Frankfurt na Majni

Frankfurt na Majni, glavni grad autonomne pokrajine Hesen, većini je asocijacija na banke, sajmove, berzu, aerodrom…

Frankfurt i jeste centar nemačke finansijske industrije, sedište Evropske centralne banke i Bundesbanke, a tu se nalaze i razne druge važne finansijske institucije i poznata nemačka Berza na kojoj je autorka ovog teksta provela dobrih skoro pet godina svog radnog veka.

Ljudi iz industrije često ga nazivaju i Bankfurt.

Frankfurt je i peti najveći i jedini nemački grad sa skajlajnom, oblakoderima poput onih na Menhetnu, koji spadaju među najviše u Evropi.

Kao sajamski grad, Frankfurt ima svetski značaj. Neki od najpoznatijih sajmova se održavaju ovde, kao npr. sajam automobila i sajam knjiga.

Uz to je i jedan od najvažnijih saobraćajnih čvorova Evrope. Položaj grada je prilično povoljan – u samom srcu Evrope, a jedan od najvećih aerodroma na svetu je upravo frankfurtski. Samo prošle godine je kroz isti prošlo 60 miliona putnika što ga svrstava u aerodrom sa najvećim prometom putnika u Evropi. I Glavna železnička stanica se može pohvaliti impozantnim brojem putnika na dnevnom nivou, čak 450.000. Svakog radnog dana u samom gradu cirkuliše preko milion ljudi, dok ta cifra opada kako se bliži veče i završava radni dan. Grad inače broji preko 700.000 žitelja, dok uže gradsko područje ima oko 1,8 miliona stanovnika.

Ali, Frankfurt je i mnogo više od toga. Kao i kod mnogih drugih nemačkih gradova, izgled Frankfurta se posle Drugog svetskog rata drastično izmenio. Ta promena, uslovljena razaranjima bombardovanja i posleratne izgradnje podarila je gradu moderan i ekonomskim potrebama prilagođen izgled. Od pređašnjeg najvećeg nemačkog starog centra grada je ostalo malo. Od preko 4.000 starim tipom gradnje (fahverk) izgrađenih kuća ostala je samo jedna. Ostaci Istorijskog grada nalaze se oko Romerberga, jednog od najpoznatijih trgova Nemačke. U starom gradu nalaze se i frankfurtska carska katedrala i čuvena Pavlova crkva.

Ovaj autentični deo grada je i inače preplavljen turistima, ali posebno oživi i dobije sjaj pred katolički Božić kada se ovde četiri nedelje za redom održava Božićni market ili Božićna pijaca koju poseti oko tri miliona ljudi svake godine bez izuzetka. Tada se u vazduhu mešaju mirisi kuvanog vina, pečenih badema i kestenja, medenjaka, raznih kobasica i drugih tipičnih nemačkih kulinarskih specijaliteta. Gde god da pogledate vidite Nikolausa, liciderska srca i svilene bombone. Stotine drvenih kolibica montiranih samo za tu priliku nude kuvano vino i rakiju, punč i toplu čokoladu sa različitim aromama – maline, đumbira, šljive, ribizle itd.

Moj lični favorit je kuvano vino sa ukusom višnje kao i punč od jaja, naravno sa šlagom. Mnogi vole i zimsku, tj. kuvanu, varijantu čuvenog lokalnog specijaliteta, vina od jabuke, koje je specifično po tome što se proizvodi samo u pokrajini Hesen. Iz ličnog iskustva vam mogu reći da ga i samo ljudi rođeni u Hesenu i naviknuti na njegov ukus mogu piti, prilično je kiselo i služi se u pivskim čašama, odnosno dozama od 0,3 l i 0,5 l.

No, da se vratimo na mnogima omiljenu zimsku atrakciju, Božićni market. Na mnogim štandovima je moguće kupiti i razne rukom rađene predmete, kao i pogledati predstavu lutkarskog pozorišta ili poslušati Božićne pesme u horu. Za najmlađe je tu i velika vrteška kao i još par atrakcija. U središtu dešavanja je naravno ogromna jelka okićena hiljadama ukrasa i sve miriše na zimu i zimske čarolije. Upravo ovde je moguće sresti prijatelje i poznanike, koje inače ne viđate tokom cele godine, jer je svim generacijama svojstveno druženje uz šolju kuvanog vina, pa čak i na temperaturi od -15 koliko nekad zna da bude. Zabava je još veća ako ima snega, što nažalost i nije bio čest slučaj poslednjih godina.

Ali, i tokom toplijih meseci je, takođe, zanimljivo. Baš zato i volim Frankfurt – jer je metropola sa pregršt interesantnih dešavanja tokom cele godine, a pogotovo u periodu od sredine aprila do kraja oktobra. Grad se može pohvaliti sopstvenim maratonom, triatlonom, Iron Man-om, JP Morgan korporativnom trkom i drugim sportskim manifestacijama, ali i mnoštvom umetničkih i kulturnih sadržaja kao što su Noć muzeja, koncerti filharmonije na otvorenom i slično. U svim centralnim delovima grada, tj. u većini poznatijih ulica, se preko celog leta održavaju ulični festivali kada sve ponovo vrvi od drvenih kućica koje uz prateći muzički program za sve generacije nude vino, pivo, koktele i ostale osvežavajuće napitke, kao i specijalitete razičitih svetskih kuhinja i druge đakonije. Narod ovde voli da se druži posle posla i najčešće se ide na piće u nekoj takvoj varijanti, kada se do duboko u noć sedi na svežem vazduhu uz čašicu razgovora. I lokalni specijaliteti, zeleni sos i vino od jabuke, su dobili svoju nedelju i sopstveni ulični festival kada se na sedam dana u centru grada, na mnoštvu štandova, mogu isprobati ovi delikatesi od različitih proizvođača. Zeleni sos je, za neupućene, umak koji se sprema od sedam različitih vrsta začinskog bilja. Za razliku od jabukovog vina, jako je ukusan. Obično se jede uz paniranu šniclu ili, u vegeterijanskoj varijanti, uz kuvana jaja i krompir.

Vredna pomena je i Parada ponosa koja se održava ceo jedan vikend sredinom jula. Tada na ulice izađe veliki broj ljudi i to ne samo ovih specifičnih orijentacija. Peva se, pije, igra…, veselo je i svakako interesantno. Tih nekoliko dana svaki klub u gradu ima program posvećen LGBT populaciji, a neretko i u stalnoj ponudi. Usput, klubovi, po kojima je Frankfurt svojevremeno bio jako poznat, u fazi su izumiranja. Legendarne lokacije su se pozatvarale, mada je u poslednje vreme primetna tendencija da se od nekih gradskih četvrti obrazuju prave male parti oaze. Deo grada oko Železničke stanice nadaleko poznat po striptiz barovima, šopovima „za odrasle“ i sličnim „sumnjivim“ lokalima, je u poslednje dve godine u najmanju ruku umiven. Novi barovi i restorani svetskih kuhinja kao da se otvaraju svaki čas i prosto ne znate gde biste pre ušli, da li na falafel, suši ili kari, i ako na kari, da li na tajlandski ili indijski.. Uveče je živo i puno mladih, nema više bojazni kao do pre par godina da ćete iskusiti neprijatnosti sa beskućnicima ili narkomanima koje je ovde bilo gotovo nemoguće zaobići.

Kulturna ponuda grada je izuzetna. Pored dve opere i desetak pozorišta (od kojih dva  sa predstavama isključivo na engleskom jeziku), grad se može pohvaliti i sa još duplo toliko muzeja i velikih galerija. Moj omiljeni svakako je Kriminalni muzej koji vas vodi kroz istoriju Frankfurtske policije i najpoznatije slučajeve sa kojima se susretala. Sve je dosta autentično, izloženi su pravi policijski dokazi poput obijenog sefa iz banke, mogu vam uzeti otiske i slikati vas policijskom kamerom sa karakterističnom pozadinom za uspomenu. Takođe, možete naučiti kako da prepoznate lažnu novčanicu, kao i druge korisne trikove. Noć muzeja je popularno dešavanje i svake godine se organizuje prava predstava u okviru ovoe manifestacije. Ove godine je to bila demonstracija sa policijskim psom tragačem.

Nemci vole da se druže na svežem vazduhu, a omiljena oaza im je pored brojnih gradskih parkova i reka. Čim grane sunce, šetališta sa obe strane Majne postaju prepuna, na svakom koraku se roštilja i piknikuje. Spomenula bih još i Buvljak antikviteta na Majni, na koji možete da naletite svake druge subote. Za svačiji džep je moguće pronaći nešto, od pribora za suši, preko lampi i nameštaja, do kolekcionarskih vina, nakita, gramofona i ploča. Jako je zabavno. U neposrednoj okolini grada se nalazi i nekoliko jezera sa divno uređenim prilazima vodi. Ulaz se naplaćuje par evra, ali zato budite sigurni da će vas dočekati čista peščana plaža, parking, i hladno pivo.

Sve u svemu, Frankfurt je sasvim solidno mesto za život, pod uslovom da uspete da prevaziđete jezičku barijeru i naviknete se na nemački mentalitet, običaje i način života.

Pa čak i ako ne uspete, „naših“, što bi se reklo, ima dovoljno da ne osećate preveliku nostalgiju za domovinom. Pored raznih srpskih organizacija, kulturnih i drugih udruženja, klubova i čak dve crkve, osećaćete se sigurno više kao kod kuće, nego u bilo kom drugom nemačkom gradu.

U svakom slučaju, ako se ikada nađete u blizini – javite se. Biće mi drago da vas provedem i pokažem sve ove i druge prednosti grada na reci Majni.

Do sledećeg čitanja, AUF WIEDERSEHEN!

 

Ivana Milutinović

(Autorka teksta je posle završene Gimnazije u Smederevskoj Palanci nastavila ekonomske studije na Geteovom Univerzitetu u Frankfurtu gde i sada živi i radi u jednoj američkoj investicionoj kompaniji.)