„Znanjem protiv bolesti zavisnosti“: NARKOMANIJA – BOLEST ZAVISNOSTI (18)

Projekat „ZNANjEM PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI“ sufinansiran je iz budžeta Opštine Smederevska Palanka.

(NAPOMENA: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

Kako prepoznati osobu koja zloupotrebljava isparljive rastvarače (lepak, boje, lakove, benzin, razređivač, aceton)?

Ove supstance prouzrokuju stanja slična pijanstvu, a prepoznaju se po sledećim znacima:

  • Jaka sekrecija iz nosa i suzne oči;
  • Slaba mišićna kontrola, teturanje nakon udisanja;
  • Dah i odeća mirišu na supstancu koja je udisana;
  • Psihomotorna uznemirenost;
  • Nerazgovetan govor;
  • Neprijatan zadah;
  • Postojanje plastičnih ili papirnih kesa ili platna sa sasušenim lepkom ili talogom;
  • Zamazana odeća ili delovi tela (ruke, lice);
  • Dremljivost ili besvesno stanje.

Naravno, navedeni znaci su samo orijentacija, signal da se posumnja na zloupotrebu droga. Pojavljivanje ovih znakova je individualno i nije obavezno da će se oni pojaviti kod svake osobe koja zloupotrebljava određene droge. Ni njihovo pojavljivanje nije  siguran dokaz zloupotrebe, ali zajedno sa već navedenim opštim znacima, ovi znaci treba da učvrste sumnju o upotrebi supstanci i podstaknu odgovornost roditelja da se obrati stručnjacima za pomoć.

 

Šta treba da preduzmete ako posumnjate da vaše dete zloupotrebljava neku psihoaktivnu supstancu?

 

Prvi i jedini korak koji treba da sami preduzmete kada posumnjate da vaše dete koristi droge je da konsultujete stručnjake. Možete se obratiti relativno velikom broju ljudi koji se u Srbiji bave pedijatrijom, dečijom psihijatrijom, psihologijom, psihoterapijom, bolestima zavisnosti, ali je svakako najbolje da kontaktirate stručnjake specijalizovanih ustanova za prevenciju i lečenje bolesti zavisnosti.

Od toga koliko brzo učinite ovaj korak, u velikoj meri zavisi da li će tretman uspeti da spreči nastanak zavisnosti od droga.

Možda ne možete učiniti sve, ali to nije razlog da ne učinite ništa od onog što se preporučuje kao korisno i potrebno za sprečavanje zloupotrebe droga.

Možda je baš to ono što će vaše dete spasiti od rizika i učiniti da ostatak života provede srećnije, a uz njega i vi kao njegovi roditelji.

Možda druge šanse neće biti. Budite sigurni – ta insvesticija se isplati.

 

Narkomanija – bolest zavisnosti

 

Narkomanija kao oblik zavisnosti od hemijskih sredstava uključuje kompulzivnu upotrebu sredstava koja izazivaju i zavisnost od droge, a karakterišu je :

  • Neodoljiva žudnja za nastavljanjem uzimanja droge – psihoaktivne supstance ( tj. supstance koje menjaju stanje svesti, raposloženje i ponašanje ) prirodnog ili sintetičkog porekla;
  • Dugim uzimanjem droge dolazi do porasta tolerancije, pa se količina droge povećava radi postizanja odgovarajućeg farmakodinamičkog i psihološkog efekta;
  • Psihička ili fizička zavisnost ili jedna i druga;
  • Apstinencijalni sindrom nakon prestanka uzimanja drtoge ;
  • Štetne posledice za poojedinca i društvo.

Znatiželja, nezadovoljstvo i mladalačka pobuna protiv sveta, želja za prihvatanjem u društvu koje im imponuje, nesigurnost i nedostatak samopouzdanja – samo su neki od razloga zbog kojih mladi ljudi počnu da eksperimentišu sa drogama.

Roditelji, u večnoj trci da porodici osiguraju „ normalan“ život, mogu se naći u situaciji da ne reaguju na vreme. Ponekad se i rodtelji koji misle da rade „najbolje“ nađu pred zidom i užasnom spoznajom da se njihovo dete kocka sa budućnošću i životom.

Zato, treba naći vremena i razgovarati , treba poznavati svoje dete. Baš kao što dete učimo rešavanju drugih životnih problema i situacija, tako ne treba zatvarati oči ni pred drogama.

Mlad čovek mora da nauči kakva mu zaista opasnost preti. Porodična sreća, pa i život mogu biti cena kojom se plaća zanemarivanje i pomisao „ moje dete se ne drogira, to rade neka druga deca“.

Roditelji , po pravilu, kasnije primete da im je dete zavisnik od droga. Deca koriste drogu i po nekoliko godina, a njihovi roditelji to saznaju, recimo, tek u poslednja dva meseca. Osim što su zauzeti i preokupirani borbom za osiguranje egzistencije, najčešće su rodietlji „slepi“ za promene u ponašanju kod svoje dece. Šta više, roditelji negiraju promene u detetovom ponašanju.

Vreme počinjanja konzumiranja psihoativnih supstanci u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Čak se kod sve mlađih i mlađih adolescenata , kod dece od 12, 13, ili 14 godina uspostavlja zavisnost ili zloupotreba uzimanja droga. Obzirom da adolescenti još nemaju sopstvenu organizovanu ličnost, oni žele da se identifikuju sa vršnjacima, da postanu deo grupe u kome neće da štrče ni na koji način.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *