„Znanjem protiv bolesti zavisnosti“: RIZIČNE GRUPE (20)

Projekat „ZNANjEM PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI“, sufinansiran je iz budžeta Opštine Smederevska Palanka.

(NAPOMENA: Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

 

Ogromna je želja za dokazivanjem, ogromna je radoznalost adolescenta

 

Adolescent tek utvrđuje granice svojih mogućnosti. On ne zna koliko daleko može da trči, koliko može da voli, koliko može da podnosi bol. Jedna od njihovih važnih osobina je omnipotencija. Misle da nogu da ostvare sve što požele, da mogu da nadvladaju sve prepreke. Oni nisu svesni da se zavisnost uspostavlja brzo i da se iz nje izlazi veoma teško. Kao što je rekao Nathaniel Emmons: „Navika je kako najbolji sluga, tako i najgori gospodar.“ Navika  (habituacija) se u savremenoj literaturi svrstava u psihičku (emocionalnu) zavisnost. Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma u kojem osoba oseća jaku potrebu za stalnim uzimanjem droge kako bi se zadržao osećaj dobrog psihičkog stanja i zadovoljstva. Pretežno psihičku zavisnost uzrokuju kokain, kanabis i neki halucinogeni. Ostali (opijati, amfetamini, neka sredstva za smirenje itd.) uzrokuju i psihičku i fizičku zavisnost, a samostalna fizička zavisnost je jako retka. Fizička zavisnost je rezultat ćelijske adaptacije na drogu. Droga postaje deo poremećnog metabolizma zavisnika i u slučaju naglog prekidanja konzumacije droge dolazi do apstinencijalnog sindroma. On se ispoljava žudnjom, vegetativnim sindromom i somatomotornim simptomima, a u retkim slučajevima i konvulzijama i psihotičnim fenomenima.

Tolerancija na droge je stanje u koje organizam dolazi nakon produženog uzimanja tog sredstva pri čemu je za održanje dobrog funkcionisanja potrebno povećavati dozu. Za sredstva koja imaju slična svojstva i način delovanja javlja se kombinovana (ukrštena) tolerancija.

Širenje zloupotrebe droga može se protumačiti na nekoliko načina. Posledica je širenja i jačanja međunarodnog kriminala sa povećanjem proizvodnje i ponude; promenom kvaliteta života i povećanim zahtevima koje moderno društvo stavlja pred čoveka.

 

Rizične grupe

 

Zloupotreba droge prisutna je u svim dobnim grupama, ali je ipak najrizičniji uzrast – adolescentno doba. „Krivci“ za to su novi načini zabave, trendovi, pozitivni stavovi prema drogama, materijalistička filozofija, hedonistička orijentacija prema životu, povodljiv adolescentni karakter itd. Osećaj inferiornosti i nedostatak samopoštovanja, loše socijalne prilike u porodici, nedostatak roditeljske pažnje i ljubavi doprinose verovatnoći da će adolescent posegnuti za drogama.

 

Psihodinamski faktori narkomanije

 

Bitan etiološki (uzročni ) faktor u pojavi narkomanije su teškoće prilagođavanja koje su  različito uslovljene. Psihodinamske škole koje naročito ispituju patogenetske faktore društva koji uslovljavaju poremećaje ličnosti, navode da su faktori međuljudske konkurencije, vrednovanje slabijeg i jačeg, povod za stvaranje psihičke tenzije i straha kao njene posledice. Taj strah iscrpljuje energiju ličnosti i dovodi do teškoća prilagođavanja. Odbrana od tog straha, svesno ili nesvesno, ugrađenog u ličnost, može između ostalog biti i narkomanija. Prema tome, gledano sa psihološkog stanovišta, narkomanija je simptom bolesti, a ne poseban entitet. Sa socijalnog stanovišta, ipak je treba klasifikovati kao posebnu bolesnu reakciju, jer su njene posledice asocijalne i specifične. Dok, npr. veliki broj neurotika uspeva da zadrži produktivni stav u društvu, narkomani u pretežnom broju slučajeva postaju asocijalni, naročito pasivnošću prema dužnostima koje društvo postavlja kao nužne (školovanje, posao, brak i dr.). Narkomanija najčešće se javlja kod sociopatskih ličnosti. Kod narkomana, osnovni okviri ličnosti ispunjeni su gubitkom interesa za širu i užu okolinu, smanjenjem produktivnosti, postepenim opadanjem moći adaptacije.

Zanimljivo je i okupljanje narkomana. Oni u svoje grupe nerado primaju osobe koje ne uživaju u opojnim drogama. Ovo okupljanje, prema mišljenju nekih autora, ne potiče samo iz opreza prema vlastima, nego i odatle što interpersonalne veze narkomana imaju svoje posebne crte. Zbog njih ulazak drugih osoba ugrožava homogenu klimu grupe.

Izdvajanje narkomana uslovljava i društvo, jer ih sa sociološke tačke posmatranja smatra asocijalnim i manje vrednim.

 

Kategorije konzumenata

 

Osobe koje uzimaju drogu se uslovno se mogu podeliti u dve grupe: u prvoj se nalaze tzv. „uspešni konzumenti“ koji uzimaju droge u svrhu stimulacije i smirenja, a služe ima kao pomoć u trci za materijalističkim ciljevima modernog društva (karijera i zarada novca).

U drugu skupinu spadaju oni koji beže od stvarnosti jer misle da se nesposobni za život, neuspešni i nedovoljno poštovani.

Podaci o broju zavisnika se moraju uzeti sa rezervom jer se do podataka može doći samo posredno, preko registrovanih zavisnika u medicinskim institucijama, preko smrtnih slučajeva izazvanih predoziranjem ili putem registrovanih kriminalnih aktivnosti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *