Povećan obim posla u palanačkom Domu zdravlja: SARADNjE SA RUKOVODSTVOM BOLNICE – NEMA

– Dakle, ono što treba da se radi u Bolnici, radimo mi i to smo prihvatili samo zarad pacijenata, da ih ne bi vraćali i tako izlagali još većem maltretiranju – objašnjava dr Jasmina Stojković, direktorka Doma zdravlja

 

 

Uprkos „restriktivnoj“ zdravstvenoj politici, koju sprovodi Ministarstvo zdravlja, palanački Dom zdravlja za sada uspešno odoleva brojnim teškoćama. O aktulenim problemima, planovima, saradnji sa Bolnicom „Stefan Visoki“, razgovarali smo sa direktorkom ove ustanove, dermatologom dr Jasminom Stojković, i pomoćnikom direktora, specijalistom urgentne medicine, dr Slađanom Brkušanin.

Proteklo leto pamtićemo po najdužem zabeleženom toplotnom talasu u našem gradu, od kako se vrše meteorološka merenja. Imajući u vidu da ovakvo vreme ne pogoduje hroničnim bolesnicima, prvo pitanje za dr Slađanu Brkušanin bilo je – da li se Hitnoj pomoći u Palanci tokom leta obraćalo više pacijenata, nego ranijih godina.

Dr Brkušanin: Tokom leta smo imali neuobičajeno veliki broj ambulantnih pregleda. Mesečno, terenska služba hitne pomoći ima 230 do 250 intervencija. Ali broj ambulatnih intervencija je znatno povećan, sa 1000 do 1200, na 1500. Pre svega, znatno se uvećao broj pacijenata koji su dolazili zbog alergije. To su, bukvalno, alergije na sve i svašta. Alergijske manifestacije su postale češće, burnije, i ljudi ih se više plaše, nego što je to ranije bio slučaj. Dovoljno je da u novinama pročitaju da je neko umro od ujeda stršljena u roku od 10 minuta, ili da su ujedi pčela i osica ove godine mnogo teži nego ranije. No, svakako je zabeležen ogroman porast alergijskih rakcija, od kojih za neke nismo odmah mogli da utvrdimo čime su uslovljene. Takođe, zabeležili smo ogroman porast traumatoloških stanja. Povrede na radu, povrede u kući, i u gradu i u selima. To se vidi po broju nalaga za davanje antitetanusnog seruma – jer zaštita protiv tetanusa mora biti zakonski sprovedena.

Palanačke: Pomenuli ste antitetanusne serume i vakcine, i lekove koji ublažuju alergijske reakcije. Da li je Dom zdravlja imao dovoljno lekova, ako imamo u vidu birokratizovanu proceduru njihove nabavke?

Dr Brkušanin: Tu smo imali dva problema. Manji problem bio je blokada računa Doma zdravlja. Drugi problem je tender. Ne tender Doma zdravlja, nego tender, sam po sebi. Ne znam ko je smislio centralizovanu nabavku, ali ona daje katastrofalne posledice, ne samo u zdravstvu. Mi na jedan ugovor, na jedan potpis, čekamo po sedam dana. Zašto sedam dana? Danas kada imamo mejlove, kompjutere, skeniranje, to je neopravdano gubljenje vremena. Međutim, nismo mi krivi ako upadnemo u neki cajtnot. Recimo ako uočimo da ostajemo bez tetabulina, jasno je da treba da obnavljamo ugovor. Ali to nije jednostavno. Propisi su takvi da dopuštaju nabavku količina svakog leka, na osnovu fakturisanih usluga, odnosno potrošnje tog zdravstvenog materijala u prethodnom periodu. I za to dobijate ograničena novčana sredstva iz RFZO. Mi tržimo dodatna sredtsva za nabavku lekova kada vidimo da je potrošnja ubrzana. Ko je mogao da predvidi da će ovoga leta biti više povreda, koje zahtevaju davanje antitetanusnog seruma? Ili da će biti toliko alergijskih reakcija zbog čega nam je bilo potrebno mnogo antihistaminika i koritkosteroida? Kada naručujemo, obično damo malo veću cifru, ali nam oni iz RDZO onda udare packe, i kažu: a, ne, ne može toliko, prošle godine ste tražili 1.500 ampula, toliko ćete dobiti i ove godine. E, to je onaj administrativno-birokratski deo ove priče. Ti ljudi ne sede i ne rade sa pacijentima, oni rade sa papirima. Papir je jedno. Život je drugo. Dakle, ako je snabdevanje bilo otežano, to ni jednoga trenutka nije bila naša greška.

Palanačke: I šta radite u takvim situacijama?

Dr Brkušanin: Pa, dovijamo se na razne načine. Sve do toga da smo i direktora, dr Jasmina, i ja, i neke naše kolege iz svog džepa kupovali lekove u privatnim apotekama. A dešavalo se da tih lekova nema ni u privatnim apotekama.

Drugi naš sagovornik, dr Jasmina Stojković, na čelu Doma zdravlja je već pet godina. Za to vreme obezbeđene su mnoge donacije, nabavljena nova oprema, iako su vremena, od početka njenog mandata, bila veoma teška. Dr Stojoković ističe da je sve što je postignuto delo tima na čijem je čelu, i naglašava da je pomenuti tim obezbedio Domu zdravlja akreditaciju, što nije pošlo za rukom mnogim ustanovama primarne zdravstvene zaštite u Srbiji.

Palanačke: Primarna zdravstvena zaštita u poslednje vreme dodatno je opterećena velikim brojem pacijenata koji dolaze u biohemijsku laboratoriju na analizu krvi.

Dr Stojković: Naša laboratorija ne bi bila opterećena da se radi po pravilima. Problem je u tome, što kada pacijent stigne do bolnice, kada njega pregleda lekar specijalista i zaključi da treba da se urade neke laboratorijske analize, taj lekar po pravilu i po svim propisima treba da pacijenta uputi na analizu krvi bolničkoj biohemijskoj laboratoriji. Sve dok se ne utvrdi dijagnoza, pacijent je isključivo u opsegu odgovornosti Bolnice. Međutim dešava se da lekar primi pacijenta, pregleda ga, napiše koje laboratorijske analize treba da mu se urade, i vrati pacijenta u Dom zdravlja. Ponavljam, to nije po propisu. Mi smo u vezi sa tim imali i nekoliko sastanaka sa direktorkom Fonda zdravstvenog osiguranja u Smederevu. I ona i mi smo pisali dopise Bolnici, opiminjući ih da to nije po propisu, međutim – tu saradnje nema. Zbog toga je, nažalost, naša laboratorija preopterećena. Dakle, ono što treba da se radi u Bolnici, radimo mi i to smo prihvatili samo zarad pacijenata, da ih ne bi vraćali i tako izlagali još većem maltretiranju. Da se ne bi osećali ugroženim, jer se i ovako često osećaju veoma degradiranim. Problem je u tome što je velika gužva u laboratoriji, veoma veliki pritisak, kako na mali broj laboranata koji imamo, tako i na taj jedan jedini analajzer, koji radi na granici svojih kapaciteta.

Palanačke: Problem je i nedostatak odgovarajućeg kadra?

Dr Stojković: Ministarstvo nas limitira kada se radi o ljudskim resursima. Svaki eventualni prijem novog radnika ograničen je kadrovskim planom. Čak i kada imamo manje kadra po kadrovskom planu, ne dobijamo zeleno svetlo za prijem novih radnika. To je zbog te „racionalizacije“, ili kako je oni već zovu. To nije dobro za nas kao ustanovu, a naravno da nije dobro ni za građane naše opštine, jer oni to najviše osećaju. Imamo veoma malo lekara. Zaposleni u primarnij zdravstvenoj zaštiti su veoma opterećeni, posebno u ovim letnjim mesecima, kada kolege idu na odmor, pa onda moraju da primaju i svoje pacijente, i pacijente odsutnih kolega. Neretko, jedan lekar Doma zdravlja mora da pregleda i preko 70 pacijenata dnevno. Verujte, lekari su na ivici snage, a pacijentima, takođe, sve to teško pada. Razumemo i nestrpljivost i ogorčenost pacijenata.

 

V.Đ.

 

Dr Brkušanin: Pacijenti treba ovo da znaju

 

Doktorka Brkušanin govorila je i o nemogućnosti Dom zdravlja, a naročito Službe hitne pomoći, da sa rukovodstvom Bolnice ostvari dogovor o  jedinstvenom pristupu zbrinjavanju nekih urgentnih stanja.

Dr Brkušanin: Želim da pacijenti znaju ovo što ću sada reći. Mi u Hitnoj, akutni infarkt zbrinemo po savremenim standardima. U svakom trenutku imamo lek koji se zove „Plaviks“, koji odmah počinje da radi fibrinolizu, rastvara tromb. Dakle, mi postupamo u skladu sa najsavremenijim standardima urgentne medicine. I zato sa punim pravom očekujemo da kada takvog pacijenta pošaljemo u Bolnicu, u koronarnu jedinicu, da ga, a to treba uraditi u oko 90 odsto slučajeva, oni upute u Beograd, na interventnu kardiologiju. Tamo će pacijentu uraditi koronaografiju, ugraditi stentove. Dakle, ne treba držati pacijenta u koronarnoj jedinici dve-tri nedelje, i lečiti starim metodama. Pacijent mira hitno u angio-salu, a tamo dežuraju 24 časa dnevno. Tako su mene učili vrhunski kardiolozi. Tako me je učio profesor Ostojić. Kada smo ponudili da pacijenra prati naša ekipa do Beograda, pitali su nas iz Bolnice „ko će to da plati“. Ma pustite plaćanje, važno je da spasimo život mladiću koji je sedamdeset peto godište, a koji je doživeo infarkt.