Друштво

Знањем против дроге: „ХЕРОИН“ (24)

Пројекат „ЗНАЊЕМ ПРОТИВ ДРОГЕ“, ПОРТАЛА „ШУМАДИЈСКЕ ВЕСТИ“, суфинансиран је из буџета РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА.

(НАПОМЕНА: Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)

 

Хероин се производи из морфина, природне супстанце која се добија из чауре мака. Најчешће се налази као бели, смеђи или браон прах, може бити разних нијанси јер се већи део хероина који се продаје на улици меша са другим дрогама и супстанцама (шећером и млеком у праху, скробом, талком, гипсом, карбонат содом, кинином…)

Горког је укуса и у жаргону се најчешће назива бело (лобе), Х, horse, brow sugar или junk. Хероин је илегална, скупа, веома адиктивна дрога.

Највише се користи и најбрже делује од свих наркотика. Конзумира се интравенским путем, пушењем, ушмркавањем. Најновија истраживања показују да се хероин све чешће пуши или ушркава и то како због његове све веће чистоће, тако и због постојања заблуде да се тако не ствара зависност.

 

Здравствене тешкоће

 

Злуопотреба хероина изазива озбиљне здравствене проблеме, укључујући предозирање, спонтани побачај, пропадање вена и инфективне болести као што с ХИВ/СИДА и хепатитис. Корисник хероина убризгава дрогу и до четири пута дневно. Интравенозна инјекција ствара интезиван и веома брз почетак еуфорије (5 до 8 секунди). Када се хероин ушмркава или пуши, максимални ефекти се осете у року од 10 до 15 минута. Иако пушење и ушмркавање хероина не стварају узбуђење такве брзине и интезитета као интравенозно убризгавање, истраживања су потврдила да све три форме уношења хероина стварају зависност. Инјекција је још увек најдоминантнији начин уношења.

Краткорочни ефекти хероина се јављају одмах након узимања и нестају после неколико стаи.

По убризгавању (или ушмркавању), корисника захвати талас еуфорије (који се обично описује као талас пријатног осећања) а његов интензитет зависи од количине узете дроге.

Узбуђење које изазива хероин прате осећај топлоте, сужење зеница, црвенило коже, отежали екстремитети, отежан говор и сува уста, што може бити праћено мучнином, повраћањем и сврабом.

После почетне еуфорије, наркоман запада у стање наизменичне будности и поспаности, може бити поспан наредних неколико сати. Менталне фунције постају замагљене, а долази и до депресије централног нервног система. Срце слабије куца, дисање је опасно успорено, што може довести и до смрти. Постоји ризик од предозирања, јер се чистоћа и количина дроге не могу тачно знати.

Дугорочни ефекти хероина јављају се после поновљене употребе у одређеном временском периоду. Код хроничних корисника може доћи до пропадања вена, бактеријских инфекција крвних судова и срчаних залистака, чирева и осталих инфекција меког тквиа, болести јетре и бубрега.

Болести плућа (укључујућии различите типове упале плућа и туберкулозе) могу настати како због лошег здравственог стања наркома, тако и због депресивних ефеката хероина на дисајне путеве.

Многи додаци хероину који се продаје на улици могу укључивати супстаце којсе се не растварају лако и тако блокирају крвне судове који воде у плућа, јетру, бубреге или мозак. Наравно, заједничко коришћење прибора за убризгавање хероина инјекционим путем може довести до инфекција као што су хепатитис Б и Ц, ХИВ и великој броја вирусних инфекција који се преносе путем крви и које наркомани могу пренети на своје партнере и децу.

 

Утицај на трудноћу

 

Злоупотреба хероина може бити узрок озбиљних компликација у трудноћи, као што су спонтани побачај и превремени порођај. Деца рођена од мајки наркоманки изложена су већем ризику да добију синдром изненадне смрти одојчета.

 

Толеранција, зависност и апстиненција

 

Један од основних дугорочних ефеката хероина јесте зависност. Зависност је хронична болест коју карактерише принудна чежња за узимањем дроге и која ствара хемијске и молекуларне промене у мозгу. Код редовне употребе хероина развија се толеранција. То значи да корисник мора узимати више хероина да би постигао исти ефекат који дрога ствара. Као и други корисници адиктивних дрога и корисници хероина постепено троше све више времена и енергије на узимање дрога. Кад постане зависан о хероину, основна сврха живота наркомана јесте тражење и узимање дроге. Како се повећава доза, временом се развијају психичка и физичка зависност.

Са физичком зависности тело се адаптира на присуство дроге и ако се њена употреба смањи или потпуно обустави јавља се апстиненцијална криза.

Апстиненција која се код редовних корисника може јавити и неколико сати по задњем уношењу дроге, ствара нервозу, немир, губитак сна, агресивност, бунило, губитак моћи расуђивања, неповезан говор, бол у костима и мишићима, дијареју и повраћање, осећај хладноће, грозницу праћену јежењем коже, трзање ногу, самоубилачке тенденције, склоност крађи и друге симптоме.

Најјачи интензитет апстинецијалне кризе се јавља између 24 и 72 сата по узимању дроге и почињу да опадају после седам дана. Код неких људи апстиненцијална криза траје и по неколико месеци. Изненадна апстиненцијална криза код тешких зависника који су лошег здравственог стања може бити фатална и ако се сматра а је апстиненција од хероина мање опасна него апстиненција од алкохола или барбитурата. Може изазвати смрт фетуса мајки зависних о хероину.

 

Лечење

 

Лечење је далеко ефикасније уколико се започне раније, а начини лечења зависе од индивидуе. Досад се показало да најбоље резултате даје комбинација терапије медикаментима са осталим техникама у ком случају пацијенти најчешће престају да узимају хероин или друге опијате и враћају се стабилном и продуктивном животу. На жалост, чести су случајеви кад је неопходно поновити лечење.

 

КРАЈ

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.