PRLjANKOVIL: Izborna jednačina bez nepoznatih (…koja se pojavljuje niotkuda i ne rešava ništa!)

Negde sam pročitao da onaj kome smeta mleko, ne ide unaokolo da tuče krave i koze, već ga jednostavno ne pije, ali primenjivanje toga na konsumenta, politikantska krda ili stada neko bi shvatio pogrešno, a možda bi čak bilo i uvredljivo; za konsumenta ili neko krdo ili stado. No, ako izuzmemo svu uvredljivost simbolike, te na sve centrale prestoničkih stranaka gledamo kao na manje ili više uspešne stočarske firme, koje su u ozbiljnom biznisu proizvodnje mleka, već sve zvuči malo prihvatljivije.

Mlekom se snabdeva konsument, tj. onaj ko voli proizvode krda ili stada, ponekad i na fanatičan način. Nekada je to mleko zdravije na izvoru, a kroz prerađivačku industriju ili ishranom krda ili stada može da se balanisira i da toksičnost bude prihvatljiva ili neprihvatljiva. Naravno, retko se prosipa mleko, sem ukoliko nije u pitanju ozbiljna toksičnost ili neka ljutnja jedinke iz krda ili stada koja se ritne i pogodi kofu „slučajno“.

Nekad je narod tolerantniji prema toksičnosti, pa konsument svesno troši i toksično mleko, čak narušavajući i sopstveno zdravlje, ali retko se zapita da li mu je mleko stočarskih giganata iz prestonice zaista neophodno. Valjda navika ili strah da ne ostane bez sigurnog izvora mleka.

Neki se čak usude da proizvode sopstveno mleko – čisto za lokalno tržište, ali giganti u tom surovom stočarskom biznisu su nemilosrdni, jer veličina njihovog tržišta iziskuje kvantitet, više negoli kvalitet, pa se sa konkurencijom brutalno obračunavaju svojom medijskom i drugom mašinerijom, koju nazivaju stočarskom infrastrukturom.

Uh, zavrtelo mi se u glavi od ovoliko mleka. Opilo me.

Elem, velike stočarske firme neretko selektuju, pa i preuzimaju individualne proizvođače kako bi osvežile svoja krda ili stada. Nekada tajno sarađuju sa njima, kako bi popravile kvalitet svog mleka ili smanjile bar prividno toksičnost, a nekada samo iskoriste ime lokalno poznatog malog stočara kako bi se lakše probile na tržište u nekoj sredini. Ozbiljan je to biznis; viševekovni.

Svakako da marketing čini čuda u toj industriji, pa je i medijska podrška jako važna, naročito u međusobnim obračunima giganata iz prestonice. Velike medijske kuće često postoje samo iz razloga da bi adekvatno marketinški ispratile rad, prikrile toksičnost i uticale na tržište zavisno od interesa velikih stočarskih firmi. Lokalni marketing je tu takođe bitan, jer ciljano gađa potrebe lokalnog konsumenta, a i obično je u manjim sredinama lakše prodati toksično mleko.

No, da demistifikujemo terminologiju.

KRDO ILI STADO – skup životinja odgajanih po programu od strane proizvođača pod štapom pastira.

PASTIR – onaj koji pazi na ponašanje krda ili stada u prirodi, na livadi, pa čak i u zatvorenim objektima. I da; obavezno ima štap i ume sa istim.

JEDINKA KRDA ILI STADA – daje mleko, prenosi energiju i napaja konsumenta sa svojim proizvodima na nivou narkotika ili ideologije. U krdu ili stadu se oseća moćnije i vrednije, a samostalno je obično bezvredna, a nije ni baš isplativa samoj sebi.

INDIVIDUALNI STOČAR – Onaj koji nema dovoljno veliko krdo ili stado i koji svoje proizvode plasira lokalno, čekajući dobru ponudu, ponudu koju ne može da odbije ili ucenu od giganata u toj industriji.

MLEKO – opojna tekućina za stare i mlade konsumente.

KONSUMENT – onaj ko ne može bez mleka. Ustvari može, ali onda pati, jer drugi konsumenti neće da se druže sa njim i usamljen je.

TOKSIČNOST – štetnost mleka po konsumenta fizički, a sve češće i psihički.

I gde vi tu vidite nepoznatu ili nešto nepoznato u ovoj jednačini?

Čak i najprostijem konsumentu je sve poznato.

Ih, pa nije mleko toliko toksično kao nikotin, kofein, alkohol i drugi akcizni proizvodi da bi bilo zabranjeno!? Mislim bar ne u neko dogledno vreme i sigurno neće taj otpor prema mleku krenuti iz ovako male sredine kao što je Prljankovil.

Joj, da; za mleko na našem lokalnom tržištu kažu da je najtoksičnije. Tako bar svedoče svi lokalno, a i vidljive su i posledice te toksičnosti na svakom koraku. Eto, toliko je toksično da smo samo po tome i poznati. Vaskoliki SNSbistan nas ismeva i čudi nam se kako preživljavamo s toliko otrova. Eto, čak se i velike stočarske firme ne usuđuju da ulože u kvalitet mleka, već s vremena na vreme pošalju pastira da istuče krda ili stada, na privremenu radost konsumenta, al’ krda i stada se i tada ne poprave, te (ne)kvalitet mleka ostaje isti.

Bleje, muču il’ jauču i opet „SA ISTIMA – ISTO“.

I nema nepoznatih. Sve poznati.

Al’ jesu u jednačini – da se jednače. U tome se i takmiče – u jednačenju.

I rešenja jednačine nema, niti je vidljivo u daljini. Možda baš zato što nema nepoznatih.

Rešenja nema čak ni tamo negde preko divnog horizonta iza kojeg se krije najdublji ambis naše propasti.

(Smisao ovog teksta nije da uvredi i omalovaži krda i stada, niti velike stočarske firme, već da se popravi kvalitet mleka vređanjem svesti konsumenta, koji se ne bori za bolji kvalitet. Hm… ili je možda bolje i da nema mleka uopšte!?)