eStvarnost: DRAGOLjUB JANOJLIĆ „POLITIKA EKSPRES LIST KOME SE VEROVALO“

Dragoljub Janojlić, novinar-književnik iz Smederevske Palanke i član redakcije našeg portala E STVARNOST, objavio dvadeset prvu knjigu „Politika ekspres list kome se verovalo“.

Višedecenijski dopisnik „Politike ekspres“, Dragoljub Janojlić, opisao je najznačajnije ljude i događaje o kojima je pisao s kraja prošlog i početka ovog veka (1971-2005) u Smederevskoj Palanci, Velikoj Plani, Smederevu, Rači, Topoli i Aranđelovcu.

Uvodna strana knjige „Politika ekspres list kome se verovalo“

Sa princezom Lindom Karađorđević bio je Dragoljub Janojlić na prvoj liniji fronta u Borovom selu 1991. godine, a prvi je objavio i tekst o susretu princa Tomislava Karađorđevića sa sestrom Jelenom Juženidi, ćerkom kralja Aleksandra Karađorđevića, za koju su Srbi tek tada i saznali da postoji – navedeno je, između ostalog, u recenziji Slavice Barbarić.

Recenzija Slavice Barbarić

Aranđelovčanima će biti najzanimljiviji deo iz knjige Dragoljuba Janojlića „Politika ekspres list kome se verovalo“, koji se odnosi na prilike u gradu pod Bukuljom.

Osnivač, glavni i odgovorni urednik i novinar „Palanačkih novina“, koje postoje od 2006. godine, uvaženi kolega Dejan Crnomarković, koji trenutno živi i radi na Tajlandu, napisao je nadahnuti tekst povodom objavljivanja nove knjige njegovog višedecenijskog kolege i prijatelja Dragoljuba Janojlića, koji prenosimo u nastavku.

Evo šta je napisao naš kolega Dejan Crnomarković, povodom objavljivanja knjige Dragoljuba Janojlića „Politika ekspres list kome se verovalo“:

NOVA KNjIGA DRAGOLjUBA JANOJLIĆA

„Ekspres – novina kojoj se verovalo“, naslov je novog publicističkog dela novinara i književnika Dragoljuba Janojlića. Objavila ga je „Stvarnost“, a u ruke čitalaca stiže kao 21 knjiga nekadašnjeg novinara „Naše vojske“, RNO „Jasenica“, Centra za informacije „Goša“ i stalnog dopisnika „Ekspresa“ iz Podunavskog i dela Šumadijskog regiona.

Autor je detaljno opisao svoje novinarsko angažovanje u tiražnom dnevnom listu od prvog teksta iz Ljubljane do neopravdanog gašenja 2005. godine. Objavljeno delo je deo zamišljenog poduhvata da se sačini obimnija knjiga o „Ekspresu“, koju je pokrenuo njegov nekadašnji direktor i glavni i odgovorni urednik Slobodan Jovanović. Razgovor o tome vođen je prošle godine prilikom susreta „ekspresovaca“ u Pedinoj vodenici u Selevcu. Jovanović je tada izrazio uverenje da bi nameravanu knjigu mogao da napiše Dragoljub Janojlić što su njegove kolege listom podržale.

Na susretu u Selevcu iznet je podatak da je „Ekspres“ svojevremeno u jednom trenutku dostigao tiraž od 547 hiljada primeraka. Smederevska Palanka je bila tiražni fenomen – u njoj se radnim danom „Ekspres“ prodavao u 3000 primeraka, a petkom 500 primeraka više. Visokom skoku tiraža značajno je doprinelo izdanje „Ekspresa“, koje je nosilo oznaku „četvorka A“. Ono je pokrivalo Smederevsku Palanku, Smederevo, Veliku Planu, Mladenovac i Kovin. Bilo je po saopštavanju informacija brže od lokalnih radio stanica, čiji je program počinjao u osam, a „Ekspres“ je već u pet sati ujutru bio na kioscima. Sve što se u pomenutim gradovima dogodilo prethodnog dana do 22 časa, sutra se moglo pročitati u tim novinama.

„Da, Ekspres je bio novina kojoj se verovalo“- stoji u recenziji dopisnice „Tanjuga“ Slavice Barbarić. „Tome je svojim radom i entuzijazmom, stalnom borbom za istinu, visokim profesionalizmom, odgovornošću i ljubavlju prema novinarskoj profesiji, nemerljiv doprinos dao Dragoljub Janojlić…“

O Janojlićevom delu, sud je dao i Slobodan Milošević, šef Dopisničke službe „Ekspresa“: „Konačno pročitah sve što si mi poslao. Priča o Ekspresu (namučih se dok je digitalnom ekvilibistrikom otvorio, al` vredelo je) veoma argumentovana i hronološki postavljena kako treba a zasnovana n a činjenicama što joj daje dokumenarističku vrednost, a istovremeno, obojena ličnim utiscima i osećanjima! Veoma mi se dopala.“

Rastu tiraža je u priličnoj meri doprinosio i „Ekspresov“ Turnir duhovitosti, koji se održavao pod geslom: „Smeh na svoj ceh“. Takmičarsku ekipu prijavio je KUD „Abrašević“, koja se visoko kotirala u ovoj akciji. Pisci tekstova, koji su objavljivani u ovoj dnevnoj novini, proglašeni su doktorom smeha, a diplome su im uručene na svečanosti u Domu „Abraševića“.

Zadnja korica knjige Dragoljuba Janojlića „Politika ekspres list kome se verovalo“

„Ekspres“ je imao razgranatu mrežu dopisništva na tlu nekadašnje Jugoslavije, a činila su je 22 dopisništva. Smederevska Palanka je bila predviđena za sedište jednog od njih, ali opštinska vlast nije imala sluha za to, pa je Dragoljub Janojlić, kao stalni dopisnik „sedeo“ u Smederevu, gde je dopisničku prostoriju u zgradi Regiona delio s kolegom iz „Politike“ Milutinom Živkovićem. Svakodnevno putovanje javnim prevozom do Smedereva i natrag, što je svakako bio veliki napor, nije se negativno odrazilo na zastupljenost Smederevske Palanke u „Ekspresu“. Retko je kad prošao dan, a da ta novina nije objavila makar vest iz palanačke privrede, kulture, društvenog života…

Janojlić se trudio da grad u kome je proveo deo radnog veka (novinar RNO „Jasenica“ i gl. i odg. urednik „Gošinih“ glasila) na prihvatljiv način predstavi čitalačkoj publici „Ekspresa“. Tako je radio i nešto što mu nije bilo u opisu posla – na vrlo posećene tribine dovodio je značajne ličnosti iz političkog života tadašnjeg vremena. Išao je i korak dalje. Koristeći dobre odnose koje je imao s poslovodstvom i rukovodstvom društveno-političkih organizacija „Goše“ na tribine u toj fabrici dovodio je i strance. To je aktivno činio čak i u vreme medijske blokade zemlje, pa je tako gost na jednoj vrlo posećenoj tribini, održanoj u Spomen radionici, bio Džon Kenedi, engleski parlamentarac i sekretar kod jednog od kraljičinih sinova.

Praksa u „Ekspresu“ je bila da se povremeno u jednom od gradova Srbije organizuje susret dopisnika. Kad je došao na red da domaćin dopisnicima bude Smederevska Palanka, nastao je problem. Grad nije pokazao interesovanje za tako nešto, ali se Dragoljub Janojlić snašao. Da ne obruka ni grad ni sebe, u pomoć mu je pritekao preduzetnik Radoslav Buntić i njegova firma „Đurđevdan 229“. Pridružila mu se i direktorka Opšte bolnice „Despot Stefan“ dr Marija Mihajlović. Ona je u svom kabinetu organizovala prijem za „Ekspresove“ dopisnike i sa njima ostala u razgovoru mnogo duže nego što je bilo planirano.

Dan, dva posle ovog susreta, pozvala je Dragoljuba Janojlića: „Dođi odmah kod mene da vidiš ko mi je ovo napisao…“ Janojlić je odmah pošao u bolnicu, misleći da se možda neko od dopisnika, upisujući se u knjigu utisaka, našalio s direktorkom Mihajlović. Međutim, u knjizi je ostao zapisan utisak ove sadržine: „Kad jedna žena ceo sat u stanju opijenosti drži dvadeset muškaraca i to nešto znači.“ Ispod ovih reči nije bio potpis ni jednog dopisnika, već vozača direktora i glavnog i odgovornog urednika Mila Kordića.

Janojlić u knjizi piše kako je nastao spomenik palim Selevčanima u oslobodilačkim ratovima Srbije. Njegov autor, vajar Slavomir Miletić je u Holandiji kupio primerak „Ekspresa“ i iz njega saznao da Selevčani nameravaju da podignu spomen beleg onima koji su život dali za slobodu. Umetnik je u Selevac došao s porodicom i Džemsom Benensonom, studentom vajarastva u Parizu. Tokom gradnje spomenika, Džemsu je stiglo pismo od oca, inače svetskog stručnjaka za variolu veru, koji ga poziva da sa sestrom dođe na odmor u Panamu. Miletićev pomoćni od poštara traži kovertu i hartiju i ocu otpisuje kratko na svom srpskom jeziku: „Ne mogu, gradim spomenik u Selevac“.

Dogodovština tokom vajanja monumenta u Selevcu bilo je na pretek. „Ekspres“ opisuje jednu od njih. Naime, bilo je vrelo leto a glina, koju su „mesili“ Selevčani, učesnici Drugog svetskog rata je pucala i spadala sa drvene armature. Videći koliko se Miletić i njegov pomoćnik muče, jedan od pomagača se sažalio i dobronamerno predložio: „Stavi majstore, malo pleve.“

„Ekspres“ je zahvaljujući Janojlićevom osećanju za tiražnu temu, bio u prilici da objavi i poneku rubriku sa oznakom „ekskluzivno“. Zahvaljujući saradnji sa „Zadužbinom kralja Petra Prvog“ u Topoli i poverenju koje je stekao, naročito njenog upravnika Miladina Gavrilovića, uspevao je da mnogo zanimljivih tema i događaja objavi pre drugih. U njega je poverenje imao i tada najstariji član kraljevskog doma, princ Tomislav koji ga je često „častio“ novostima koje su značajno uticale na rast tiraža, ne samo u voždovoj Topoli, nego i drugim gradovima. Njemu je otkrio da je njegov otac kralj Aleksandar Prvi imao vanbračnu ćerku, a kad je ona došla na Oplenac pozvao ga da je lično upozna i napiše tekst za svoje novine.

Posle gašenja „Ekspresa“, Janojlić je intenzivno pisao za frankfurtske „Vesti“ u kojima je nedeljom imao stalnu rubriku „Nepoznato o poznatima“. Pisao je i za „Palanačke“ od prvog broja, u kojima je imao stalnu rubriku „Poznati Palančani“.
D.C.

Inače, knjiga Dragoljuba Janojlića „Politika ekspres list kome se verovalo“ ima 47 strana teksta i 40 strana fotografija i faksimila dokumenata, a štampana je u dugogodišnjoj saradničkoj kući Dragoljuba Janojlića „Digital dizajn“ DOO u Smederevskoj Palanci.https://stvarnost.rs/media/arisoft/pdfjs/web/viewer.html?file=https%3A%2F%2Fstvarnost.rs%2Fimages%2Ftekstovi%2Fkultura%2Fdj-310124%2F6foto-310124.pdf
Izbor fotografija iz poglavlja „Foto uspomene“

Urednik knjige je Slobodan Todorović Toki, znameniti novinar, publicista i član orkestra „Sinkope“, koji je, poput magneta, okupljao mlade Aranđelovčane na terasi hotela „Šumadija“ krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka. Slog je grafički oblikovao i korice dizajnirao profesor likovne umetnosti – veb dizajner Miloš Janojlić, sa brojnim kreativnim projektima u zemlji i inostranstvu, sin autora knjige Dragoljuba Janojlića.

Izdavač knjige Dragoljuba Janojlića „Politika ekspres list kome se verovalo“ je aranđelovačka Izdavačka delatnost „Stvarnost“, koja postoji od 17. maja 2012. godine, a baštini tradiciju izlaženja časopisa „Stvarnost“ od 1990-1992. godine (uz kragujevačke „Poglede“ prvih privatnih novina u Šumadiji).