Манастир Пиносава потиче из доба деспотовине (5)

Црква Пиносава, по предању, потиче из доба деспотовине, подигао ју је Лазар у 14. веку, и у њој је причешћивана војска.
Данашња црква Светог арханђела Гаврила у Кусатку грађена је од 1841-47. године на темељима старе цркве која је била брвнара и служила је за сва околна села. Да ли је и првоподигнути манастир био од дрвета, није утврђено. Градњу цркве, средином XIX века, помагали су мештани Ковачевца, Ратара, Велике Крсне, Азање и Кусатка.

Високи звоник на западу упућује на утицај градитељства Карловачке митрополије.

Изведена је као једнобродна грађевина, просторно подељена на наос на који се надовезује олтарски простор на истоку и припрата са масивним барокним звоником на западу. Спада међу ретке сакралне грађевине зидане од камена током 19. века у овом делу Србије. Фасадну декорацију одликује извођење кордон и кровног венца са акцентом на зону прозорских отвора са пиластрима повезаним стилизованим, сараценским луковима. Посебна пажња посвећена је обради западног и северног портала клесаних у камену и декорисаних геометријским и флоралним орнаментом.

Мермерне надгробне плоче постављене на соклу цркве, на источној и северној фасади, сведоче да се овде налазе гробови Милоја Поповића Ђака, Вујице Вулићевића кнеза смедеревске нахије и пуковника Ранка Мајсторовића члана Српског совјета.

Стари Иконостас осликао је 1832. године Јања Молер, али је он замењен високом олтарском преградом коју је 1929-31. године урадио дебарски мајстор Нестор Алексијевић са синовима. У цркви се чувају вредне богослужбене књиге и предмети. Међу њима посебно се издваја златни путир који су 1844. године поклонили за откуп грехова Вујице Вулићевића његови синови.

Североисточно од цркве налази се собрашица, за коју се претпоставља да је подигнута у истом периоду кад и црква. У основи је правоугаоног облика, изведена на темељу од опеке који носи бондручну конструкцију од храстовог дрвета, са кровом на четири воде покривеним ћерамидом.