У МЕЂУВРЕМЕНУ (Аутор: ЗОРАН ТОДОР)

И ову ноћ, пред свитање, упија застрашујућа белина папира, док врхом оштрог графита прихватам опречна осећања и размештам их по

Наишле су године када живот почиње да ме мрзи и осећам како старим, на кревету у празном стану. Кога је

Испод мог насликаног кревета, који ми је најсигурније уточиште, често дугим уздахом усковитлам наше наранџасто црвене сенке, настале пламеном миришљаве свеће. И

Кроз сноп сунчевог зрака у затамњеној соби лети узнемирени прах. Честице прашине жестоко јуришају – једна на другу.  

Пред мрак разбежали су се облаци и јата птица над језером Кудреч. А сада хиљаде цвркута улепшава надолазећи дан док