bes) kod dece predškolskog uzrasta čiji roditelji uzimaju marihuanu.

 

Zavisnost

 

Zavisnost od bilo koje droge postoji kad postoji snažna, nekontrolisan želja i potreba za njenim konzumiranjem, uprkos saznanjima o negativnim zdravstvenim i društvenim posledicama. Marihuana zadovoljava ovaj kriterijum.

Postoje mišljenja da marihuana ne izaziva zavisnost, međutim najnovija istraživanja su pokazala da se kod ove droge dugotrajnim korišćenjem  podiže prag osetljivosti uživaoca i povećava se njegova tolerancija na drogu, pri čemu  se razvija i zavisnost. Kao i kod drugih oblika zavisnosti i u ovom slučaju se pojavljuju prateći efekti. Korisnici pokazuju znakove zavisnosti, jer kad ne uzimaju drogu javalja se apstinencijalna kriza: nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak težine i drhtanje ruku. Prema jednoj studiji, kod maldih koji uzimaju marihuanu i kod kojih je ranije zabeleženo antisocijalno ponašanje brzo je došlo do stvaranja zavisnosti na ovu drogu. Ova studija, je takođe, pokazala da je kod problematične omladine koja puši cigarete, uzima alkohol i marihuanu, napredovanje od prvog do redovnog uzimanja marihuane bilo toliko kao napredovanje do redovnog pušenja cigareta, a još veće nego do redovnog uzimanja alkohola.

Između ostalog, istraživanja na životinjama sugerišu da marihuana stvara i fizičku zavisnost, što se potvrđuje apstinencijalnim krizama kod ljudi. Kod redovnih korisnika marihuane može se razviti tolerancija što znači da su im potrebne veće količine droge da bi se postigli željeni rezultati, koje su ranije postizali sa manjim dozama.

 

Koliko marihuana ostaje u organizmu?

 

Posle konzumiranja marihuane, njen glavni halucinoogeni sastojak THC ostaje u organizmu od 3 do 30 dana u zavisnosti od metabolizma osobe. Ako se baš konkretno traži da li je neko  konzumirao marihuanu, ispitivanje mora da se radi direktno za THC, odnosno opojne droge. Po konzumiranju marihuane, THC ostavlja tragove u plućima, krvi, mozgu, jetri, masnom tkivu, bubrezima i kosi. Obično se testovi na opojne droge rade analizom urina, gde se može ustanoviti prisustvo THC do 30, a u zavisnosti od metabolizma i do 45 dana. Najnovija istraživanja u SAD pokazuju da tragovi THC najduže ostaju u korenu kose i to čak do tri godine od konzumiranja.