Dakle, Berlin!
Nekim gradovima se uvek vraćate. Upravo tako je meni sa Berlinom.
Tu se oseća sloboda na svakom koraku i živi se punim plućima. Neguje se individualnost i umetnički duh, te ćete ljude koji žive u Berlinu uočiti po neobičnom stilu i opuštenosti. Umetnici su svuda i lako ćete prepoznati duh kreativno-alternativnog Berlina u njihovim izložbenim prostorima najrazličitijeg tipa kao što su npr. nekadašnje galerije koje više izgledaju kao ruševine i napuštene zgrade u kojima neki od njih čak i žive. U Berlinu živi mnogo različitih nacija i možete probati apsolutno sve svetske kuhinje u samo jednoj gradskoj četvrti, a budite sigurni da ćete se za 5-7 evra dobro najesti. Generalno u Berlinu ima mnogo kvalitetne hrane jer je dosta stranaca otvorilo restorane i nude svoju domaću hranu što jednim delom doprinosi tom multikulturalnom ambijentu.
Berlin je dakle inspirativan, tolerantan i u potpunosti umetnički grad.
Berlinski klubovi i noćni život su svetski poznati i mnogima je baš ovo prva asocijacija na grad. Bez preterivanja se može reći da je Berlin trenutno evropska (ako ne i svetska) prestonica „klabinga“ u koju hrle mladi iz celog sveta u nadi da će proći rigoroznu kontrolu na vratima i ući u neki od legendarnih noćnih klubova o kojima svi pričaju i gde žurke traju po nekoliko dana. Leti su najposećeniji klubovi na veštačkoj plaži na reci Špre i jezerima, često blizu pristaništa. Tokom letnjih dana Berlinci vole da se druže na plažama stvorenim dopremanjem peska npr. oko Glavne železničke stanice i odmaraju na ležaljkama u kafićima.
Nekoliko činjenica o glavnom gradu Savezne Republike Nemačke i drugom najvećem gradu u Evropskoj Uniji, pre nego što nastavimo dalje. Grad leži na dve reke, Špre i Hafel, i broji trenutno oko 3,5 miliona stanovnika. Imao je veoma komplikovanu i zanimljivu istoriju u 20. veku. Pred kraj Drugog svetskog rata, 70 odsto grada je bilo uništeno zahvaljujući savezničkim bombardovanjima i uličnim borbama. Londonskim protokolom 1944. godine je bio podeljen u četiri sektora od strane Saveznika – SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Sovjetskog Saveza – svakom je pripalo po nekoliko od 12 gradskih opština gde se i danas oseća njihov uticaj u arhitekturi i restoranskoj ponudi. Kroz istoriju bio je i sedište i glavni grad Brandenburga, Pruske i Nemačkog Rajha. Nakon 1949. godine podeljen je na Istočni i Zapadni. Padom Berlinskog zida 1989. godine i ujedinjenjem Nemačke 1990. godine, Berlin je ponovo postao glavni grad cele Nemačke i sedište svih državnih institucija – predsednika, vlade, Bundestaga i Bundesrata, koje su se u međuvremenu nalazile u Bonu. Zid koji je delio grad je u potpunosti srušen, ostali su samo mali delovi koji jedino još služe kao podsetnici i turističke atrakcije. Berlin raspolaže mnogim znamenitostima kao što su 
Brandenburška kapija koja je najpoznatiji simbol grada, parlament Rajhstag, Televizijski toranj na Aleksanderplacu visok 368 metara i Kolona pobede. Način rada današnje Nemačke vlade možete upoznati besplatnim obilaskom Rajhstag-a, dovoljno je samo da se nekoliko dana ranije prijavite u kojem terminu želite obilazak. Ako se nađete u blizini, predlažem da se prošetate i kroz kvart sa mnogobrojnim muzejima i ulicom Unter den Linden na čijem se kraju nalazi Brandenburška kapija. Ulica 17. juna koja se nadovezuje na nju je poznata po Ljubavnoj paradi (Love parade), popularnom uličnom festivalu elektronske muzike koji se sa prekidima održavao od 1989. sve do 2008. i koji je znalo posetiti i više od milion ljudi u jednom danu. Berlin je jedan od retkih gradova sa čak dva zoološka vrta od kojih se stariji, koji se nalazi u centru grada, smatra najbogatijom zbirkom živih životinjskih vrsta na svetu. I drugi je takođe spektakularan jer je po svojoj površini najveći zoo vrt u Evropi.
Iz nacističkog perioda je ostalo samo nekoliko građevina kao što su aerodrom Tempelhof koji više nije u funkciji i Olimpijski stadion. Zanimljiv je i muzej DDR u svrhu poređenja naše SFRJ i njihove DDR. Treba videti i Potsdamer plac tj. zgradu Soni centra koja se kao neverovatan arhitektonski poduhvat uklapa u okruženje oblakodera i odličnih bioskopa. Pošto je svakog februara tamo crveni tepih zbog „Berlinala“, prestižnog filmskog festivala, Potsdamer plac predstavlja uzbudljiv spoj futurističkih zgrada, tehnologije i filma. Ako se u gradu zadesite u nedelju, obiđite Mauer park i istoimenu čuvenu pijacu u opštini Prenclauer Berg gde je zid nekada 
razdvajao grad. Osim pijace sa polovnom odećom, odličnim knjigama i antikvitetima, pažnju će vam zaokupiti i karaoke koje se mogu čuti od 16 časova na većem prostoru, već s proleća kad otopli. Samo okruženje budi sjajan osećaj pošto je Mauer park zapravo autentičan Berlin poznat po raznolikosti, alternativnoj umetnosti i uličnom stilu. U Berlinu su inače zelene površine ogromne i ljudi mnogo vremena provode na izletima u parkovima i skoro svi voze bicikl.
Ovih dana je na severu Nemačke ipak dosta hladno, no srećom na svakom koraku možete da se zagrejete kuvanim vinom ili toplom čokoladom sa dodatkom ruma na jednoj od 16 Božićnih pijaca.
Sem toga, možete se zabaviti gledanjem akrobata, žonglera i predstava na otvorenom u okviru istih.
Ako ste pritom i gladni, tu su neizbežne kobasice, slatke palačinke i vafli, kao i delikatesi tipični za Alpsko podneblje poput fondua od (rastopljenog) sira ili palačinki od krompira.
Prijatno!
Ivana Milutinović