Портал је основан 2014. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

Пројекат "Културна баштина Шумадије" суфинансиран је из буџета Града Смедерева 2020. године

Манастир Пиносава потиче из доба деспотовине (5)

Црква Пиносава, по предању, потиче из доба деспотовине, подигао ју је Лазар у 14. веку, и у њој је причешћивана војска.
Данашња црква Светог арханђела Гаврила у Кусатку грађена је од 1841-47. године на темељима старе цркве која је била брвнара и служила је за сва околна села. Да ли је и првоподигнути манастир био од дрвета, није утврђено. Градњу цркве, средином XIX века, помагали су мештани Ковачевца, Ратара, Велике Крсне, Азање и Кусатка.

Високи звоник на западу упућује на утицај градитељства Карловачке митрополије.

Изведена је као једнобродна грађевина, просторно подељена на наос на који се надовезује олтарски простор на истоку и припрата са масивним барокним звоником на западу. Спада међу ретке сакралне грађевине зидане од камена током 19. века у овом делу Србије. Фасадну декорацију одликује извођење кордон и кровног венца са акцентом на зону прозорских отвора са пиластрима повезаним стилизованим, сараценским луковима. Посебна пажња посвећена је обради западног и северног портала клесаних у камену и декорисаних геометријским и флоралним орнаментом.

Мермерне надгробне плоче постављене на соклу цркве, на источној и северној фасади, сведоче да се овде налазе гробови Милоја Поповића Ђака, Вујице Вулићевића кнеза смедеревске нахије и пуковника Ранка Мајсторовића члана Српског совјета.

Стари Иконостас осликао је 1832. године Јања Молер, али је он замењен високом олтарском преградом коју је 1929-31. године урадио дебарски мајстор Нестор Алексијевић са синовима. У цркви се чувају вредне богослужбене књиге и предмети. Међу њима посебно се издваја златни путир који су 1844. године поклонили за откуп грехова Вујице Вулићевића његови синови.

Североисточно од цркве налази се собрашица, за коју се претпоставља да је подигнута у истом периоду кад и црква. У основи је правоугаоног облика, изведена на темељу од опеке који носи бондручну конструкцију од храстовог дрвета, са кровом на четири воде покривеним ћерамидом.

2 thoughts on “Манастир Пиносава потиче из доба деспотовине (5)

  • Жарко Талијан

    Златни путир који је поменут, се не налази у манастиру Пиносава, већ у манастиру Каленић. Друго, на надгробној плочи на источној страни цркве пише:
    „Зде почивајет раб божји Вујица Вулићевић из Азање, Нахије Смедеревске, бивши војвода, и потом кнез и депутирац народа Сербскога при порте отоманској верно послуживши својему отечеству. Поживе љета 55. Престави се у Азањи 11. марта 1828. године.“
    На плочи која је уграђена на северни зид цркве стоји:
    „Овде лежи тело полковника Ранка Мајсторовића, рођена у Азањи, округа смедеревског књажевству Србији, умрешега 2. априла 1840. у 72. г. као члан Српског совјета. Он је отечество своје за цело време на земљи својски послужио и зато познати га сви жале., а синови и остала фамилија, као за добрим и незаборавним оцем, неутешно плачући спомен подигоше му“.
    Трећа плоча која се помиње у тексту, је много мања од прве две и на њој не пише ништа.

    Reply
  • Овако пише у званичном документу о Манастиру.
    Хвала на сарадњи.
    Срдачан поздрав.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.